Demokratska stranka započinje izbore u ponedeljak veče (3. februar) u saveznoj državi Ajova za svog kandidata za predsednika SAD. Procedura će biti okončana početkom juna kada će njen predstavnik ući u izbornu kampanju protiv republikanca, aktuelnog predsednika Donalda Trampa (Trump).
Iako, tehnički gledano, Tramp ima dva izazivača u svojoj stranci, neupitno je da će on biti njen kandidat na predsedničkim izborima u novembru ove godine.
Sužena lista demokratskih kandidata
Godinu dana pre izbora unutar stranke, 28 demokrata je najavilo svoju kandidaturu. Međutim, zbog nedostatka sredstava i izostanka javne podrške, 16 pretendenata se povuklo, tako da ih 12 ostalo u trci. Svi oni teoretski mogu da budu nominovani, ali samo nekolicina ima šanse.
Ajova kokus
Kokus (caucus) podrazumeva skup – koji može da potraje nekoliko sati – pre nego što prisutni odaberu svog kandidata. Ovakvi skupovi se održavaju samo na nekoliko lokacija. Zbog toga takav način biranja odgovara političarima koji su uverljivi i mogu da animiraju svoje pristalice da se okupe, poput Bernija (Bernie) Sandersa, ocenjuje BBC.
Drugi način je klasično, tajno glasanje.
Kokusi su bili mnogo popularniji u prošlosti, ali ove godine demokrate će se na taj način opredeljivati za svoje kandidate samo u četiri države – Nevadi, Severnoj Dakoti, Vajomingu i Ajovi.
Ako bilo koji kandidat dobije manje od 15 odsto glasova, njihove pristalice mogu da se opredele za bilo kog drugog koji je prešao pomenuti prag, ili da se uzdrže od sledećeg kruga glasanja.
Senator Berni Sanders
CNN: Sanders ima najveće šanse u Ajovi
Prema mnogim pokazateljima, Sanders ima najviše šanse da pobedi u Ajovi, javlja CNN. Demokrate u ovoj saveznoj državi su skloni da podržavaju liberale u odnosu na umerenu struju u stranci.
Znajući koliko je važna pobeda u Ajovi za njegove šanse da bude na kraju izabran za predsedničkog kandidata demokrata, Sanders je vodio veoma aktivnu kampanju u ovoj državi.
Ukoliko Sanders pobedi u Ajovi, prilično je verovatno da će osvojiti najviše glasova i u Nju Hempširu sledeće sedmice, gde najbolje stoji prema istraživanjima javnog mnjenja. U tom slučaju i Nevadom kao trećom državom u kojoj bi Sanders takođe mogao da pobedi, onda će prema proceni CNN, izbori u Južnoj Karolini biti poslednja prilika za establišment Demokratske stranke da spreče njegov izbor za predsedničkog kandidata.
U slučaju da Sanders u Ajovi zaostane iza Džoa Bajdena (Joe Biden), Elizabet Voren (Elisabeth Warren) ili Pita Butidžidža (Pete Buttigieg), to će osnažiti narativ da se biračima sviđaju njegove ideje i ličnost, ali da je prerizično da postane predsednik SAD, ocenjuje CNN.
Pročitajte i ovo: Strahovi američke levice posle spora Sandersa i VorenAjova bitna još od Karterove pobede
Pobeda u Ajovi, kao prvoj državi, može dati značajan zamah i omogući dobijanje kandidature na kraju primarnih izbora. U ovoj državi se najpre glasa od 1972. zbog različitih tehničkih razloga, ali ti izbori nisu bili previše zanimljivi da bi privukli veći broj birača i kandidata.
Međutim, kada se Džimi Karter (Jimmy Carter) nadmetao za predsednika 1976. godine, njegov tim je uvideo da može da iskoristi priliku ranom kampanjom u Ajovi kako bi stekao početnu prednost. Karter je na kraju dobio nominaciju Demokratske stranke i predsedničke izbore. Nakon toga, kokus u Ajovi je postao mnogo značajniji.
Međutim, Ajova ne reprezentuje u potpunosti SAD, jer u njoj žive uglavnom belci, tako da će se pristalice demokrata sigurno drugačije opredeljivati u drugim saveznim državama.
Na primer, kada je reč o republikancima, pobednik kokusa u Ajovi nije na kraju bio i njihov predsednički kandidat još od 2000. godine.
Izbor delegata
U zavisnosti od broja glasova na kokusima ili primarnim izborima, takmacima će biti dodeljeni delegati koji će na završnoj konvenciji odabrati kandidata stranke koji će se nadmetati sa Donaldom Trampom u novembru.
Broj delegata razlikuje se od države do države i o njima se odlučuje na osnovu složenog seta kriterijuma. Tako na primer, u Kaliforniji se ove godine bira 415 delegata, a u Nju Hempširu samo 24.
Predsednička kandidatkinja, senatorka Elizabet Voren
Svaki kandidat treba da dobije najmanje 15 odsto glasova na bilom kom kokusu da bi mogao da računa na delegate. S obzirom na relativno veliki broj pretendenata, postoji rizik od rasipanja glasova tako da će se pojedini suočiti sa problemom da dostignu pomenuti prag.
Nakon Nju Hempšira, kao druge države posle Ajove u kome će se glasati 11. februara, steći će se jasnija slika ko zaostaje u utrci. Istovremeno, oni takmaci koji dobiju najviše delegate u ovoj fazi daleko se od garancije da će na kraju i pobediti.
'Super utorak'
Do kraja februara, osim Ajove i Nju Hempšira, glasaće se u još nekoliko saveznih država, ali prelomni događaj biće takozvani Super utorak 3. marta.
Naime, tog dana demokrate će birati svoje kandidate u 16 saveznih država ili teritorija. Tada će na raspolaganju biti oko trećine delegata, tako da će biti mnogo jasnija slika o konačnom pobedniku.
Na “Super utorak” će se glasati i u Kaliforniji i Teksasu (228 delegata). Demokrate u Kaliforniji se izjašnjavaju tri meseca ranije nego 2016. godine, zbog čega će ti izbori biti još važniji.
Kalifornija i Teksas su države sa različitom strukturom stanovništva kada je reč o političkoj orijentaciji, tako da se može očekivati da potpuno različiti kandidati dobiju najviše glasova.
Pročitajte i ovo: Demokrate zabrinute zbog rasta podrške Trampu u ViskonsinuNastavak utrke
Sedam dana nakon "Super utorka", održaće se izbori u još šest država.
Konvencija
Donald Tramp će gotovo sigurno biti potvrđen kao kandidat Republikanske stranke na konvenciji u Šarlotu u Severnoj Karolini između 24. i 27. avgusta.
Demokrate će odabrati svog kandidata na konvenciji u Milvokiju u Viskonsinu, između 13. i 16. jula, na kojoj će učestvovati 3.979 delegata odabranih tokom primarnih izbora. Ako bilo koji pretendent dobije više od 50 odsto glasova pomenutih delegata, postaće predsednički kandidat.
Donald Tramp
Ukoliko, pak, niko ne dobije natpolovičnu većinu, uslediće drugi krug glasanja u kome će učestvovati i 771 "superdelegat". Reč je o visokim sadašnjim i bivšim zvaničnicima Demokratske partije (među njima su i nekadašnji američki predsednik Bil Klinton i senator i takmac za predsednika Berni Sanders).
Pretendent koji u toj varijanti dobije glasove 2.376 delegata – postaće predsednički kandidat Demokratske stranke.
Ova procedura je ustanovljena za izbore 2020. godine. Prethodni put, superdelegati su glasali na početku sa delegatima. Međutim, mnogi od njih su podržali Hilari Klinton (Hillary Clinton), čak i pre konvencije, čime je Berni Sanders doveden u neravnopravnu poziciju jer je stvoren utisak da je Demokratska stranka protiv njegove kandidature.
Sam Sanders je vodio kampanju da se promeni ovaj postupak, što bi mu sada moglo koristiti, ocenjuje BBC.
Izbori 3. novembra
Na kraju čitavog ovog postupka, predsednički kandidati obe stranke započeće kampanju, uključujući i međusobna TV sučeljavanja, da bi se građani na kraju izjasnili na izborima 3. novembra ko će biti predsednik SAD.