Vesti koje čuje ujutru, Aleksandra Lehova (Lekhov) iz Ukrajine svakodnevno podsećaju na reč rat.
Usled povećanja tenzija između njegove zemlje i Rusije, Aleksandar poslednjih nedelja sve češće viđa uniformisana lica na ulicama.
Inače, Aleksandar Lehov (32) je među hiljadama Albanaca koji žive u nekoliko sela i gradova u Ukrajini.
Na nešto lošijem albanskom jeziku, Aleksandar za Radio Slobodna Evropa (RSE) priča kako on i njegova porodica gledaju na sve češća upozorenja na rat u Ukrajini.
Prema njegovoj oceni, u medijima se situacija predstavlja gorom nego što zaista jeste.
"Trenutno nema mnogo problema i ne plašimo se. Ne znam šta će biti sutra ili prekosutra, ali za sada nemamo toliko problema koliko se prikazuje u medijima", navodi on.
Aleksandar živi u selu Karakurt, koje se nalazi u jugozapadnom delu Odeške oblasti u Ukrajini. U tom selu živi oko 3.000 stanovnika.
Aleksandar kaže da je to područje za sada mirnije od ostalih delova Ukrajine.
"Živimo na jugu Ukrajine i uopšte nemam osećaj da može biti rata. Na drugoj strani Ukrajine se oseća. Tamo su (raspoređene) ruske ili ukrajinske trupe", kaže on.
Aleksandar Lehov sa suprugom
U istočnoj Ukrajini od 2014. godine traju sukobi između vladinih snaga i proruskih separatista, u kojima je do sada život izgubilo preko 14.000 ljudi. Upravo te 2014. je Rusija i oduzela poluostrvo Krim Ukrajini.
Nakon što je Rusija okupila preko 100.000 vojnika duž granice sa Ukrajinom, strahuje se da bi zvanična Moskva mogla da izvrši i invaziju na Ukrajinu.
Nekadašnji Aleksandrov zemljak, Maksim Kirčev (Maxim Kirchev), danas živi u Kijevu, glavnom gradu Ukrajine.
I Kirčev (39) je poreklom Albanac. On za RSE navodi da je situacija u Ukrajini uglavnom mirna, ali da su ljudi spremni na različite scenarije.
"Pokušavamo da ostanemo mirni. Ljudi uglavnom pokušavaju da ne paniče. U Ukrajini postoji izreka: 'Ostanite mirni i očistite oružje'", priča Maksim.
Odrastao je u porodici koja vodi albansko poreklo a njegov dijalekt zvuči drugačije (stari albanski jezik) u poređenju sa današnjim savremenim albanskim jezikom, koji je u upotrebi.
U Ukrajini živi oko 5.000 Albanaca, podaci su predstavnika ove zajednice.
Uglavnom su naseljeni u okolini Odeške oblasti. Veruje se da su se njihovi preci tamo nastanili pre oko 200 godina, kako bi pobegli od ratova Osmanskog carstva na Balkanu.
Aleksandr Dermentli, predsednik Udruženja "Unija Albanaca Ukrajine", koji takođe živi u Karakurtu, navodi da uglavnom vode poreklo iz oblasti Korča u Albaniji.
„(Albanci) su izbegli na teritoriju Makedonije (Severna Makedonija) i kasnije na teritoriju Rumunije i Bugarske, i na kraju su se naselili u selo Karakurt u Ukrajini“, objašnjava Dermentli za RSE.
Aleksandr Dermentli
Albanski jezik je u delovima Ukrajine, nastanjenim Albancima, počeo da se uči kao izborni predmet tek u poslednjih četiri do pet godina.
Maksim Kirčev kaže da zbog toga ne zna dobro da govori savremeni albanski jezik.
"Nismo učili u školi (albanski jezik), niko od Albanaca u Ukrajini ne zna savremeni albanski jezik", navodi Maksim, koji se bavi informacionom tehnologijom u jednoj kompaniji u Kijevu.
Dodaje da sada albanski jezik u školama predaju ljudi koji su odlazili u Albaniju na školovanje i potom se ponovo vratili u Ukrajinu.
Ipak, uspeli su da očuvaju albansku kulturu i tradiciju - od hrane do svadbenih običaja.
Maksim ima dvoje dece i kaže da bi voleo da poseti Albaniju, ali za sada mora da odloži te planove zbog pandemije korona virusa.
I njegova deca po malo govore albanski jezik.
"Idem sa decom leti kod roditelja (u Karakurt) i tamo pokušavaju da nauče neke reči (na albanskom). U Kijevu ima vrlo malo Albanaca i nema škole na albanskom ili kulturnog centra", priča dalje Maksim.
Neki od Albanaca u Ukrajini u tradicionalnoj albanskoj nošnji.
Meštani sela Karakurt, koje se nalazi na oko 700 kilometara od Kijeva, suočavaju se sa problemom nezaposlenosti, navodi Aleksandar Lehov.
"Pokušaću da odem u Evropu, zaista želim da nađem Albance u Nemačkoj ili negde u Evropi. Ovde nema posla, nema ničega...", kaže on.
Nema preciznih podataka kolika je nezaposlenost među Albancima u Ukrajini.
Na osnovu podataka Svetske banke, ukupna stopa nezaposlenosti u toj zemlji je 9,5 odsto.
Iako se pripadnici albanske zajednice u Ukrajini ne plaše moguće ruske invazije, zemlje širom sveta izražavaju zabrinutost zbog takve mogućnosti.
Rusija negira da planira invaziju na Ukrajinu i zahteva sveobuhvatne sigurnosne garancije, uključujući obećanje da NATO nikada u članstvo neće prihvatiti Ukrajinu.
SAD i NATO su odbacili takve zahteve, ali su ponudili da se kriza reši diplomatskim putem.
*Priredila: Sandra Cvetković