Ministar unutrašnjih poslova Srbije Ivica Dačić izrazio je sumnju u broj osoba čiju ekstradiciju traži Crna Gora i istovremeno se založio za upoređivanje spiskova dvije države.
Tri dana nakon iznenadnog potpisivanja sporazumu o ekstradiciji sa Crnom Gorom, koji su odavno mnogi priželjkivali, Srbija traži odgovore na tri pitanja.
Može li se sporazum sprovoditi pre nego što ga ratifikuje skupštine država potpisnica? Ko je odgovoran za to što su trojica osumnjičenih koje Srbija potražuje od Crne Gore uspeli da izbegnu hapšenje? Zbog čega je jedan od onih čije isporučivanje iz Srbije očekuje Crna Gora spreman da i sam izađe pred sudije u toj državi?
Prvu dilemu otklanja predsednik Odbora za upravu i pravosuđe u Skupštini Srbije Boško Ristić. U izjavi za naš radio on navodi kako to što potpisani sporazum nije prošao verifikaciju u parlamentima Srbije i Crne Gore ne znači da, koliko danas, neki od onih koje gone jedna ili druga država ne mogu biti isporučeni:
“Mislim da proces isporučenja može da krene i bez ratifikacije s obzirom da su ratifikovani sporazumi koji predstavljaju okvir po kome su ovi direktni bilateralni sporazumi potpisani. Sve kako bi se krenulo u direktnu primenu onoga što je već načelno dogovoreno ranije”.
Potpuno suprotnog mišljenja je bivši sudija Vrhovnog suda Srbije Zoran Ivošević:
“Pravilo je ratifikacija pa onda primena. To pravilo nema izuzetaka. Ali ja mislim da će do ratifikacije doći veoma brzo”.
No, izvan rasprave na temu da li su dve strane spremne da po pitanju zakona zažmure na jedno oko, prve akcije preduzete po potpisivanju Sporazuma pokazuju da se u nekim konkretnim slučajevima i neće žuriti. Predrag Strugar, priveden je u petak uveče u Beogradu:
“Uhapšen sam po sporazumu između Srbije i Crne Gore!”.
"Šarićevci"
Oduzet mu je pasoš, naloženo mu je da se sudiji javlja ponedeljkom i četvrtkom, a potom je pušten. Reč je o nekadašnjem vojnom oficiru koji je optužen da je kao komandant jedne jedninice bivše Vojske Jugoslavije, u vreme NATO bombardovanja 1999. godine, naredio da se u selu Kaluđerski Laz kod Rožaja ubiju 23 osobe albanske nacionalnosti, izbeglice sa Kosova u Crnu Goru.
Kao i ranije Strugar, ponavlja da je spreman da ode u Crnu Goru i pre eventualne ekstradicije:
“Ne plašim se. Ja ću otići u Crnu Goru. Ja sam hteo da odem još kada je bila podignuta optužnica. Ne mora niko da me hapsi, sam ću da odem kada bude završna reč. Pošto imam tešku zdravstvenu bolest, nisam u stanju da budem u pritvoru, a na završnu reč pred Sud ću da odem u svako doba pošto je u optužnici ionako stavljeno mi na teret nešto što ja nisam uradio. Ja želim da seprem ljagu sa svog imena, prema tome doći ću sigurno”.
Strugar je tek jedan od mnogih državljana Srbije koj potražuje policija Crne Gore. U 48 sati nakon potpisivanja sporazuma uhapšeno je njih dvanaest. Šef policije Ivica Dačić ukazuje gde se ipak i dalje mogu pojaviti problemi:
“Očekujemo da i naše i crnogorsko Ministarstvu unutrašnjih poslova uhapsi znatno veći broj ljudi nego što je do sada. Pre svega mislim da se od Srbije potražuje 18 ljudi mada je ta brojka u izjavama iz Crne Gore dosta veća. Treba uporediti šta sve spada u taj sporazum. Koja vrsta poternizca i krivičnih dela”.
Istovremeno u Srbiji su očekivali da će se na udaru u Crnoj Gori naći oni za kojima je Srbija raspisala Interpolove poternice, a vode se kao saradnici Darka Šarića, koji se smatra liderom narko klana osumnjičenog za šverc droge iz Latinske Amerike, a koji je pak i sam u bekstvu.
Vesti iz Crne Gore u Srbiji bude komentare tipa, “opet utekoše”. Naime, februara ove godine Šarićevi saradnici Goran Soković i Dejan Šekularac oslobođeni su nakon što je Srbija odbila da Državnom tužilaštvu Crne Gore dostavi dokaze koje je protiv njih imala, uz objašnjenje da to neće učiniti dok ne bude okončana akcija “Balkanski ratnik”.
Negde u to vreme nešto je bolje prošao i treći takozvani “šarićevac”, Draško Vuković, koji je pušten nakon što je u policiji u Beranama dao izjavu. Neki dnevnici u Srbiji, pozivaju se na anonimne izvore, navode kako se Soković, Šekularac i Vuković, nakon što su izbegli pokušaj hašenja koji je usledilo posle potpisivanja sporazuma koji omogućava da ih Crna Gora isporuči Srbiji, kriju u okolini Berana.
Sprega kriminala i institucija
Zvaničnici iščekuju ishod, ali za razliku od ranijih situacija, biraju reči. Ristić tako podvlači da je ova situacija jedna od onih koja pokazuje duboku isprepletanost organizovanog kriminala i državnih sistema u regionu:
“To samo govori o dubini sprege između organizovanog kriminala i institucija u zemljama u okruženju. Smatram da treba da se podižu kapaciteti ali isto tako da budemo spremni da se suočimo sami sa sobom, sa kvalitetom ljudi koji rade najodgovornije poslove, koji vrše javne funkcije, kao i da u borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala ne sme da bude nedodorljivih. To mora da ide do najvišeg nivoa. Gde god postoji slaba karika ona mora da se izbaci iz sistema i da se zameni kvalitetnom”.
RSE: Koji je vaš utisak, ko bi mogao biti odgovoran za to što su Soković, Vuković i Šekularac nestali?
Ristić: To su oni koji treba da implementiraju sporazum. Tu nije veliki krug ljudi I mislim da tu treba tražiti odgovorne pre svega ne na najnižim pozicijama, nego na nekim iznad njih.
RSE: Mislite u Crnoj Gori?
Ristić: Slušajte, neću da mislim ništa. Ja samo znam da postoji mesto sa koga se odlivaju informacije koje su na štetu borbe protiv organizovanog kriminala i te rupe što pre treba zapušiti.
Trojica odbeglih “šarićevaca” nisu tema o kojoj posebno želi da govori ni Dačić:
“Upravo da bi se prekinule spekulacije koje su se pojavile na tu temu mislim da je veoma bitno da I oni budu uhapšeni”.
Ipak, nadajući se akcijama koje će isključivo davati rezultate Ristić podvlači:
“Granice ne smeju da budu prepreka za saradnju zemalja Zapadnog Balkana u borbi protiv organizovanog kriminala i to jeste prioritet jer mi jesmo zemlje kriminalne tranzicije”.
Drugim rečima, problema čije je rešenje nužno, ali je trenutak njegovog konačnog pronalaženja odlagan sve do petka kada su se stavovi preko noći, bez prethodne najave, usaglasili. Ivošević veruje i pod pritiscima koji su dolazili spolja:
„Zato što od toga zavisi i jedno civilizacijsko približavanje zajedničkom cilju – to je Evropska unija. Ako je Evropska unija imala neke primedbe u tom smislu, a sa razlogom bi mogla da ih upotrebi, onda je možda i to bio razlog“.
Tri dana nakon iznenadnog potpisivanja sporazumu o ekstradiciji sa Crnom Gorom, koji su odavno mnogi priželjkivali, Srbija traži odgovore na tri pitanja.
Može li se sporazum sprovoditi pre nego što ga ratifikuje skupštine država potpisnica? Ko je odgovoran za to što su trojica osumnjičenih koje Srbija potražuje od Crne Gore uspeli da izbegnu hapšenje? Zbog čega je jedan od onih čije isporučivanje iz Srbije očekuje Crna Gora spreman da i sam izađe pred sudije u toj državi?
Prvu dilemu otklanja predsednik Odbora za upravu i pravosuđe u Skupštini Srbije Boško Ristić. U izjavi za naš radio on navodi kako to što potpisani sporazum nije prošao verifikaciju u parlamentima Srbije i Crne Gore ne znači da, koliko danas, neki od onih koje gone jedna ili druga država ne mogu biti isporučeni:
“Mislim da proces isporučenja može da krene i bez ratifikacije s obzirom da su ratifikovani sporazumi koji predstavljaju okvir po kome su ovi direktni bilateralni sporazumi potpisani. Sve kako bi se krenulo u direktnu primenu onoga što je već načelno dogovoreno ranije”.
Potpuno suprotnog mišljenja je bivši sudija Vrhovnog suda Srbije Zoran Ivošević:
“Pravilo je ratifikacija pa onda primena. To pravilo nema izuzetaka. Ali ja mislim da će do ratifikacije doći veoma brzo”.
No, izvan rasprave na temu da li su dve strane spremne da po pitanju zakona zažmure na jedno oko, prve akcije preduzete po potpisivanju Sporazuma pokazuju da se u nekim konkretnim slučajevima i neće žuriti. Predrag Strugar, priveden je u petak uveče u Beogradu:
“Uhapšen sam po sporazumu između Srbije i Crne Gore!”.
"Šarićevci"
Oduzet mu je pasoš, naloženo mu je da se sudiji javlja ponedeljkom i četvrtkom, a potom je pušten. Reč je o nekadašnjem vojnom oficiru koji je optužen da je kao komandant jedne jedninice bivše Vojske Jugoslavije, u vreme NATO bombardovanja 1999. godine, naredio da se u selu Kaluđerski Laz kod Rožaja ubiju 23 osobe albanske nacionalnosti, izbeglice sa Kosova u Crnu Goru.
Kao i ranije Strugar, ponavlja da je spreman da ode u Crnu Goru i pre eventualne ekstradicije:
“Ne plašim se. Ja ću otići u Crnu Goru. Ja sam hteo da odem još kada je bila podignuta optužnica. Ne mora niko da me hapsi, sam ću da odem kada bude završna reč. Pošto imam tešku zdravstvenu bolest, nisam u stanju da budem u pritvoru, a na završnu reč pred Sud ću da odem u svako doba pošto je u optužnici ionako stavljeno mi na teret nešto što ja nisam uradio. Ja želim da seprem ljagu sa svog imena, prema tome doći ću sigurno”.
Strugar je tek jedan od mnogih državljana Srbije koj potražuje policija Crne Gore. U 48 sati nakon potpisivanja sporazuma uhapšeno je njih dvanaest. Šef policije Ivica Dačić ukazuje gde se ipak i dalje mogu pojaviti problemi:
“Očekujemo da i naše i crnogorsko Ministarstvu unutrašnjih poslova uhapsi znatno veći broj ljudi nego što je do sada. Pre svega mislim da se od Srbije potražuje 18 ljudi mada je ta brojka u izjavama iz Crne Gore dosta veća. Treba uporediti šta sve spada u taj sporazum. Koja vrsta poternizca i krivičnih dela”.
Istovremeno u Srbiji su očekivali da će se na udaru u Crnoj Gori naći oni za kojima je Srbija raspisala Interpolove poternice, a vode se kao saradnici Darka Šarića, koji se smatra liderom narko klana osumnjičenog za šverc droge iz Latinske Amerike, a koji je pak i sam u bekstvu.
Vesti iz Crne Gore u Srbiji bude komentare tipa, “opet utekoše”. Naime, februara ove godine Šarićevi saradnici Goran Soković i Dejan Šekularac oslobođeni su nakon što je Srbija odbila da Državnom tužilaštvu Crne Gore dostavi dokaze koje je protiv njih imala, uz objašnjenje da to neće učiniti dok ne bude okončana akcija “Balkanski ratnik”.
Negde u to vreme nešto je bolje prošao i treći takozvani “šarićevac”, Draško Vuković, koji je pušten nakon što je u policiji u Beranama dao izjavu. Neki dnevnici u Srbiji, pozivaju se na anonimne izvore, navode kako se Soković, Šekularac i Vuković, nakon što su izbegli pokušaj hašenja koji je usledilo posle potpisivanja sporazuma koji omogućava da ih Crna Gora isporuči Srbiji, kriju u okolini Berana.
Sprega kriminala i institucija
Ristić: To samo govori o dubini sprege između organizovanog kriminala i institucija u zemljama u okruženju
“To samo govori o dubini sprege između organizovanog kriminala i institucija u zemljama u okruženju. Smatram da treba da se podižu kapaciteti ali isto tako da budemo spremni da se suočimo sami sa sobom, sa kvalitetom ljudi koji rade najodgovornije poslove, koji vrše javne funkcije, kao i da u borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala ne sme da bude nedodorljivih. To mora da ide do najvišeg nivoa. Gde god postoji slaba karika ona mora da se izbaci iz sistema i da se zameni kvalitetnom”.
RSE: Koji je vaš utisak, ko bi mogao biti odgovoran za to što su Soković, Vuković i Šekularac nestali?
Ristić: To su oni koji treba da implementiraju sporazum. Tu nije veliki krug ljudi I mislim da tu treba tražiti odgovorne pre svega ne na najnižim pozicijama, nego na nekim iznad njih.
RSE: Mislite u Crnoj Gori?
Ristić: Slušajte, neću da mislim ništa. Ja samo znam da postoji mesto sa koga se odlivaju informacije koje su na štetu borbe protiv organizovanog kriminala i te rupe što pre treba zapušiti.
Trojica odbeglih “šarićevaca” nisu tema o kojoj posebno želi da govori ni Dačić:
“Upravo da bi se prekinule spekulacije koje su se pojavile na tu temu mislim da je veoma bitno da I oni budu uhapšeni”.
Ipak, nadajući se akcijama koje će isključivo davati rezultate Ristić podvlači:
“Granice ne smeju da budu prepreka za saradnju zemalja Zapadnog Balkana u borbi protiv organizovanog kriminala i to jeste prioritet jer mi jesmo zemlje kriminalne tranzicije”.
Drugim rečima, problema čije je rešenje nužno, ali je trenutak njegovog konačnog pronalaženja odlagan sve do petka kada su se stavovi preko noći, bez prethodne najave, usaglasili. Ivošević veruje i pod pritiscima koji su dolazili spolja:
„Zato što od toga zavisi i jedno civilizacijsko približavanje zajedničkom cilju – to je Evropska unija. Ako je Evropska unija imala neke primedbe u tom smislu, a sa razlogom bi mogla da ih upotrebi, onda je možda i to bio razlog“.