Ilija Jurišić, nekadašnji visoki starešina Ministarstva unutrašnjih poslova Bosne i Hercegovine, osuđen je u Beogradu na 12 godina zatvora zbog napada na kolonu Jugoslovenske narodne armije u Tuzli, maja 1992. godine.
Odbrana je saopštila da će se žaliti na presudu, dok je Tužilaštvo Srbije za ratne zločine najavilo mogućnost da Jurišić kaznu služi u drugoj zemlji, odnosno Bosni i Hercegovini.
Tročlano sudsko veće Specijalnog suda, kojim je predsedavala Vinka Beraha Nikićević, u obrazloženju presude navelo je da je Ilija Jurišić, kao dežurni Operativnog štaba Javne bezbednosti Tuzla, nakon što je primio naredbu od svog pretpostavljenog, 15. maja 1992. naoružanim jedinicama bošnjačko-hrvatske strane izdao naredbu za napad na kolonu 92. motorizovane brigade Jugoslovenske Narodne Armije koja se mirno povlačila iz tog grada, nakon sporazuma bosanskih i jugoslovenskih vlasti.
Tom prilikom, navodi se u presudi, ubijeno je najmanje 50 vojnika, a ranjeno najmanje 44 pripadnika JNA, I njihova imena pročitana su tokom izricanja kazne. Jasna Janković, iz Tužilastva Srbije za ratne zločine, po izricanju presude Jurišiću za naš radio je izjavila:
“Tužilaštvo za ratne zločine neće zaboraviti nijednog vojnika koji je ubijen maja 1992. godine u Tuzli. Smatramo da je na ovaj način utvrđena pravosudna istina o tom zločinu i da je ova presuda satisfakcija za sve njihove porodice. Tužilaštvo će sa svoje strane podržati svaku inicijativu o eventualnom političkom dijalogu o mestu izdržavanja kazne Ilije Jurišića, o čemu će naravno konačnu reč dati nadležno ministarstvo.”
Kako je zaključio sud, na osnovu naredbe koju je prosledio Ilija Jurišić, došlo je do "perfidnog i pripremljenog napada na vojnike u mirnom povlačenju" u kom su snajperisti prvo pucali i ubijali vozače vojnih vozila, blokirali dalji prolaz kolone, a potom ubijali vojnike koji nisu bili u mogućnosti da pruže otpor.
Tokom suđenja video-vezom svedočio je i Mehmed Bajrić, u vreme napada načelnik Stanice javne bezbednosti Tuzla, koji je Jurišicu izdao naredbu, i tom prilikom potvrdio ulogu optuženog u komandnom lancu. Odbrana je presudu ocenila kao neodrzivu i besmislenu.
Jurišicev advokat Stevan Protić najavio je žalbu Vrhovnom sudu i izjavio da presuda Veća za ratne zločine Okružnog suda u Beogradu predstavlja ruganje istini i pravu na odbranu optuženog.
“Mislim na tu famoznu naredbu koju ni tužilac, a ni sud nije utvrdio kako glasi, a nije hteo da utvrdi, jer nije hteo da čuje da je nesporna činjenica da je Ilija Jurišić istom prilikom preneo naredbu koja glasi – na vatru vatrom. Ta naredba je po svojoj prirodi defanzivna i ona podrazumeva prethodno otvorenu vatru na one koji treba da se brane.”
Izricanje presude pratili su prijatelji Ilije Jurišića, a među njima i Nada Mladina, predsedavajuća Opštinskog veća Tuzle, koja je za naš radio rekla da je, po njenom mišljenju, presuda poražavajuca.
“Imamo situaciju u kojoj krivica gospodina Ilije Jurišića nijednim argumentum i svedočenjem nije dokazana. Meni je to bila politička optužba i politička presuda. Svako ovo ime zaslužuje da neko odgovovara za to. Ali, odgovoran za to nije Ilija Jurišić.”
Ona, kao i odbrana, smatra da za slučaj nazvan Tuzlanska nije trebalo suditi u Srbiji. Advokat Stevan Protić.
“Stojim na stanovištu da je, budući da se događaj desio na teritoriji BiH da je najveći broj, daleko najveći broj oštećenih državljana Bosne i Hercegovine. Mislim da je mesto za vođenje ovog postupka u nadležnosti suda Bosne i Hercegovine."
Posle hapšenja Ilije Jurišića, koji je lišen slobode 14. maja 2007. godine na aerodromu Nikola Tesla u Beogradu na proputovanju za Nemačku, tačno 15 godina od ubistva vojnika JNA u Tuzli, BIH je zatražila izručenje, ali vlasti u Beogradu odbile su taj zahtev sa obrazloženjem da po zakonu, koji važi u Srbiji i drugim bivšim jugoslovenskim republikama, za krivična dela za koje je propisana kazna veća od deset godina ekstradicija nije moguća – osim Haškom tribunalu.
Nataša Kandić, iz Fonda za humanitarno pravo, tokom suđenja za naš program je rekla da je, uprkos formalno-pravnim stvarima, bilo bolje da se predmet Ilije Jurišića ustupi bosanskom pravosuđu.
“Mislim da je najvažniji kriterijum uticaj na promenu svesti kod ljudi koji ima činjanica kada država sudi svojim državljanima i kada društvo ima priliku da bude suočeno sa glasom žrtava i kada čuje zbog čega se to stvarno dogodilo i kada je optuženi upravo izveden pred sud.”
Suđenje Iliji Jurišiću u Beogradu počelo je 22. februara 2008, a tokom procesa saslušano je 78 svedoka.
Odbrana je saopštila da će se žaliti na presudu, dok je Tužilaštvo Srbije za ratne zločine najavilo mogućnost da Jurišić kaznu služi u drugoj zemlji, odnosno Bosni i Hercegovini.
Tročlano sudsko veće Specijalnog suda, kojim je predsedavala Vinka Beraha Nikićević, u obrazloženju presude navelo je da je Ilija Jurišić, kao dežurni Operativnog štaba Javne bezbednosti Tuzla, nakon što je primio naredbu od svog pretpostavljenog, 15. maja 1992. naoružanim jedinicama bošnjačko-hrvatske strane izdao naredbu za napad na kolonu 92. motorizovane brigade Jugoslovenske Narodne Armije koja se mirno povlačila iz tog grada, nakon sporazuma bosanskih i jugoslovenskih vlasti.
Tom prilikom, navodi se u presudi, ubijeno je najmanje 50 vojnika, a ranjeno najmanje 44 pripadnika JNA, I njihova imena pročitana su tokom izricanja kazne. Jasna Janković, iz Tužilastva Srbije za ratne zločine, po izricanju presude Jurišiću za naš radio je izjavila:
“Tužilaštvo za ratne zločine neće zaboraviti nijednog vojnika koji je ubijen maja 1992. godine u Tuzli. Smatramo da je na ovaj način utvrđena pravosudna istina o tom zločinu i da je ova presuda satisfakcija za sve njihove porodice. Tužilaštvo će sa svoje strane podržati svaku inicijativu o eventualnom političkom dijalogu o mestu izdržavanja kazne Ilije Jurišića, o čemu će naravno konačnu reč dati nadležno ministarstvo.”
Kako je zaključio sud, na osnovu naredbe koju je prosledio Ilija Jurišić, došlo je do "perfidnog i pripremljenog napada na vojnike u mirnom povlačenju" u kom su snajperisti prvo pucali i ubijali vozače vojnih vozila, blokirali dalji prolaz kolone, a potom ubijali vojnike koji nisu bili u mogućnosti da pruže otpor.
Tokom suđenja video-vezom svedočio je i Mehmed Bajrić, u vreme napada načelnik Stanice javne bezbednosti Tuzla, koji je Jurišicu izdao naredbu, i tom prilikom potvrdio ulogu optuženog u komandnom lancu. Odbrana je presudu ocenila kao neodrzivu i besmislenu.
Jurišicev advokat Stevan Protić najavio je žalbu Vrhovnom sudu i izjavio da presuda Veća za ratne zločine Okružnog suda u Beogradu predstavlja ruganje istini i pravu na odbranu optuženog.
“Mislim na tu famoznu naredbu koju ni tužilac, a ni sud nije utvrdio kako glasi, a nije hteo da utvrdi, jer nije hteo da čuje da je nesporna činjenica da je Ilija Jurišić istom prilikom preneo naredbu koja glasi – na vatru vatrom. Ta naredba je po svojoj prirodi defanzivna i ona podrazumeva prethodno otvorenu vatru na one koji treba da se brane.”
Izricanje presude pratili su prijatelji Ilije Jurišića, a među njima i Nada Mladina, predsedavajuća Opštinskog veća Tuzle, koja je za naš radio rekla da je, po njenom mišljenju, presuda poražavajuca.
“Imamo situaciju u kojoj krivica gospodina Ilije Jurišića nijednim argumentum i svedočenjem nije dokazana. Meni je to bila politička optužba i politička presuda. Svako ovo ime zaslužuje da neko odgovovara za to. Ali, odgovoran za to nije Ilija Jurišić.”
Ona, kao i odbrana, smatra da za slučaj nazvan Tuzlanska nije trebalo suditi u Srbiji. Advokat Stevan Protić.
“Stojim na stanovištu da je, budući da se događaj desio na teritoriji BiH da je najveći broj, daleko najveći broj oštećenih državljana Bosne i Hercegovine. Mislim da je mesto za vođenje ovog postupka u nadležnosti suda Bosne i Hercegovine."
Posle hapšenja Ilije Jurišića, koji je lišen slobode 14. maja 2007. godine na aerodromu Nikola Tesla u Beogradu na proputovanju za Nemačku, tačno 15 godina od ubistva vojnika JNA u Tuzli, BIH je zatražila izručenje, ali vlasti u Beogradu odbile su taj zahtev sa obrazloženjem da po zakonu, koji važi u Srbiji i drugim bivšim jugoslovenskim republikama, za krivična dela za koje je propisana kazna veća od deset godina ekstradicija nije moguća – osim Haškom tribunalu.
Nataša Kandić, iz Fonda za humanitarno pravo, tokom suđenja za naš program je rekla da je, uprkos formalno-pravnim stvarima, bilo bolje da se predmet Ilije Jurišića ustupi bosanskom pravosuđu.
“Mislim da je najvažniji kriterijum uticaj na promenu svesti kod ljudi koji ima činjanica kada država sudi svojim državljanima i kada društvo ima priliku da bude suočeno sa glasom žrtava i kada čuje zbog čega se to stvarno dogodilo i kada je optuženi upravo izveden pred sud.”
Suđenje Iliji Jurišiću u Beogradu počelo je 22. februara 2008, a tokom procesa saslušano je 78 svedoka.