Zašto se žene u Avganistanu bore za svoja prava preko burke?

U prvim danima nakon što su talibani preuzeli kontrolu nad celim Avganistanom, osvojivši Kabul, svetski mediji, među kojima i Guardian, Bloomberg i CNN izveštavaju o masovnoj prodaji burki i neverovatnom rastu cena odeće koja potpuno pokriva lice i telo žena. U istim izveštajima, međutim, mediji prenose i izjave pojedinih Avganistanki koje, uprkos pretnjama, odbijaju da nose burke. Zašto?

Žene i deca su najugroženija grupa Avganistanaca, upozorio je generalni sekretar UN-a Antonio Gutereš istog dana kada je 15. avgusta 2021. u ruke talibanskih snaga pao i poslednji, najveći grad – Kabul.

Talibani, koji su Avganistanom vladali između 1996. i 2001 branili su ženama rad. Devojkama nije bilo dozvoljeno da pohađaju školu, dok su žene mogle na ulicu samo odevene u burku i u pratnji muškaraca. Takav život promenio se za Avganistanke od 2001. godine, kada su talibani svrgnuti s vlasti u intervenciji koalicije predvođene Sjedinjenim Američkim Državama.

Avganistanci u Srbiji i BiH: ’Bojim se za porodicu’

U obraćanju javnosti, 17. avgusta 2021. talibani su poručili da će “poštovati prava žena i da se neće svetiti”. Kako je prenela agencija Associated Press (AP), talibanski predstavnici izjavili su da je „Islamski emirat Avganistan spreman ženama da obezbedi okruženje za rad i učenje, kao i prisustvo u različitim (vladinim) strukturama, prema islamskom zakonu”. Predstavnici talibana ipak nisu precizirali šta tačno misle pod “islamskim zakonom”, uz obrazloženje da “ljudi već znaju pravila”.

Koja pravila pamte Avganistanke?

Burke od teškog plavog materijala potpuno pokrivaju telo Avganistanki. Samo na licu imaju mrežast materijal koji im omogućava da vide pred sobom, ali ne i da svet vidi njih. Jedino tako su žene u Avganistanu pre više od 20 godina mogle da izađu iz kuće.
Burku nose Muslimanke širom sveta i ona je deo islamske vere. Međutim, u Avganistanu imaju drugu simboliku jer tamošnje žene asociraju i na sve drugo što je činilo njihov život krajem ‘90-tih kada je ta zemlja takođe bila pod vladavinom talibana.

Zilka Spahić Šiljak, direktorka Transkulturne psihosocijalne obrazovne fondacije i profesorka iz oblasti rodnih studija u Bosni i Hercegovini, za Radio Slobodna Evropa (RSE) kaže da je sloboda ono što je ključno kada se govori o burkama u Avganistanu i drugim sličnim mestima.

Pročitajte i ovo: Facebook uklanja sadržaje koji promovišu talibane

“Kada govorimo o ljudskim pravima, o pravima žena posebno, važno je da svoju religiju mogu slobodno prakticirati. To znači da ovog trenutka, žene u Avganistanu nemaju tu slobodu, da biraju hoće li nositi burku, hoće li hidžab ili neće. Kao što žene i u nekim drugim državama na Zapadu nemaju slobodu da odluče hoće li nositi hidžab, burku ili nešto drugo. Dakle, uvek je prisutna kontrola ženskoga tela i žensko telo se politizira”, objašnjava Spahić Šiljak.

Iako talibani nakon osvajanja Kabula, pokušavaju da uvere da su umereniji nego pre, mnogi Avganistanci su skeptični, naročito žene.

One iz starije generacije sećaju ultrakonzervativnih stavova talibana koji su, kako AP podseća, uključivali stroga ograničenja žena, ali i ekstremna kao što je javno kamenovanje.

Jaz generacija

Strah od takvog života naterao ih je da ovog leta ponovo obuku burke. No, mlađe generacije, naročito one koje se prethodnog perioda ne sećaju ili tada nisu ni rođene – to ne žele.

Navodeći da je dve trećine stanovništva Avganistana mlađe od 30 godina te da većina žena nikada nije živela pod kontrolom talibana, Guardian prenosi priču 26-godišnje Habibe koja ne želi da nosi burku.

„Moja majka kaže da bi trebalo da kupimo burku. Moji roditelji se plaše talibana i majka misli da je jedan od načina da zaštiti ćerke taj da ih natera da nose burku “, objašnjava Habiba.

Vredno čitanja: Zemlje na 'Balkanskoj ruti' spremaju se za izbeglice koje beže pred talibanima

Ipak, uprkos tome, kaže, nema nameru da je nosi.

“Ako nosim burku, to znači da sam prihvatila talibansku vladu, da sam im dala pravo da me kontrolišu. Nošenje burke je početak moje kazne kao zatvorenika u mojoj kući. Plašim se da ne izgubim dostignuća za koja sam se toliko borila", objašnjava ova mlada Avganistanka, inače studentkinja. Boji se ujedno da će, ostajući kod kuće, “izgubiti nezavisnost i slobodu”.

Strah od gubitka stečene slobode

Od 2001. godine do danas, život žena u Avganistanu napredovao je. Podaci Nacionalne statističke agencije Avganistana (NSIA) pokazuju da je broj žena u službama Vlade znatno uvećan u poslednje dve decenije, iako muškarci i dalje drže većinu.

Slično je i u obrazovanju. Primera radi, broj studentkinja univerziteta 2003/04. godine bio je 7.224 dok ih je, prema poslednjim dostupnim podacima NSIA iz 2018, bilo 49.071.
Danas se boje da će im ponovo biti ukinuto paravo na rad, obrazovanje i slobodno kretanje.

Zilka Spahić Šiljak podseća da nijedna norma u Islamu to pravo ženama ne može da brani.

“Muslimani dobro znaju da je prva zapovest obrazovanje i traženje znanja. Nije prva zapovest ni molitva, ni hidžab, ni brada nego je prva zapovest traženje znanja. Nigde u islamu nikada niko ne može pronaći takvu normu kojom se brani ženama da se obrazuju i da rade. To su kulturološke razlike a ne religijske. U pitanju je patrijarhalna kultura koja je uspela toliko da se preklopi sa tradicijom islama da je sada teško razdvajati jedno i drugo. Onda se pod plaštom tih kultura, propagira nešto što je islamsko a zapravo nema nikakve veze sa islamom”, objašnjava Spahić Šiljak.

Prava žena u Avganistanu zagarantovana su i Ustavom te zemlje u kome se navodi da će „država obezbediti uravnoteženo obrazovanje za žene“, da im se garantuju ljudska prava i da će imati mesto u državnim institucijama.

Žena na ulicama gotovo da nema

Uprkos garantovanim pravima i obećanjima talibanskih lidera, žene su trenutno “veoma uplašene”. Ovo u priči za Radio Slobodna Evropa kaže reporterka Current Time produkcije Liza Karimi koja je u Kabulu.

“Deca ne idu u školu, a žene se naročito plaše. Ne osećaju se sigurno i boje se toga šta bi moglo da se dogodi”, kaže Karimi i opisuje trenutnu situaciju:

Avganistan: Talibani preuzeli vlast u Kabulu

“Ovih dana ono što se događa je, da kada nam treba nešto napolju, onda zamolimo nekog muškarca, člana porodice da to uradi umesto nas. Tako da ono što ne možete da videte danas, jesu žene. Njih nema napolju.”

Slično iz Kabula izveštava i CNN. U reportaži novinari ove televizije kažu da od dana kada su talibani preuzeli Avganistan, žene u najvećem broju ostaju u kući. “Na ulici je moguće videti tek poneku ženu, za razliku od pre samo nekoliko dana”, navodi CNN.

Vera – da, ugrožavanje slobode izbora - ne

O trenutnom stanju kada je reč o ženama za RSE govori i Milka Damjanović, državljanka Srbije i članica zdravstvene humanitarne misije iz Italije koja je trenutno u Kabulu. Ona podseća takođe da se prava žena ne ogledaju u tome šta se nosi i da je to stvar izbora.

“E sad kad je stvar izbora ne bi bilo teško, nego je stvar moranja. Kabul je ogroman grad, svetski grad i građanke Kabula su obrazovane žene, moje koleginice su IT stručnjaci, doktorke i onda kada njih vidite da stavljaju burku po prvi put u životu i sa suzama u očima odlaze, onda je to težak trenutak, za sve nas kao žene”, kaže Damjanović.

Ipak, ona podvlači još jednu, kako smatra, veoma bitnu stvar.

“Postoje i određena prava koja su religijski vezana tako da mi izvan toga o tome ne možemo da komentarišemo. Radila sam u Siriji, Iraku, Libiji poznajem arapsku kulturu u mnogo čemu i poznajem žene koje su i za i protiv burki, hidžaba. Dosta njih to nosi iz svog verskog uverenja”, objašnjava Damjanović koja kaže da im ni to pravo niko ne sme uskratiti.

Na isti problem ukazuje i Lejla Alomerović, direktorka Kulturnog društva muslimana Srbije GAJRET. Ona upozorava da u izveštavanjima o simbolici burke treba biti oprezan jer vrlo lako može da se ode u drugu krajnost, a to je deislamizacija, odnosno ukidanje prava na muslimansku veru. Jedno je, objašnjava ona, sprovođenje islamskih zakona i u tome nema ničeg lošeg.

“Ne treba mešati šerijatske od plemenskih zakona. Braniti ženama da rade i stvaraju je nepoznavanje vere”, kaže Alomerović i dodaje:

“U Kuranu isto tako stoji da ne postoji obaveza po pitanju vere i sve što se tiče nje i u pogledu verovanja u Boga i u pogledu praktikovanja i u pogledu nošenja marame. Nema prisile u veri. U tom smislu ne može se narediti pokrivanje glave, ali isto tako se ne može narediti da se žena ne pokriva. Sve naše akcije, sva naša dela treba da budu proizvod slobodne volje.”

Mnoge Avganistanke napustile su svoju zemlju. Ove 2021. godine naročito, na šta je 13. avgusta upozorila UNHCR-ova agencija za izbeglice.

“Posebno smo zabrinuti zbog uticaja sukoba na žene i devojke jer oko 80 odsto od gotovo četvrt miliona Avganistanaca prisiljenih da pobegnu od kraja maja ove godine, čine žene i deca”, naveo je UNHCR u izveštaju objavljenom dva dana pred ulazak talibana u Kabul.