"Osećanja su mi podeljena. Rekao bih da je pravda pobedila, ali se do nje dugo putovalo." Tako je za Radio Slobodna Evropa (RSE) opisao doktor Borko Josifovski kako se oseća nakon objavljivanja presude na sajtu Višeg suda u Beogradu, posle 13 godina uporne koju je vodio pred tim sudom.
U 2005. godini tadašnji direktor beogradske Hitne pomoći javno je izašao sa optužbom koja je šokirala javnost - da pojedini lekari namerno nisu stizali na vreme i nisu obavljali reanimaciju pacijenata da bi tako privatnim pogrebnim preduzećima obezbedili zaradu, a i sebi tako dodatno osigurali novac.
Josifovski je podneo krivične prijave za korupciju, ali su one završavale u nečijim fijokama. On je, pak, 2010. godine osuđen za klevetu, da bi koji mesec kasnije ta presuda ukinuta zbog zastarelosti.
Najnovijom presudom Višeg suda, po Zakonu o uzbunjivanju, utvrđeno je da su državni organi kojima se dr. Josifovski obraćao preduzeli "štetne radnje" prema uzbunjivaču, prevedeno na svakodnevni jezik, učinili sve da zaštite optužene i zataškaju aferu. Reč je o Ministarstvu zdravlja, Ministarstvu unutrašnjih poslova, Agenciji za borbu protiv korupcije, Prvom osnovnom javnom tužilaštvu i Višem javnom tužilaštvu u Beogradu.
Pročitajte i ovo: Da li je zakon zaštitio 'uzbunjivače'?Sud je utvrdio je da je "ovakvim nečinjenjem državnih organa, tužiocu naneta šteta, dovodeći ga u neprekidno stanje neizvesnosti i neodgovaranja u kojoj postoji nedostatak informacija ili čak namerno skrivanje". "Ovakvim stavom navedenih državnih organa, tuženi su povredili pravo tužioca na slobodu misli i izražavanja koje je zagarantovano Ustavom Republike Srbije kao jedno od ljudskih prava i čl. 10 Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda", utvrđeno je.
U obrazloženju najnovije presude Višeg suda se, između ostalog, navodi:
"Izvršen je uvid u spise Višeg javnog tužilaštva u Beogradu i spise predmeta Agencije za borbu protiv korupcije kojoj je tužilac 14.11.2009. podneo predstavku u pogledu nezakonitog korišćenja novca u Gradskom zavodu za hitnu medicinsku pomoć.
Tužilac je saslušan u svojstvu stranke izjavio da je kao direktor Gradskog zavoda za hitnu medicinsku pomoć analizom dostupne dokumentacije i po prijavama koje je dobio od pacijenata uočio da pojedini dispečeri pozive prvog stepena hitnosti, a to su umirući pacijenti, usmeravaju na određene lekare, bez obzira koliko su udaljeni od mesta gde treba intervenisati. U tim situacijama lekari su stizali na intervenciju po dužem proteku vremena od onog koji je uobičajen za ostale lekarske ekipe Hitne pomoći i konstatovali smrtni slučaj mnogo češće nego druge lekarske ekipe i da nisu vršili reanimaciju. Nakon odlaska ekipe Hitne pomoći sa adrese porodice koja je zvala Hitnu pomoć radi intervencije teško bolesnog ukućanina, koji je u međuvremenu preminuo, dolazili su predstavnici uvek istih privatnih pogrebnika nudeći svoje usluge porodici preminulog. Adrese porodica pokojnika su saznavali od lekara Hitne pomoći koji su od pogrebnika zauzvrat primali novčanu naknadu.
Tužilac je o svojim saznanjima obavestio Ministarstvo zdravlja, ministra Tomicu Milosavljevića dana 19.06.2005. godine i Inspekciju Ministarstva zdravlja dana 26.09.2005. godine. Navedene informacije saopštio je na konferenciji za javnost dana 18.09.2006. godine. Rešenjem Ministarstva zdravlja od 20.09.2006. godine tužilac je razrešen dužnosti direktora Gradskog zavoda za hitnu medicinsku pomoć Beograd, sa obrazloženjem da je istupanjima u sredstvima javnog informisanja narušio ugled Gradskog zavoda za hitnu medicinsku pomoć, iznošenjem neproverenih informacija o nesavesnom radu svojih kolega izazvao uznemirenje javnog mnjenja."
Josifovski je u međuvremenu, bio najpre smenjen sa mesta direktora Hitne pomoći, zatim optužen za klevetu, a dve godine kasnije i otpušten.
Advokatica Jelena Ćirić, članica pravnog tima portala Pištaljka, koja je vodila pravni postupak Borka Josifovskog, kaže da ne bi trebalo da se sve okonča samo objavljivanjem presude po Zakonu o uzbunjivanju.
"Očekujemo da država, ako se utvrdi njena odgovornost u pravosnažnoj presudi, ponovo pokrene neke postupke i istraži Borkove prijave", navodi Jelna Ćirić.
Pokretanje tih postupaka treba da bude zadatak nadležnih službi, jer su svojevremeno učinili sve da aferu zataškaju, kaže i Borko Josifovski.
Nemanja Nenadić iz Transparentnosti Srbija očekuje, takođe, da državni organi koji se pominju u presudi preduzmu mere kako bi se utvrdilo kako je došlo do toga da ne postupe po prijavama uzbunjivača.
"Naravno, pored toga ostaje ono što je najbitnije, a to je da se utvrdi istina o navodima o zloupotrebama u Hitnoj pomoći i nedozvoljenim dogovorima sa pogrebnim preduzećima", navodi Nenadić.
Radio Slobodna Evropa je zatražio od Ministarstva unutrašnjih poslova, Ministarstva zdravlja, Agencije za borbu protiv korupcije i Osnovnog i Višeg tužilaštva da odgovore na pitanja - da li će se žaliti na odluku Suda, da li će istražiti odgovornost u svojim institucijama i da li će tužilaštva pokrenuti postupak o korupciji u Hitnoj pomoći Beograda? Za sada nismo dobili odgovor.
Borko Josifovski, pak, ne odustaje od daljeg traganja za pravdom, namerava da podnese tužbe protiv onih koji su ga proganjali.
"Ono što ću sigurno ja učiniti je da se svi počinioci afere, svi oni koji su me progonili, koji su se bavili kriminalnim radnjama, falsifikovanjem dokumenata i montiranjem otkaznog procesa protiv mene, nađu pred licem pravde", kaže Josifovski.
Na izrečenu prvostepenu presudu, po Zakonu o uzbunjivanju, postoji pravo žalbe. Državni organi su, ako presuda postane pravosnažna, dužni da o svom trošku objave u dnevnom listu Politika. Svojom tužbom Josifovski nije zahtevao odštetu, niti neku drugu satisfakciju.