Vagner pomaže diktatorima u Africi, pokazala analiza britanskog instituta

Vagnerov Centar za regrutaciju, fotografija iz 2022. godine

Prema analizi britanskog Kraljevskog instituta ujedinjenih službi (RUSI), Moskva je preimenovala rusku paravojnu grupu Vagner u "ekspedicioni korpus" ruske vojne obaveštajne agencije GRU, sa ciljem da regrutuje još 40.000 vojnika da služe u tim snagama.

Ruska paravojna grupa Vagner je bila aktivna u nekoliko afričkih zemalja, uključujući Libiju, gde su njeni borci pomagali generalu Kalifi Hiftaru, u zamenu za pristup libijskoj nafti i gasu. Često su bili optuživani za kršenje ljudskih prava, prenosi Glas Amerike.

U junu prošle godine, vođa Vagnera Jevgenij Prigožin predvodio je neuspelu pobunu protiv Moskve – i grupa je raspuštena. Prigožin je poginuo u avionskoj nesreći dva meseca kasnije.

Oleksandr Daniluk iz Kraljevskog instituta ujedinjenih službi kaže da je "nakon takozvane pobune, doneta odluka da bi bilo bolje da ih imamo više u kući nego izvan."

Cilj Rusije je da osigura ruske interese u inostranstvu, uključujući pristup mineralnim resursima, a istovremeno smanji ranjivost Moskve na zapadne sankcije, navodi se u izveštaju.

"Ono što rade je samo širenje kolonijalizma u zemljama globalnog juga. Trenutno su veoma fokusirani na afričke zemlje, ali imaju planove i za Latinsku Ameriku, neke azijske zemlje. Oni će takođe imati političke tehnologe, medijske eksperte, obaveštajce koji su specijalizovani za političko ratovanje, ekonomske operacije. Dakle, skoro sve da bi mogli da se infiltriraju u zemlje globalnog juga, ali i da uspostave proruske režime tamo", objašnjava Daniluk.

Moskva aktivno prodaje tu ponudu afričkim vladama, kao takozvani paket za opstanak režima, dodaje Daniluk.

analizirali smo Bez Wagnera, slabi uticaj Rusije u Africi

U izveštaju se takođe navodi da je Rusija pomogla da se podstaknu vojni udari u delovima Afrike i da sada pokušava da zameni uticaj Zapada.

Francuska i druge evropske zemlje poslale su trupe u Mali 2013. godine da pomognu u borbi protiv islamističke pobune. ali su se povukli 2022. godine nakon vojnog udara. Mirovne snage UN takođe su se povukle prošle godine.

Nekoliko stotina boraca sa ruskom podrškom je sada u Maliju i podržava huntu. Moskva je takođe podržala vojne vlade u Nigeru i Burkini Faso.

Predsednik Rusije Vladimir Putin negirao je, međutim, bilo kakav plan da se istisne uticaj Zapada iz regiona.

U izveštaju RUSI-ja se dovodi u pitanje ta tvrdnja i ističe da novi ruski ekspedicioni korpus pokazuje da je Moskva "konačno odlučila da se otvoreno suprotstavi međunarodnom sistemu".