Razgovarao Arton Konushevci (Priredila Amra Zejneli)
Lider Pokreta Samoopredeljenje i poslanik u Skupštini Kosova Albin Kurti u intervjuu za RSE kaže, uz ostalo, kako Vlada Kosova degradira Kosovo i u političkom i u ekonomskom smislu i politički čini zemlju nefunkcionalnom kao što je bila BiH posle rata.
Kosovski političari, kaže Kurti, trebali bi biti u zatvoru zbog zločina u miru o kojima znaju svi iz međunarodne zajednice, a ne zbog izmišljenih ratnih zločina.
RSE: Gospodine Kurti, Kosovo sada ima nove institucije, a bili ste kritični prilikom njihovog formiranja. Ali, uzimajući u obzir šestomesečnu krizu, bilo je rečeno da nema drugog rešenja. Šta mislite o tome?
Albin Kurti: Bilo je drugog rešenja i ono je bilo pravo rešenje, da parlamentarna većina formira institucije petog saziva. Ali, Demokratski savez Kosova (DSK), pod vođstvom Ise Mustafa, u poslednji trenutak je odlučio da se pripoji Thaçiju, i na taj način su na Kosovu instalirali nastavak stare misije, što znači rahatluk za političare koji će se skrasiti na vlast, jad za građane koji se suočavaju sa preživljavanjem, i dalje koncesije Srbiji, kojoj se povećava apetit.
Vlada Kosova degradira Kosovo i u političkom i u ekonomskom smislu.
Mi ne verujemo da će nova vlada doneti dobro Kosovu. Nasuprot, Vlada Kosova degradira Kosovo i u političkom i u ekonomskom smislu, politički čini zemlju nefunkcionalnom, kao što je bila Bosna posle rata. Ekonomski je čini takvom kao što je bila Latinska Amerika u poslednjoj četvrtini prošlog veka. Interesantno je to što se sledeće godine obeležava 20. godišnjica dejtonske konferencije, a na Kosovu se vrše napori da se implementira Asocijacija opština sa srpskom većinom koja nas prakično bosnizira. Dakle, Bosna bez budućnosti postaje budućnost Kosova.
RSE: Vi, kao pokret, protiv ste dijaloga sa Srbijom, a koji je za kosovske institucije glavni zadatak. Mislite da je to uticalo da vladajuća koalicija bude takva kakva jeste danas?
Albin Kurti: Država Kosovo je u rasulu. Vreme je da se dignemo na noge, ali to se neće desiti sa ovakvom koalicijom između DSK i DPK, koja je odlučna da nastavi stopama Thaçija II. Nama je neophodno da povratimo dostojanstvo, suverenitet, teritorijalni integritet Kosovu, a to se neće desiti tako što će se nastaviti Thaçijeva “trgovina“ sa Srbijom. U tom slučaju Thaçi lično ostaje daleko od rešetaka, a Srbija se približava Evropskoj uniji.
Ne mislim da je glavni razlog rastanka opozicionog bloka bio dijalog, ali verujem da je Mustafa bio spreman da ne menja ništa što se tiče oblika, karaktera i cilja dijaloga, onako kako su to u prošlosti vodili Thaçi i Tahiri.
RSE: Da li verujete u normalizaciju odnosa između Kosova i Srbije? Očekuje se da će se dijalog nastaviti početkom godine.
Po prvi put u nezavisnom Kosovu imamo vladu koja ima bolje odnose sa Beogradom, nego što ima sa Albanijom, ili što ima Vlada Albanije sa Beogradom.
Albin Kurti: Nakon Drugog svetskog rata, različite evropske države su normalizovale odnose pod okolnostima u kojima više nisu postojale teritorijalne pretenzije, i uz recipročna priznanja. Kako možemo normalizovati odnose sa Srbijom kada mi nismo u ovakvim okolnostima? Realno, čak i nakon priznanja Srbije nećemo imati normalne odnose, ali tek tada možemo reći da je ta normalizacija normalna. Ja ne verujem u normalizaciju odnosa sa Srbijom, sve dok ona ima takve pretenzije prema Kosovu, sve dok se ne suoči sa prošlošću i ne prizna nezavisnost. Ali, s druge strane videli smo da moramo da verujemo u normalizaciju odnosa lidera kosovskih i srspkih institucija. Po prvi put u nezavisnom Kosovu imamo vladu koja ima bolje odnose sa Beogradom, nego što ima sa Albanijom, ili što ima Vlada Albanije sa Beogradom.
RSE: Kritikovali ste institucije, između ostalog, zbog korupcije, zbog podsticanje ilegalne migracije i zbog sporog ekonomskog razvoja. Koliko ste uspeli ta utičete na smanjenje ovih pojava?
Albin Kurti: Verujem da je Pokret Samoopredeljenje uvek bio na čelu borbe protiv korupcije. To smo uradili zato što verujemo da bez vladavine prava nema ni zakona poštovanja građana, i istovremeno nema ni kredibilnosti za samu našu republiku. Kao parlamentarna opoziciona grupa malo smo uspeli da doprinesemo tome. Uvek smo podizali glas protiv korupcije i treba se naglasiti da smo borbu protiv korupcije dokazali u lokalnoj samoupravi, u Prištini, prekinuvši tako ilegalnu izgradnju, pa sve to poptune transparentnosti prilikom zapošljavanja.
RSE: Koliko možete da funkcionišete kao istinska opozicija, s obzirom da vladajuća koalicija uživa stabilnu većinu u parlamentu?
Albin Kurti: Istina je da imaju broj, ali nikada nisu imali niži rejting kod naroda Kosova. Praktično, obe partije, koje brzo venu, ujedinile su se u daljem propadanju. Verujem da Pokret Samoopredeljenje, kao glavna, vodeća opozicija, sa ostalim poslanicima iz opozicije broji 33 poslanika u Skupštini. Računajući i nekoliko nezavisnih poslanika, kao i one nezadovoljne iz DPK i DSK, postići ćemo broj od 40, koji je neophodan za formiranje istražnih parlamentarnih komisija.
Istovremeno, imaćemo i vanredne sednice o temama koje se ranije nisu inicirale. Nama je takođe cilj da ometamo to što većina poslanika prilikom glasanja diže ruku kao mašinerija glasanja, pružajući podršku ovom režimu. Tako da, čim postignemo broj 41, onda oni neće imati dvotrećinsku većinu, i to je jedan od naših ciljeva.
Javne akcije i okupljanja po celom Kosovu, protesti i demonstracije nastaviće da budu uobičajeno sredstvo Pokreta Samoopredeljenje.
Ali, mi se nećemo ograničiti samo na Skupštinu. Javne akcije i okupljanja po celom Kosovu, protesti i demonstracije nastaviće da budu uobičajeno sredstvo Pokreta Samoopredeljenje.
RSE: Pomenuli ste demonstracije, koliko ih možete držiti pod kontrolom? Imate neki mehanizam?
Albin Kurti: Kako se stvari kreću na Kosovu, mislim da će situacija eskalirati. Imali smo nizak ekonomski rast od 2.5% ove godine, koji zavisi od javnih investicija i od privatne porodične potrošnje. Socijalni mir koji je uvek krhak održava se doznakama naše dijaspore. Ovakva situacija treba se rešiti dobrom organizacijom. Pokret Samoopredeljenje to poseduje i mislim da oni koji se plaše eskalacije, nikako nisu građani, već samo korumpirani vladari.
RSE: Jedan od ozbiljnijih izazova pred institucijama Kosova je osnivanje specijalnog suda za ratne zločine. Zašto se protivite osnivanju ovog suda?
Albin Kurti: Mi imamo potrebu za univerzalnom pravdom, a ne za specijalnim sudovima. Ne zaboravimo da ne znamo ni statut, ni organizaciju, ni strukturu, ni misiju, niti sastav ni sadržaj, kao ni finansiranje ovog specijalnog suda. Tako da, reći da si za specijalni sud znači da daješ blanko ček, da si sasvim neodgovoran. Moram da naglasim da potrebu za novim sudom ima Srbija, pošto je ona vodila četiri rata i ubila 150.000 pripadnika nesrpskog stanovništva, a u međuvremenu njihov Specijalni sud za ratne zločine u zatvor je strpao samo 160 Srba.
Znamo da je kosovsko društvo bilo žrtva, i znamo da je Srbija bila agresor, ali takođe znamo da postoji interes iz različitih međunarodnih segmenata da izmene ovu činjenicu koja je istorijska. Za sve individualne zločine na Kosovu treba se snositi individualna odgovornost.
Kada je EULEX trebao da odgovara za 1,5 milijardu eura poreskih obveznika koji su potrošeni tokom ovih šest godina, onda žele da formiraju i nove sudove; to je u potpunosti neprihvatljivo. I na kraju, mislim da bi političari Kosova bi trebali biti u zatvoru zbog zločina u miru o kojima znaju svi iz međunarodne zajednice, a ne zbog ratnih zločina, koje neki stranac izmišlja.