Aljbin (Albin) Kurti, premijer Kosova, izjavio je da rezultati lokalnih izbora za njega nisu zadovoljavajući. U intervjuu za Radio Slobodna Evropa (RSE), dva dana nakon što je njegov pokret Samoopredeljenje izgubio vlast i u glavnom gradu Prišini, a ostao na vlasti u svega četiri kosovske opštine, Kurti podvlači da je takvo finale i odraz prestrojavanja ostvarenog među ostalim partijama.

„S druge strane, takođe je i činjenica da je postojala vrsta velikog ujedinjenja, koordinacije svih ostalih protiv pokreta Samoopredeljenje. Verujem da su nam ova dva faktora odredila loš rezultat. Ali, tamo gde smo u opoziciji, izgradićemo dobru i jaku opoziciju, a tamo gde smo u vlasti, napravićemo dobru i efikasnu vlast“, obećava Kurti.

• Kurti: Nepovoljan rezultat za Samoopredeljenje
• 'Kazneni duh' lokalnih izbora na Kosovu

Izbori su održani nepunih sedam meseci nakon što je Kurtijev pokret pobedio na vanrednim parlamentarnim izborima, a on izabran za premijera. Najteži test za njegovu vladu ostaje pitanje pregovora i normalizacije odnosa sa Srbijom, kao osnovnim uslovom za obe strane na putu njihovih evrointegracija.

Kurti navodi, da je pitanje kosovske nezavisnosti neupitno te da se je za nastavak pregovora nephodna promena u samoj Srbiji, koju između ostalog poredi sa Nemačkom između dva svetska rata. Ipak veruje da će do kraja njegovog mandata dogovor biti postignut.

'Potrebno nam je novo poglavlje'

Albin Kurti: Mi vodimo razgovore o budućem dijalogu sa Srbijom, o narednom poglavlju dijaloga. Kada smo došli na vlast nije bilo dijaloga, bio je prekinut i ne mogu reći da je pokazao rezultate poslednjih godina, ne samo što je istupio na pitanja teritorijalne podele Kosova, što je bilo upakovano u ambalaži teritorijalne razmene.

Nedostaje napredak i to nije počelo sa nama, mnogo ranije je nedostajalo napretka, ali smo ukazali da veliki deo njegovog izostanka dolazi zbog pogrešnih pristupa. Dakle, potpisani su štetni sporazumi za Kosovo koje ni Ustavni sud, kakav je bio, nije mogao da proguta. U tom smislu, potrebno nam je novo poglavlje, potreban nam je novi pristup, a za nas to mora biti principijelno, gde su građani dobitnici sa recipročnim priznanjem u centru.

U poslednje vreme je došlo do tektonskog pomeranja na bolje, dok se u poslednjoj deceniji smatralo da Kosovo čini ustupke jer na kraju dobija priznanje od Srbije. Dakle, dijalog i priznanje su stavljeni u dijahronijski odnos, postavljeni su u vremenu, gde bi priznanje došlo na kraju, a Srbija je gurala kraj u nedogled.

Sada imamo prelazak sa vremenske kontekstualizacije na, recimo, prostornu kontekstualizaciju, gde je uzajamno priznavanje srž sporazuma, a to kažu svi prijatelji i partneri Republike Kosovo, naše nezavisne države.

Dakle, sporazum neće biti samo recipročno priznanje, već nema sporazuma bez recipročnog priznanja u fokusu. Dakle, ne na kraju, u vremenskom smislu, već u fokusu, u smislu prostora koje taj sporazum treba da obuhvati.

Jedna tema oko koje smo mi spremni odmah da se angažujemo kako bi je rešili što pre jeste ona o nestalima, budući da je tu briga porodica da li će pronaći voljene veća od tuge.

RSE: Šef spoljne politike EU Josep Borrell najavio je da očekuje sastanak između vas i predsednika Srbije, Aleksandra Vučića, pred kraj ove godine. Da li ćete učestvovati na tom sastanku i šta se od njega očekuje?

Albin Kurti: Prvo treba da vidimo kako će proći razgovori ove nedelje između glavnih pregovarača. S jedne strane je zamenik premijera (Besnik) Bislimi, s druge je predstavnik vlade Srbije (Petar Petković), i onda možemo reći koja je perspektiva jednog budućeg susreta, u tom slučaju naravno treba znati i šta je svrha takvog sastanka. U principu ne kažem ne sastanku, ali naravno da se moraju znati i elementi tog sledećeg sastanka.

Vlada Republike Kosovo, ja kao premijer, izrazili smo spremnost i zainteresovanost za sveobuhvatan dogovor, konstruktivne sastanke, principijelne razgovore i ako budemo pozvani na njih u Brisel, naravno da ćemo učestvovati kao i dva puta do sada.

Faktori koji utiču na normalizaciju odnosa Kosova i Srbije

RSE: Rekli ste i vi, i EU je dosledno insistirala da se konačni sporazum postigne što je pre moguće. Očekujete li da će se to dogoditi u toku vašeg premijerskog mandata?

Albin Kurti: Ne mogu da predvidim kada će se to desiti, ali ako uzmemo u obzir da će mandat američkog predsednika Bajdena (Joe Biden), mandat potpredsednika Evropske komisije Borrella i moj mandat biti približno istog trajanja, za očekivati je da će se u okviru ovih mandata, koji su u tom trenutku manje-više isti, zaključiti sveobuhvatni sporazum sa Srbijom. Dakle, mi imamo volju i interes, zavisi da li je Srbija spremna.

Normalizacija odnosa Kosova i Srbije je takva da mnogo više zavisi od spremnosti Srbije da promeni svoj pristup i sebe.

• Vučić: Čekamo odgovor EU na izjavu da Ustav Kosova neće biti menjan zbog ZSO
• Petković: Srpska lista izlazi iz prištinskih institucija ako se ne formira ZSO

RSE: Kada je reč o spremnosti Srbije, jedna od najvećih blokada ovog dijaloga je Sporazum o Zajednici opština sa srpskom većinom. Rekli ste da nikako ne prihvatate jednoetničku zajednicu, ali su u Srbiji jasno stavili do znanja da se Zajednica osnuje po dogovoru postignutom u Briselu.

I EU je takođe tražila da ispoštuju do sada postignuti sporazumi. Kako planirate da prevaziđete ovu prepreku? Da li bi prihvatili ponovno pregovaranje o ovom sporazumu?

Albin Kurti: Razgovori Kosova i Srbije, dijalog naše dve zemlje nije dijalog o statusu Kosova, niti o unutrašnjim pitanjima Kosova, već o statusu naših odnosa.

Dakle, Kosovo je nezavisna i suverena država, sa teritorijalnim integritetom, sa mnogo problema, jedan od glavnih je Srbija. Dakle, Kosovo nije problem, Kosovo ima problem, a problem Kosova je i Srbija. Mi sami po sebi nismo problem, imamo mnogo problema, a jedan od njih, možda i glavni, je Srbija.

Ali dijalog se ne vodi da bi Kosovo samo sebe dovelo u pitanje, već da bi se normalizovali odnosi sa Srbijom. A za normalizaciju odnosa, smatram da Srbija treba mnogo više da se promeni. Mora se demokratizovati, mora imati vladavinu prava, mora se suočiti sa prošlošću i moramo imati neku vrstu simetrije reciprociteta manjinskih prava.

Širom Zapadnog Balkana, sa šest zemalja koje još nisu integrisane u Evropsku uniju, postoje različite nacionalne manjine koje nemaju približno jednaka prava, ne kažem identična, nastaće tenzije koje mogu izazvati sukobe.

Dakle, vladavina prava protiv korupcije i kriminala, demokratizacija protiv autokratija, suočavanje sa prošlošću protiv ratnih zločinaca, kao i reciprocitet prava protiv dominacije šovinističkih i hegemonističkih nacionalizama, formule su za ceo Balkan uopšte a posebno u našem odnosu sa Srbijom.

"Srbija lični na Nemačku između dva svetska rata"

Gledajte, Srbija trenutno troši više na vojsku nego ostalih pet država Zapadnog Balkana zajedno. Bosna i Hercegovina, Crna Gora, Albanija, Kosovo i Severna Makedonija zajedno ne troše toliko koliko Srbija sama. Ona to ne radi zbog Mađarske i Rumunije i ova militarizacija Srbije je za nas veoma zabrinjavajuća.

Moj utisak je da Srbija sve više liči na Nemačku između dva svetska rata nakon završetka Vajmarske republike.

U prvoj deceniji ovog veka u Srbiji smo imali srpsku verziju Vajmarske republike, koja je počela sa bivšim srpskim premijerom koji je ubijen Zoranom Đinđićem, završila se sa bivšim predsednikom Borisom Tadićem, i od tada imamo period gde Srbija liči na Nemačku između dva svetska rata, ali posle kraja Vajmarske republike u kom slučaju je militarizacija glavni državni i institucionalni podsticaj.