Odbegli predsednik Avganistana odbacuje kritike SAD za povratak talibana

*Ovaj tekst je jedan od sadržaja koje Radio Slobodna Evropa objavljuje povodom godišnjice talibanskog povratka na vlast u Afganistanu, nakon povlačenja američkih snaga, u avgustu 2021. godine.

Godinu dana nakon što su se talibani vratili na vlast u Kabulu, bivši najviši američki diplomata koji je pregovarao i potpisao kontroverzni mirovni sporazum sa ovom militantnom grupom izneo je svoje mišljenje o tome zašto pomenuti dogovor nije uspeo da obezbedi pomirenje među Avganistancima.

U intervjuu za Radio Slobodni Avganistan – jedne od redakcija Radija Slobodna Evropa – Zalmaj Halilzad (Zalmay Khalilzad) je govorio o različitim aspektima sporazuma sa talibanima iz februara 2020. koji je otvorio put za potpuno američko vojno povlačenje iz Avganistana u zamenu za garancije ove militantne grupe da neće izvoditi oružane akcije i mirovne pregovore sa prozapadnom avganistanskom vladom.

"!Sporazum iz Dohe je istorijski", rekao je Halilzad o sporazumu koji je potpisao krajem februara 2020. kao američki izaslanik sa glavnim pregovaračem Talibana, mulom Abdulom Ganijem Baradarom (Abdul Ghani Baradar, poznat i kao Baradar Akhund), u glavnom gradu Katara.

"To je bio rezultat promene američke politike i situacije na terenu u Avganistanu", dodao je Halilzad.

Kritičari smatraju da je ovaj sporazum odgovoran za slom prozapadne avganistanske vlade 17 meseci nakon potpisivanja. Oni tvrde da je sporazum favorizovao ovu islamističku grupu koja se skoro dve decenije borila protiv avganistanskih snaga i međunarodnih trupa.

Zalmaj Halilzad (levot) u Dohi sa talibanskim liderima, novembar 2020.

Sporazum su tada pozdravili i zvanični Vašington i talibani kao mapu puta za uredno povlačenje međunarodnih snaga predvođenih SAD.

Ali, Halilzad je rekao da sporazum nije u potpunosti primenjen, te da bi situacija bila drugačija da je to učinjeno.

"Mnogo poslova je ostalo nedovršeno koji su bili predviđeni sporazumom iz Dohe", rekao je američki diplomata.

Mada je Vašington povlačio svoje trupe iz Avganistana i talibani su uglavnom prestali da napadaju zapadne snage nakon sporazuma, oni su odbili da prekinu sukobe sa avganistanskom vladom.

Avganistanske vlasti i talibani takođe nisu uspeli da započnu mirovne pregovore u roku od nekoliko dana od potpisivanja sporazuma iz Dohe 29. februara 2020. Ovaj dokument je eksplicitno predviđao da će dve strane započeti pregovore o budućem političkom sistemu.

Halilzad smatra da je to glavni razlog za slom avganistanske vlade, za šta krivi prozapadne lidere u Kabulu.

Halilzad je odbacio tvrdnje da avganistanska vlada nije bila informisana o toku pregovora SAD sa talibanima. On je rekao da su predsednik Ašraf Gani (Ashraf Ghani), bivši predsednik Hamid Karzai, šef mirovnog saveta Abdulah Abdulah (Abdullah Abdullah) i druge vodeće političke ličnosti bili obavešteni o različitim aspektima sporazuma, uključujući njegova dva tajna aneksa.

"Mnogo poslova je ostalo nedovršeno koji su bili predviđeni sporazumom iz Dohe", rekao je američki diplomata (na fotografiji odgovara na pitanja Komiteta za spoljne poslove Zastupničkog doma tokom video svedočenja o potencijalnom povlačenju američkih snaga iz Afganistana, maj 2021.).

Halilzad: Gani nije ispoštovao dogovor o formiranju prelazne vlade

Halilzad je rekao da su SAD prilikom potpisivanja sporazuma sa talibanima izdale zajedničku deklaraciju sa avganistanskom vladom kako bi ponovile svoju podršku ovoj zemlji.

On je istakao da je Vašington, takođe, uložio ogromne napore da dođe do prekida vatre i mirovnih pregovora nakon sporazuma iz Dohe, ali talibani nisu pristali na primirje i mnogi su ih optužili da su namerno odugovlačili sa tim dok su vojno napredovali.

Halilzad je insistirao na tome da su SAD želele da obezbede sporazum između avganistanskih strana. On krivi Ganija da nije poštovao dogovor da učestvuje u planiranim razgovorima o formiranju prelazne vlade uoči kolapsa njegove administracije 15. avgusta 2021.

"[Prelazna vlada] nije mogla da se formira] jer je Gani pobegao iz Avganistana i avganistanske bezbednosne snage su se raspale", rekao je Halilzad, dodajući da se Ganijeva vlada nadala da će nova administracija predsednika Džoa Bajdena (Joe Biden) odustati od sporazuma iz Dohe, koji je pokrenut dok je Donald Tramp (Donald Trump) bio na čelu SAD.

Bajden je odložio konačno povlačenje trupa od maja do septembra, ali je izjavio da podržava sporazum iz Dohe, dok su američke diplomate radile na olakšavanju pregovora unutar Avganistana.

Da li je sporazum iz Dohe omogućio talibanima da preuzmu vlast?

U nedavnom intervjuu, Gani je oštro kritikovao Halilzada i proglasio sporazum iz Dohe "tragedijom".

Gani nije jedini kritičar sporazuma iz Dohe.

U izveštaju objavljenom u maju ove godine, specijalni generalni inspektor za obnovu Avganistana (SIGAR), nadzorno telo američke vlade, naveo je da je sporazum odgovoran za kolaps avganistanskih snaga bezbednosti u avgustu prošle godine nakon čega su talibani preuzeli vlast.

"Najvažniji faktor u kolapsu [avganistanske vojske] u avgustu 2021. bila je odluka SAD da povuku vojne snage iz Avganistana nakon potpisivanja sporazuma sa talibanima u februaru 2020. u vreme Trampove administracije", navodi se u izveštaju SIGAR-a.

"[Ovo je] praćeno najavom predsednika Bajdena u aprilu 2021. o povlačenju američkih snaga," dodaje se u izveštaju.

U nedavnom intervjuu, Gani je oštro kritikovao Halilzada i proglasio sporazum iz Dohe "tragedijom" (na fotografiji Gani i Halilzad u Kabulu, april 2021.)

Ali, Halilzad se ne slaže sa tom ocenom. On je rekao da su pored "velike zavisnosti" avganistanskih snaga od podrške SAD, drugi faktori doveli do kolapsa avganistanskih snaga bezbednosti.

"Bilo je političkih problema i pitanja korupcije i političkih sukoba", rekao je on, dodajući da su kontroverzni predsednički izbori u septembru 2019. rezultirali time da su se Gani i njegov rival Abdulah Abdulah proglasili šefom države.

"To je pretilo raspadom avganistanskih snaga bezbednosti," naveo je američki diplomata.

Halilzad je prvo služio kao ambasador i specijalni izaslanik predsednika SAD za Avganistan nakon što su američke snage zbacile talibanski režim krajem 2001. Imao je značajnu ulogu u oblikovanju posttalibanske vlade u Avganistanu i sprovođenju politike Vašingtona u ovoj ratom razorenoj zemlji.

Vratio se u septembru 2018. kao specijalni izaslanik SAD za pomirenje u Avganistanu. Imao je zadatak da okonča rat kroz mirovne pregovore, a 18 meseci kasnije potpisao je preliminarni mirovni sporazum sa talibanima.

Halilzad: Talibani nisu bili međunarodna pretnja

Bivši diplomata je rekao da je Vašington odlučio da povuče svoje snage iz Avganistana jer rat protiv militanata nije napredovao prema očekivanjima. Podrška ratu među Avganistancima se smanjivala sa rastom žrtava među snagama bezbednosti.

"Situacija u svetu se promenila i problem terorizma je evoluirao", rekao je on, aludirajući na široko rasprostranjeno uverenje tokom poslednjih godina vojnog prisustva SAD u Avganistanu da je malo verovatno da će talibani prerasti u međunarodnu terorističku pretnju.

Istovremeno, vojne operacije zvaničnog Vašingtona protiv terorizma znatno su uzdrmale Al-Kaidu, koja je odgovorna za terorističke napade na SAD 11. septembra 2001. godine, nakon čega je američka administracija vojno intervenisala u Avganistanu, tvrdeći da talibanski režim pruža utočište ovoj terorističkoj organizaciji.

Pročitajte i ovo:

"Amerika je zaključila da je potrebno smanjiti cenu rata u Avganistanu", rekao je Halilzad.

On je dodao da su sve strane u ratu u Avganistanu imale ulogu u padu vlade, ali da su prvenstveno odgovorni domaći lideri.

"Loša navika u Avganistanu je da niko ne prihvata odgovornost, pa čak ni činjenice", rekao je Halilzad, za koga mnogi kažu da snosi veliku odgovornost za preuzimanje vlasti od strane talibana.

"Okrivljuju samo stranca ili stranu državu jer se sve [navodno] dešava zbog njihovih interesa", smatra američki diplomata.

Gani: Želeo sam da izbegnem poniženje predajom talibanima

Bivši predsednik Avganistana Ašraf Gani je u intervjuu CNN-u branio, kako je rekao, svoju odluku o bekstvu u deliću sekunde, rekavši da je želeo izbegne poniženje predajom militantima.

On je kazao da je ujutro 15. avgusta 2021. godine, dok su talibani bili na ulazu u avganistansku prestonicu, bio poslednji u predsedničkoj palati nakon što su njegovi stražari nestali. Dodao je da mu je ministar odbrane ranije tog dana rekao da se Kabul ne može braniti.

Gani je ranije pokušao da opravda svoje postupke na dan pada Kabula, ali je u ovom intervju obelodanio više detalja. Naveo je da je jednom od kuvara u palati nuđeno 100.000 dolara da ga otruje i da je osećao da njegovo neposredno okruženje više nije bezbedno.

"Otišao sam jer nisam želeo da pružim talibanima i njihovim pristalicama zadovoljstvo da još jednom ponize jednog avganistanskog predsednika i nateraju ga da potpiše da je njihova vlada legitimna", rekao je Gani.

"Nikada se nisam plašio", dodao je.

Kritičari kažu da je Ganijev iznenadni i tajni odlazak 15. avgusta ostavio grad bez kormila jer su snage SAD i NATO-a bile u završnoj fazi svog haotičnog povlačenja iz zemlje nakon 20 godina.

Gani je takođe negirao više puta ponovljene navode da je sa sobom poneo desetine miliona dolara u gotovini dok su on i drugi zvaničnici bežali helikopterima.

U izveštaju objavljenom prošle nedelje, nadzorno telo Kongresa SAD je navelo da je malo verovatno da su Gani i njegovi viši savetnici prevezli toliko novca u helikopterima u kojima su pobegli.

"Njihov užurbani odlazak, naglasak na putnicima u odnosu na teret, nosivost i ograničenja u performansama helikoptera, i dosledno usklađivanje u detaljnim izveštajima svedoka na zemlji i u vazduhu, sve to sugeriše da je bilo nešto više od 500.000 dolara u gotovini u helikopterima", napisala je Kancelarija specijalnog generalnog inspektora za obnovu Avganistana, koja je godinama pokušavala da prati ogromnu potrošnju SAD u zemlji.

Agencija je dodala da "i dalje postoji velika mogućnost da su značajne količine američke valute nestale iz kase avganistanske vlade u nastalom haosu dok su talibani preuzimali vlast, uključujući milione iz predsedničke palate" i trezora Nacionalnog direktorata za bezbednost.

U izveštaju objavljenom prošle nedelje, nadzorno telo Kongresa SAD je navelo da je malo verovatno da su Gani i njegovi viši savetnici prevezli toliko novca u helikopterima u kojima su pobegli (na fotografijji Gani u predsedničkoj palati u Kabulu, avgust 2021.)

Međutim, u izveštaju se navodi da ovo nadzorno telo nije u stanju da utvrdi koliko je novca ukradeno i od koga.

Na kraju su talibani zauzeli glavni grad bez većih borbi prošlog avgusta, okončavši višenedeljni vojni udar u kojem su brzo zauzeli prestonice provincija bez ozbiljnijeg otpora sve demoralisanijih avganistanskih snaga bezbednosti.

Međunarodna izolacija talibanskog režima

Talibani su uspeli da uspostave kontrolu u zemlji, iako je lokalni ogranak Islamske države izveo nekoliko napada.

Optužbe da su talibani pružali utočište vođi Al Kaide, Ajmanu el Zavahriju, koji je ubijen u napadu američkog drona u Kabulu krajem jula, ugrozile su njihov cilj da dobiju međunarodni legitimitet i pomoć.

Od preuzimanja vlasti, bivši pobunjenici su nametnuli značajna ograničenja devojkama i ženama, uskraćujući im pristup obrazovanju i poslu, uprkos prvobitnim obećanjima da će biti suprotno.

'Ako neka od nas i pogine, druge će podići glas': Afganistanke godinu dana pod vlašću talibana

Talibani su ostali međunarodno izolovani i u velikoj meri odsečeni od toka međunarodne pomoći koju je uživala Ganijeva vlada. Talibani nastoje da zaustave oštar ekonomski pad koji je milione Avganistanaca gurnuo u siromaštvo, pa čak i glad.

Otprilike 25 miliona Avganistanaca – odnosno više od polovine stanovištva - sada živi u siromaštvu, a Ujedinjene nacije procenjuju da bi do 900.000 radnih mesta moglo biti izgubljeno ove godine zbog ekonomske stagnacije.

Razvojna pomoć na koju se zemlja toliko oslanjala je smanjena jer međunarodna zajednica zahteva da talibani poštuju prava Avganistanaca.

Talibani zahtevaju da se vrati devet milijardi dolara deviznih rezervi centralne banke koje se drže u inostranstvu, ali pregovori sa SAD-om suočeni su sa preprekama, uključujući zahteve Vašingtona da lider talibana koji je pod sankcijama odstupi sa funkcije zamenika guvernera centralne banke.

Talibani odbijaju ove zahteve, navodeći da poštuju sva prava Avganistanaca u okviru njihovog tumačenja islamskog zakona.

Poslednji put kada su Talibani vladali Avganistanom kasnih 1990-ih, žene nisu mogle da rade, devojčicama je zabranjeno da idu u školu, a strogi islamski zakon je brutalno primenjivan, uključujući javna pogubljenja.