U nedjelju navečer u Sarajevu je dodijeljen "Zlatni lovorov vijenac" za doprinos umjetnosti teatra Mirjani Karanović u sklopu 50. Internacionalnog festivala MESS.
Ovo je Mirjani treći Zlatni lovorov vijenac - prethodna dva dobila je za glavne ženske uloge u predstavama „Helverova noć“ i „Fedrina ljubav“.
U intervju za Radio Slobodna Europa Karanović govori o odnosu sa Sarajevom, položaju glumaca u regiji, te o sve češćem uplitanju politike u umjetnosti.
Uloge Karanovićeve u teatru i filmu ispisale su najljepše stranice ex-jugoslavenskog glumišta. Njena predanost i posvećenost glumačkoj umjetnosti ispiracija su mnogim mladim glumcima i redateljima sa kojima je radila, stoji u obrazloženju nagrade. Mirjana kaže da je njena veza sa Sarajevom i Festivalom MESS traje od 2001. godine:
„Ovo je grad u kome se ja dobro osjećam. Hoću da kažem da jako retko, gotovo skoro nikad za ovih devet godina, mi je nešto tu smetalo ili sam nešto loše doživela. I to se možda desilo jednom, dvaput, ne više. Sam MESS nisam imala često prilike da pratim, ali onoliko koliko sam pratila predstave, kad sam imala prilike da ovde dođem baš za festival, te su mi predstave ostale u sećanju, jako cenim selekciju ovog festivala. Ovaj festival ima veliki respket u Evropi i ima moj veliki respket, tako da je ovo za mene veliko priznanje.“
Karanović se profesionalno bavi glumom gotovo tri desetljeća. Ostvarila je brojne uloge na filmu i u teatru. Na pitanje da prokomentira položaj glumaca u regiji, ona kaže da glumci i generalno umjetnici ne bi trebali šutjeti u iznošenju stavova o vremenu u kojem žive:
„Ja mislim da mi ne možemo da se pretvaramo da je sve u redu u sredinama u kojima živimo. Ja mislim da - pogotovo što je pozorište jedna najdirektnija veza između publike i izvođača, ona je živa -mi imamo priliku da zapravo o tome progovorimo na jedan najdirektniji i najprisniji način. Iako je neki put lepo otići u pozorište da se nasmeješ, zabaviš i da ne misliš, da ti pozorište odvrati misli od nekih ozbiljnih tema, ipak mislim da pozorište treba da ima katarzičnu ulogu, tako da pozorište ne treba da beži od ozbiljnih tema, od teških tema. Mislim da pozorište treba da bude surovo istinito.“
Više od glumice
Karanović je i redoviti profesor na Akademiji umjetnosti u Beogradu. U dva navrata bila je i dekan. Kaže da je to jako zahtjevna uloga jer je danas mladima teže nego u vremenu kada je ona bila student:
„Jako se bojim da neki put kada ih hrabrim ili kada ima dajem nekakva eventualna uputstva šta da rade u životu i kako da se ponašaju to ne bude onako hrabrenje odraslih iza koga ne stoje neke činjenice. Zapravo, to je jedino što nam je preostalo, a to je da imaš veru da možeš da promeniš svoj život tako što ćeš nešto preduzeti.“
Film Angeline Jolie koji obrađuje temu rata u Bosni do sada je izazavao dosta pažnje u javnosti. Na pitanje koliko danas politika ima pravo da se miješa u umjetnost, što slučaj u pomenutom filmu, Karanovićeva je odgovorila:
„Ja mislim da treba prvo videti film, pa onda imati svoje mišljenje o tome da li je taj film dobar ili nije, a sve ostalo su budalaštine i ne obraćam pažnju na to, niti me to zanima.“
Prilikom svečanosti dodjele nagrade Zlatni lovorov vijenac, o Mirjani su govorile i njene kolege. Glumac Ermin Bravo:
„Ona iznenađuje mene svojim kontradikcijama kojim je sva protkana. Kad pomislim koliko je čvrsta, kad počnem da se divim koliko je jaka, hrbara, imam tu privilegiju da mi se otvori i da vidim koliko je zapravo nježna, suptilna.“
Direktor Jugoslovenskog dramskog pozorišta Branko Cvejić:
„Mirjana Karanović više je od glumice. Ona je simbol vremena, bolji deo duha našeg doba, moćna kula svetilja u balkanskoj pomrčini, istinska zvezda u izvornom značaju te reči.“
Primajući priznanje za svoj glumački rad, Karanovićeva je rekla da je za nju gluma više od toga. „Ponekad bih voljela da živim u komadima u kojima sam igrala. Taj život je nekako iskreniji od života van scene, koji zna razočarati“, kazala je Karanovićeva.
Ovo je Mirjani treći Zlatni lovorov vijenac - prethodna dva dobila je za glavne ženske uloge u predstavama „Helverova noć“ i „Fedrina ljubav“.
U intervju za Radio Slobodna Europa Karanović govori o odnosu sa Sarajevom, položaju glumaca u regiji, te o sve češćem uplitanju politike u umjetnosti.
Uloge Karanovićeve u teatru i filmu ispisale su najljepše stranice ex-jugoslavenskog glumišta. Njena predanost i posvećenost glumačkoj umjetnosti ispiracija su mnogim mladim glumcima i redateljima sa kojima je radila, stoji u obrazloženju nagrade. Mirjana kaže da je njena veza sa Sarajevom i Festivalom MESS traje od 2001. godine:
„Ovo je grad u kome se ja dobro osjećam. Hoću da kažem da jako retko, gotovo skoro nikad za ovih devet godina, mi je nešto tu smetalo ili sam nešto loše doživela. I to se možda desilo jednom, dvaput, ne više. Sam MESS nisam imala često prilike da pratim, ali onoliko koliko sam pratila predstave, kad sam imala prilike da ovde dođem baš za festival, te su mi predstave ostale u sećanju, jako cenim selekciju ovog festivala. Ovaj festival ima veliki respket u Evropi i ima moj veliki respket, tako da je ovo za mene veliko priznanje.“
Karanović se profesionalno bavi glumom gotovo tri desetljeća. Ostvarila je brojne uloge na filmu i u teatru. Na pitanje da prokomentira položaj glumaca u regiji, ona kaže da glumci i generalno umjetnici ne bi trebali šutjeti u iznošenju stavova o vremenu u kojem žive:
„Ja mislim da mi ne možemo da se pretvaramo da je sve u redu u sredinama u kojima živimo. Ja mislim da - pogotovo što je pozorište jedna najdirektnija veza između publike i izvođača, ona je živa -mi imamo priliku da zapravo o tome progovorimo na jedan najdirektniji i najprisniji način. Iako je neki put lepo otići u pozorište da se nasmeješ, zabaviš i da ne misliš, da ti pozorište odvrati misli od nekih ozbiljnih tema, ipak mislim da pozorište treba da ima katarzičnu ulogu, tako da pozorište ne treba da beži od ozbiljnih tema, od teških tema. Mislim da pozorište treba da bude surovo istinito.“
Više od glumice
Karanović je i redoviti profesor na Akademiji umjetnosti u Beogradu. U dva navrata bila je i dekan. Kaže da je to jako zahtjevna uloga jer je danas mladima teže nego u vremenu kada je ona bila student:
„Jako se bojim da neki put kada ih hrabrim ili kada ima dajem nekakva eventualna uputstva šta da rade u životu i kako da se ponašaju to ne bude onako hrabrenje odraslih iza koga ne stoje neke činjenice. Zapravo, to je jedino što nam je preostalo, a to je da imaš veru da možeš da promeniš svoj život tako što ćeš nešto preduzeti.“
Film Angeline Jolie koji obrađuje temu rata u Bosni do sada je izazavao dosta pažnje u javnosti. Na pitanje koliko danas politika ima pravo da se miješa u umjetnost, što slučaj u pomenutom filmu, Karanovićeva je odgovorila:
„Ja mislim da treba prvo videti film, pa onda imati svoje mišljenje o tome da li je taj film dobar ili nije, a sve ostalo su budalaštine i ne obraćam pažnju na to, niti me to zanima.“
Prilikom svečanosti dodjele nagrade Zlatni lovorov vijenac, o Mirjani su govorile i njene kolege. Glumac Ermin Bravo:
„Ona iznenađuje mene svojim kontradikcijama kojim je sva protkana. Kad pomislim koliko je čvrsta, kad počnem da se divim koliko je jaka, hrbara, imam tu privilegiju da mi se otvori i da vidim koliko je zapravo nježna, suptilna.“
Direktor Jugoslovenskog dramskog pozorišta Branko Cvejić:
„Mirjana Karanović više je od glumice. Ona je simbol vremena, bolji deo duha našeg doba, moćna kula svetilja u balkanskoj pomrčini, istinska zvezda u izvornom značaju te reči.“
Primajući priznanje za svoj glumački rad, Karanovićeva je rekla da je za nju gluma više od toga. „Ponekad bih voljela da živim u komadima u kojima sam igrala. Taj život je nekako iskreniji od života van scene, koji zna razočarati“, kazala je Karanovićeva.