Kako predsednik jedne države može da poseti drugu? Pitanje se otvorilo nakon što vlasti Hrvatske 17. jula nisu dozvolile predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću da "privatno" poseti Jasenovac, memorijalni kompleks posvećen žrtvama ustaških zločina iz Drugog svetskog rata.
Vučićeva poseta, kako su saopštile hrvatske vlasti, nije bila najavljena i izostala je obavezna procedura koja važi kod poseta visokih zvaničnika.
Da se posete državnog vrha, bilo da su službene ili privatne, moraju obavezno najaviti ukazuje i sagovornik Radija Slobodna Evropa, bivši diplomata Srećko Đukić.
Sa druge strane, u Beogradu je odluka Hrvatske dočekana sa osudom i oštrim reakcijama, a usledila je i razmena diplomatskih nota dve države.
podsetite se Srbija uvela posebnu kontrolu za hrvatske funkcionere zbog spora o poseti Vučića HrvatskojVučić kaže da mu je Hrvatska dva puta odgodila posetu
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je 18. jula, dan nakon odluke Zagreba, da je Vlada Hrvatske njegove službene posete Jasenovcu dva puta do sada odgodila.
Rekao je da je u septembru 2021. poseta odgođena i da je Hrvatska kao razlog navela "unutrašnju političku situaciju".
U martu 2022. godine, prema rečima Vučića, preneto mu je da "poseta nije dobrodošla u tom trenutku".
Istakao je da je u Jasenovac hteo da ode "samo da upali sveću i položi cveće".
Povodom nameravane privatne posete, izjavio je da je predstavnika srpske manjine u Hrvatskoj i potpredsednika Vlade Hrvatske Milorada Pupovca obavestio da želi da dođe u Jasenovac i da on "prenese Plenkovićevom kabinetu ako je to potrebno".
Nakon što je Pupovac preneo nameru Zagrebu, Vučić kaže da je 14.jula otpravnica poslova Hrvatske u Beogradu došla u Predsedništvo kako bi prenela "iskrenu molbu" da on ne dođe u Jasenovac i da je Vlada u Zagrebu "zbunjena" najavom o kojoj je "neslužbeno" obaveštena.
Argumente zvaničnika i medija u Hrvatskoj, nakon zabrane posete nazvao je "sumanutim".
Rekao je i da "nijedan srpski predsednik nije bio u Jasenovcu" i da je to "sramota".
Dodao je i da "nigde ne piše" da treba da obavesti zvaničnike strane države o privatnoj poseti.
Šef diplomatije tvrdi da je nota sada upućena
Šef diplomatije Srbije Nikola Selaković je izjavio 18. jula da je Beograd uputio notu Zagrebu u kojoj je izražena spremnost Vučića da službeno poseti Jasenovac.
"Pošto su oni nama zamerili na proceduri i pokušavaju da zamere na iskrenosti, evo mi smo uredno javili da predsednik hoće da dođe i da će ta poseta biti propraćena sa svim onim čim zvanična službena poseta jednog predsednika države treba da bude", rekao je Selaković na televiziji Pink.
Nikola Selaković, ministar inostranih poslova Srbije (fotografija iz aprila 2021), obavestio je da je Vučić ispunio proceduru za posetu Hrvatskoj.
Prema njegovim rečima, Srbija bi želela da Vučić poseti Jasenovac do 17. septembra.
Još nema zvaničnih potvrda iz Zagreba da je najava Vučićeve službene posete stigla.
Hrvatski Jutarnji list je, cititrajući neimenovanog diplomatu 18. jula objavio da će Hrvatska odobriti Vučićevu posetu, ali da se to "neće dogoditi pre jeseni". Radio Slobodna Evropa (RSE) nije mogao da potvrdi ove navode.
Šef diplomatije Hrvatske Goran Grlić Radman izjavio je dan ranije da su hrvatske vlasti "neslužbenim kanalima" saznale za Vučićevu nameru i da mu privatna poseta nakon toga nije omogućena.
"Podsjećamo da prigodom svakog posjeta stranih dužnosnika vrijeme, prigoda i plan posjeta trebaju biti dio dogovara dvaju strana. Hrvatska nije informirana, to je za Hrvatsku neprihvatljivo i smatramo to nedobronamjernim. Mislimo da to nije iskreno, da to nije odavanje pijeteta (žrtvama)", naveo je Grlić Radman.
On je dodao i da Vučićev potez karakteriše kao "provokaciju".
"Ovdje su žrtve sredstvo, a ne cilj. Cilj je Vučića dobiti dodatne političke bodove u Srbiji", rekao je hrvatski ministar.
Goran Radman, hrvatski šef diplomatije (fotografija iz jula 2020.), u prvom komentaru ocenio je najavu Vučićeve posete kao "nedobronamernu".
Hrvatski ministar policije o diplomatskim postupcima Srbije
Ministar unutrašnjih poslova i potpredsednik Vlade Hrvatske Davor Božinović je 18. jula ponovio stav zvaničnog Zagreba - da se poseta predsednika Vučića Jasenovcu nije mogla organizovati kako se to u Beogradu pokušalo.
Na primeru posete potpredsednice Vlade Srbije i ministarke energetike Zorane Mihajlović, koja je u utorak trebalo da poseti Hrvatsku, ilustrovao je da Beograd "zna poslati najavu - kada želi".
možda vas zanima Božinović: Srbijanska dipomacija zna kako se najavljuju posjete"U toj noti su svi elementi koji trebaju biti - tko dolazi, tko dolazi u pratnji, tražila se policijska pratnja od granice, vrijeme prelaska granice, osobe koje su u delegaciji i to se tako radi. Srpska diplomacija ima dugu tradiciju, da ne bi znala kako se to radi", rekao je hrvatski ministar unutrašnjih poslova.
On je uporedio postupak Srbije u slučaju Zorane Mihajlović i najave posete predsednika Vučića.
"S jedne strane - dvije stranice note o dolasku potpredsjednice Vlade, a s druge strane o dolasku predsjednika Republike – ništa", naglasio je Božinović.
Ministarka energetike Zorana Mihajlović je u nedelju, nakon odluke Hrvatske da uskrati gostoprimstvo Vučiću, otkazala najavljenu posetu Zagrebu.
Premijerka od Zagreba traži objašnjenje
Iz Predsedništva Srbije, do objave teksta, nije odgovoreno na upit RSE o planovima i protokolu Vučićeve posete Jasenovcu.
"Objašnjenje" od vlasti u Zagrebu, putem medija, zatražila je premijerka Ana Brnabić.
"Nije mu zabranjeno da poseti Hrvatsku, može u Pulu, Rovinj, Opatiju, na more, ali ne može u Jasenovac. To je još brutalnija i zastrašujuća poruka nego da su mu rekli da je zabranjeno da poseti Hrvatsku", rekla je Brnabić 18. jula za privatnu beogradsku televiziju Hepi.
Ana Brnabić, premijerka Srbije, prati izlaganje Aleksandra Vučića, predsednika države, na konferenciji za novinare iz septembra 2020.
Brnabić je naglasila da je hrvatska vlast svojim postupkom "najviše ponizila hrvatsku državu".
Šef diplomatije Nikola Selaković najavio je dan ranije i "protivmere" Vlade Srbije nakon odbijanja Hrvatske da Vučić privatno poseti tu zemlju – ali nije precizirao koje bi to mere bile.
Da su vlasti u Beogradu uvele "poseban režim kontrole" za sve funkcionere Hrvatske saopštio je ministar policije Aleksandar Vulin.
"Od danas svi funkcioneri hrvatske države, svi nosioci službenih ili diplomatskih pasoša moraće posebno da najave i obrazlože svoju posetu ili prolazak kroz Srbiju i biće stavlјeni na poseban režim kontrole", rekao je Vulin 17. jula.
Aleksandar Vulin, ministar unutrašnjih poslova Srbije, najaviljuje "poseban režim kontrole" za hrvatske zvaničnike za posete Srbiji. Na fotografiji dok mu policajac polaže raport tokom vežbe u Staroj Pazovi, nedaleko od Beograda, juna 2022.
Vlada Srbije nije odgovorila upit RSE na osnovu kojeg akta je takva kontrola moguća i da li se planira zvanično usvajanje protivmera na sednici Vlade.
'Šef države nije privatna ličnost'
Diplomata Srećko Đukić izjavio je za RSE da se sve inostrane posete predsednika jedne države moraju prijaviti državi domaćinu - nezavisno od prirode posete.
Đukić je bivši ambasador Srbije i član nevladinog Foruma za međunarodne odnose.
"Šef države nije privatna ličnost", rekao je on za RSE.
Ukazuje da predsednik ima pravo da ga prati njegovo naoružano obezbeđenje, ali da mu ono u inostranstvu ne može garantovati bezbednost. To je, kako je rekao, zadatak strane države i njenih organa.
I zato je, prema rečima Đukića, uvedena diplomatska praksa obavezne prijave posete - ako bi se članovima državnog vrha nešto desilo u inostranstvu, to bi se moglo shvatiti kao nepažnja i propust domaćina.
"Oružana pratnja Vučića mora biti prijavljena, imena i pasoši, vrsta oružja, broj oružja i količina municije koju nose. To sve mora da sadrži nota koja se preko ambasade Srbije upućuje ministarstvu inostranih poslova, u ovom slučaju Hrvatske", objašnjava on.
Aleksandar Vučić, predsednik Srbije, i Kolinda Grabar Kitarović, bivša predsednica Hrvatske, u Zagrebu 12. februara 2018.
Obavezni dopis stranoj državi da će kroz njenu teritoriju proći ili se u njoj zadržati zvaničnik druge države šalje se ako se radi o predsedniku, premijeru, predsedniku parlamenta i ministrima odbrane i spoljnih poslova.
Ove funkcije spadaju u državni vrh.
Ostali nosioci diplomatskih pasoša – poslanici, ministri i njihovi pomoćnici, državni sekretari, ne podležu obaveznom dopisu, ukazuje Đukić, osim ako se ne radi o licima koja su u bezbednosnom riziku.
Ocenio je da je Srbija, sudeći po izjavama zvaničnika i jedne i druge strane, propustila da učini obavezne korake.
"Da je postojalo imalo dobre volje skandal je mogao biti izbegnut, ali očigledno to nekome nije išlo u prilog i namerno je išao na zaoštravanje odnosa i pravljenje spektakla od jedne zaista nepotrebne stvari", dodao je.
Beogradski advokat od Vučića zahteva odgovore o protokolu
Beogradski advokat Čedomir Stojković je 18. jula uputio zahtev Predsedništvu Srbije da se izjasni o detaljima Vučićeve 'privatne' posete koju su vlasti hrvatske zabranile.
Između ostalog, upitao je Vučićev kabinet da li je predsednik planirao da u Hrvatsku putuje privatnim ili službenim vozilom i da li je bilo predviđeno da vodi obezbeđenje.
"Posebno da li su službe bezbednosti e Srbije imale najavu i koordinaciju sa službama bezbednosti Hrvatske oko navodne posete predsednika, i da li su procene službi bezbednosti Srbije uopšte dozvoljavale takvu posetu", dalja su pitanja Stojkovića.
Kako se navodi u saopštenju, od Vlade Srbije zahteva se da "prekine dalje sramoćenje države i uništavanje međunarodnog ugleda".
"Jer ceo svet se podsmeva Srbiji zbog ideje njenog predsednika da službenim kolima i sa službenim pasošem sa službenim vozačem i kompletnim obezbeđenjem koje mora biti naoružano posećuje drugu suverenu zemlju 'privatno i bez najave'", zaključio je advokat Stojković.
Jasenovac kao jedna od tačaka sporenja Hrvatske i Srbije
Diplomata Srećko Đukić je ocenio da odnosi Srbije i Hrvatske treba da se poboljšaju jer su "do kraja zaoštreni i zategnuti", dodajući da proteklih godina nije bilo zvaničnih poseta i pregovara, niti zaključenih sporazuma.
"Bilo bi jako dobro kada bi se poseta Jasenovcu organizovala zajednički, sa predstavnicima srpskog i hrvatskog državnog vrha i kada bi o tome moglo normalno da se komunicira i razgovara", zaključio je Đukić.
- Hrvatski predsjednik i premijer odvojeno odali počast jasenovačkim žrtvam
- Opet dvije komemoracije u Jasenovcu
U logoru Jasenovac, na teritoriji tadašnje Nezavisne države Hrvatske (NDH), za vreme Drugog svetskog rata počinjeni zločini nad Srbima, Jevrejima i Romima velikih srazmera.
Broj žrtava u Jasenovcu, ali i čitavoj nacističkoj tvorevini NDH, predmet je sporenja zvanične istoriografije Srbije i Hrvatske, ali i optužbi sa jedne i druge strane za preuveličavanje, odnosno minimiziranje broja ubijenih.
Beograd i Zagreb opterećuju i nerešena pitanja trideset godina nakon rata u bivšoj Jugoslaviji – pronalaženje posmrtnih ostataka nestalih i procesuiranje ratnih zločina, a dve države spore se i oko utvrđivanja granice na Dunavu.
Saradnja na tekstu: Enis Zebić