Kome ne odgovora srpsko-albanski dijalog?

Protest Srba 22. jula 2010. u Kosovskoj Mitrovici

U iščekivanju početka dijaloga Priština-Beograd, a u svetlu poslednjih nasilnih incidenata u Mitrovici, nameće se pitanje kome u srpskom i albanskom korupusu taj dijalog ne odgovara.

Poslednji neredi u Mitrovici još jedan su dokaz da je dijalog Srba i Albanaca neophodan i nužan i da ga je potrebno što pre organizovati, izjavio je ministar za Kosovu u Vladi Srbije Goran Bogdanović.

Sedam osoba, među njima i francuski pripadnik EULEX-a, povređeno je u incidentima u Kosovskoj Mitrovici posle košarkaške utakmice Srbija-Turska u subotu uveče. Nasilne incidente oštro su osudili i Misija Evropske Unije na Kosovu i KFOR.

Bogdanović je naglasio da je neophodno što pre početi razgovore kako se ne bi došlo u situaciju da dodje do novih neprijateljstava i novih žrtava.

I Oliver Ivanović, državni sekretar u istom ministarstvu, ima takav stav, a na pitanje Radija Slobodna Evropa kojim snagama – kako na srpskoj, tako i na albanskoj strani – dijalog ne odgovara, kaže:

“Svima onima koji misle da su završili posao i da im je ovakav razgovor zapravo izlišan. Na Kosovu su uglavnom radikalni elementi protiv dijaloga, ali ja nisam baš siguran da su važnost dijaloga shvatili oni koji su u ovom trenutku u Prištini na vlasti. I među njima postoje oni koji i dalje misle da stvari treba da rešavaju silom jer im je do sada to dobro išlo."
Na srpskoj strani se na to gleda kao na političko pitanje i bojim se da opozicione stranke to koriste za prepucavanje sa vladajućom garniturom, kađe Oliver Ivanović


Odgovarajući na pitanje kome na srpskoj strani ne odgovarara albansko-srpski dijalog, Ivanović kaže.

"Na srpskoj strani se na to gleda kao na političko pitanje i bojim se da opozicione stranke to koriste za prepucavanje sa vladajućom garniturom. Opozicione partije zapravo tako pokušavaju da se pozicioniraju uoči narednih parlamentarnih izbora 2012. godine," smatra Ivanović.

Politički poeni

Dijalog ne odgovora onima koji su izvlačili profit iz nesredjenog stanja na Kosovu, i to je većina opozicionih stranaka i u Srbiji i na Kosovu, ocenjuje za Radio Slobodna Evropa analitičar Dušan Janjić, precizirajući koje su to grupacije.

"Imamo najpre one, “pretplaćene” na to, takozvane čuvare mosta sa srpske strane i nekoliko partijskih grupacija koje kritikuju evropski put Srbije. Sa albanske strane tu spadaju ekstremne grupe, medju kojima ima i islamskog radikalizma, ali pre svega onih koji pripadaju opoziciji Thaciju i koji mu stalno nameću pitanje nerešene integracije severa Kosova. I naravno, tu spadaju grupe prognanih, iz južne i severne Mitrovice i severa Kosova, sa kojima do sada nije rađeno. Oni bi se rado vratili u svoje domove, ali misle da treba da se vrate tako što će da proteraju one koji tamo žive," kaže Janić, i dodaje:

"Postoji i treći faktor rizika: na Balkanu smo naučili da često i oni koji su za dijalog proizvode incidente da bi ojačali svoje pregovaračke pozicije. Onda u tim rabotama učestvuju tzv. specijalizovane grupe bliske režimima ili tajnim službama. Što se tiče najnovijih incidenata u Mitrovici, meni se čini da vetar duva iz te kombinacije: stalnih grupa koje to rade i potrebe pregovaračkih strana da ojačaju svoje pozicije."

I u srpskom i u kosovsko-albanskom korpusu postoje grupacije koje profitiraju od kriminala i kojima uopšte ne odgovara spuštanje tenzija i početak srpsko-albanskog dijaloga, ocenjuje za Radio Slobodna Evropa i analitičar za bezbednosne probleme Zoran Dragišić:
Znate, malo kriminal, malo srbovanje i tako se napravi značajan profit, rekao je Zoran Dragišić


"Svakako da postoje snage i među Srbima i među Albancima kojima dijalog ne odgovara. Kada govorimo o albanskoj strani, to su ljudi koji su umešani u kriminal i kojima bi normalizacija odnosa izmedju Beograda i Prištine i rešavanje nestatusnih pitanja ozbiljno ugrozili njihov kriminalni posao. Sa srpske strane takođe postoji kriminalna struktura kojoj isto tako ne odgovara da se stanje normalizuje. Postoji jedan deo “profesionalnih Srba”, onih koji na Kosovu žive od toga što su Srbi. Znate, malo kriminal, malo srbovanje i tako se napravi značajan profit."

Dragišić upućuje i na političke krugove u Srbiji koji na kritici srpsko-evropske rezolucije pokušavaju da zarade političke poene:

“Njima svakako incidenti odgovaraju kao dokaz da je politika koju je do sada Vlada vodila bila loša i oni bi na toj politici pokušali da svoj loš rejting poprave”.

Dragišić upozorava da incidente poput ovih u Mitrovici treba i dalje očekivati i stoga predlaže da jedna od prvih tema razgovora dveju strana bude bezbednosno pitanje.

"I sa jedne i sa druge strane postoje grupacije kojima ne odgovara što je ova rezolucija usvojena i koje će se oštro suprotstaviti uspostavljanju normalne komunikacije izmedju Beograda i Prištine i normalizaciji odnosa na tom tehničkom nivou. Ovaj put je povod bila utakmica, sledeći put će biti nešto drugo, ali ovakve incidente u budućnosti treba očekivati. Možda bi zato stabilizacija i normalizacija bezbednosnih prilika mogla biti prvo pitanje o kome će Beograd i Priština početi da razgovaraju."