Slovenija, Bosna i Hercegovina, Crna Gora i Srbija, države u kojima posluje hrvatska kompanija "Agrokor" – odnedavno zbog finansijskih poteškoća stavljena pod upravu vanrednog poverenika hrvatske Vlade, formirale su ministarski tim koji će pratiti stanje u tom preduzeću koje potresa kriza.
Na sastanku održanom u Beogradu, između ostalog, je dogovoreno da svaka od njih na svojoj teritoriji u skladu sa sopstvenim zakonima, kontroliše finansijske i robne tokove "Agrokora".
Kriza i strah za sudbinu desetina firmi i hiljada radnih mesta građana u četiri države koji rade u sastavu zagrebačkog ‘Agrokora’ smestilo je za isti sto u zgradi Vlade Srbije u Beogradu – Aleksandra Vučića, premijera Srbije, kao i ministre Zdravka Počivalšeka, Mirka Šarovića, Dragicu Sekulić i Rasima Ljajića.
Ministarski sastanak u Beogradu zbog krize u "Agrokoru"
Među njihovim zajedničkim zaključcima, posle sastanka iza zatvorenih vrata, je očekivanje da Ante Ramljak, vanredni upravnik "Agrokora" imenuje nezavisne stručnjake za restruktuiranje firmi u sastavu tog koncerna.
Ukazuju u svom zajedničkom saopštenju i da bi svi dobavljači, kako oni u Hrvatskoj, tako i van nje, trebalo da imaju ravnopravan tretman. Uz to, iskazana je i spremnost učesnika za saradnju sa predstavnicima hrvatskih vlasti.
Milan Kovačević, stručnjak za strana ulaganja, napominje u izjavi za Radio Slobodna Evropa da je neuobičajeno to što na beogradskom sastanku nije bilo nikoga iz Hrvatske, bilo da je reč o koncernu "Agrokor", ili predstavnicima tamošnje vlasti koja je preuzela upravu nad kompanijom.
“Jer je ipak žarište krize u Hrvatskoj. Pa ovo pomalo liči na neku vrstu ujedinjenja svih drugih da bi se napravilo više pritisaka na Hrvatsku. Nego što to liči na neke jasne ideje kako će se stvari rešavati”, ocenjuje Milan Kovačević.
Maloprodajni lanac "Agrokora" u Srbiji
Ovaj ekonomista ukazuje da bi pravi put rešenja regionalnog potresa, koji je izazvala kriza u "Agrokoru", pospešivanje ekonomske razmene sa Hrvatskom što bi moglo doprineti ozdravljenju tog koncerna.
“Kada je reč o Srbiji posebno naš je izvoz u Hrvatsku na osmom mestu među zemljama, a uvoz na jedanaestom. Imamo vrlo značajan pozitivan bilans. Za nas bi izuzetno važan bio zadatak, između ostalog, da što više očuvamo spoljnu trgovinu sa Hrvatskom. A bilo šta što se može nadovezati na politiku, kao i sami politički sukobi – njih je bilo previše i do sada”, smatra Kovačević.
Na početku razgovora regionalnih zvaničnika koji su bili otvoreni za javnost, Aleksandar Vučić i dalje aktuelni premijer, a od 2. aprila i izabrani predsednik države, poručio je učesnicima da Srbija neće dopustiti da domaće kompanije pretrpe štetu zbog "Agrokora", preneli su mediji.
"Tamo gde ima neisplaćenih 20, 30, 40 miliona evra, to nećemo dopustiti da se preliva na štetu domaćih kompanija, ali to je jedino što je moguće", rekao je Vučić.
Govoreći o eventualnim mogućnostima da se zaštite domaće firme, Vučić je rekao da Vlada može primeniti određene privremene mere, kako je rekao, pred Privrednim sudom Srbije.
Milanu Kovačeviću, ekonomskom stručnjanju, međutim nije jasno na čemu konkretno zasniva takve planove.
Čudno da nije bilo nikog iz Hrvatske na sastanku: Milan Kovačević
“Privremene mere kod nas mogu biti jedino u jednom predstečajnom postupku ako neka od naših kompanija dođe u te teškoće. Tako da prosto, to pominjati, a da ne znamo koje bi preduzeće kod nas imalo tu potrebu – prosto nije od koristi”, zaključuje Milan Kovačević.
U Srbiji je Agrokor vlasnik Merkatora S, Dijamanta, Frikoma, MG Mivele, Kikindskog mlina i Nove sloge, a te firme procenjuje se da zapošljavaju oko 11.000 radnika.
U sastavu te kompanije, poslovne imperije hrvatskog tajkuna Ivice Todorića čije je sedište u Zagrebu, posluje više od 60 firmi koje u regionu zapošljavaju oko 60.000 ljudi.