Beograd se, ni četiri dana uoči isteka roka za predaju izbornih lista, nije izjasnio o učešću Srba na kosovskim izborima.
Političke stranke su podeljene oko toga ali sudeći prema izjavama pojedinih visokih zvaničnika mala je verovatnoća da se kosovski Srbi pozovu da izađu na izbore. Analitičari upozoravaju da Beograd nema jasnu strategiju šta bi uopšte radio ni sa Kosovom ni sa Srbima na Kosovu. Posledica će, kažu, biti manje osvojenih mandata srpskih lista.
Ukoliko je ministar spoljnih poslova Vuk Jeremić dobro informisan Vlada Srbije bi o učešću Srba na kosovskim izborima trebalo da raspravlja u danu kada ističe rok za predaju izbornih lista.
“Vlada će zvaničnu odluku o tome doneti u četvrtak na sednici. I ne bih želeo da prejudiciram tu odluku ali lično mislim da se nisu stekli uslovi da Vlada pozove kosovske Srbe da učestvuju na ovim izborima”, rekao je Jeremić.
Takođe ako je šef diplomatije dobro informisan teško je očekivati da članovi vlade mogu imati drugačije mišljenje.
“Jako mi je teško da zamislim da Vlada pozove Srbe da izađu na izbore”, kaže Jeremić.
Najmanje za još jednog Jeremićevog kolegu, ministra unutrašnjih poslova, zamenika premijera i lidera socijalista Ivicu Dačića, takođe je tako nešto nezamislivo. I Dačić naime smatra da ne postoje uslovi da Vlada pozove Srbe da glasaju.
Predsednik države pak, ćuti. Neuobičajeno za njega ali ovoga puta je predsednik Boris Tadić lopticu prebacio na vladin teren.
“Vlada će doneti svoj stav a nakon toga ću se i ja oglasiti. Hajde da idemo redom”, poručio je Tadić.
Objašnjenje za ovakav Tadićev potez je u malom manevarskom prostoru koji mu je raspolaganju, smatra Dušan Janjić iz Foruma za etničke odnose.
“On je u onoj krizi koju je imao posle lošeg poteza sa rezolucijom Srbije, pa naknadnim pristajanjem, bez punog konsenzusa u državi i Vladi, na zajedničku rezoluciju sa EU, došao u situaciju da ne može javno da pozove Srbe na bojkot, ne može ni da ih direktno pozove na izlazak na izbore, tako da ja verujem da će taj odgovor biti mešovit. Verujem da će Beograd otprilike reći ko želi može da izađe, mi ga nećemo sankcionisati ali nema uslova za izbore, što je blaga preporuka za malu izlaznost”, objašnjava Janjić.
Što duže izvan institucija
Osim Srpskog pokreta obnove, čija je izborna lista izvesna, i LDP-a koji podržava izlazak Srba na izbore, i pojedini funkcioneri Tadićeve Demokratske partije, SPS-a, kao i lider Jedinstvene Srbije dele takav stav.
Lider SPO-a Vuk Drašković je nedavno u intervjuu Radiju Slobodna Evropa rekao da je u interesu kosovskih Srba da se za svoja prava bore i u tamošnji institucijama.
“Nije patriotizam terati te ljude da budu taoci jedne autistične politike koja se do sada vodila prema Srbima na Kosovu. Autistične u tom smislu što se od tog srpskog naroda na Kosovu i Metohiji tražilo da se samoizolacijom bore za očuvanje suvereniteta Srbije nad Kosovom”, rekao je Drašković neposredno nakon objaljivanja odluke SPO-a o učestvovanju na kosovskim izborima.
Očigledno je da Beograd i ove izbore vezuje za pitanje statusa, primećuje Janjić.
“I ne ponaša se Beograd na primer kako se ponašao 2001. kada je formirao koaliciju Povratak i ušao u privremene institucije. Strategija je u stvari da Beograd što duže ostavi Srbe izvan kosovskih institucija”, kaže on.
Na kosovskim izborima 2001. učestvovalo je oko 40.000 Srba, 2004. godine, bilo ih je manje od 2.000, a 2007, ih nije bilo ni 1.000. Kada je bila jedna lista koalicije ’Povratak’ 2001. godine osvojena su 22 mesta. Od 120 mesta u kosovskom parlamentu 20 je rezervisano za Srbe i ostale manjinske zajednice.
Kada su u pitanju manjine uvek je bolje da nastupaju na jednoj izbornoj listi, objašnjava Marko Blagojević iz CESID-a, “jer će da naprave daleko bolji rezultat a i potom će u izabranom telu sa većim brojem predstavnika biti u mnogo boljoj situaciji kada dođe do situacije da se štite interesi srpske zajednice na Kosovu”.
No, tako bi bilo kada bi Srbi izašli sa jednom izbornom listom za šta bi presudan bio poziv Beograda. Ovako se, kaže Janjić, može očekivati da srpska zajednica osvoji manje mesta u parlamentu.
“Beograd ovakvim stavom potvrđuje da nema jasnu strategiju šta bi upšte radio sa Kosovom, da mu nije jasno ni šta bi radio sa Srbima na Kosovu a iznad svega dovodi Srbe na Kosovu u vrlo tešku poziciju. Jer Srbi osećaju da kosovske instiucije ponešto i rade za Srbe, da Beograd sve manje radi ali istovremeno su vezani za Beograd”, kaže Janjić i objašnjava “da će pragmatičan rezultat biti više srpskih lista, da će mnoge srpske partije faktički nestati sa političke scene a da će ukupno srpska zajednica možda osvojiti najviše 15 mesta”.
“Umesto da ima preko 20 mesta i da bude druga po snazi srpska zajednica će biti razmrvljena u kosovskom parlamentu”, zaključuje Janjić.
Političke stranke su podeljene oko toga ali sudeći prema izjavama pojedinih visokih zvaničnika mala je verovatnoća da se kosovski Srbi pozovu da izađu na izbore. Analitičari upozoravaju da Beograd nema jasnu strategiju šta bi uopšte radio ni sa Kosovom ni sa Srbima na Kosovu. Posledica će, kažu, biti manje osvojenih mandata srpskih lista.
Ukoliko je ministar spoljnih poslova Vuk Jeremić dobro informisan Vlada Srbije bi o učešću Srba na kosovskim izborima trebalo da raspravlja u danu kada ističe rok za predaju izbornih lista.
“Vlada će zvaničnu odluku o tome doneti u četvrtak na sednici. I ne bih želeo da prejudiciram tu odluku ali lično mislim da se nisu stekli uslovi da Vlada pozove kosovske Srbe da učestvuju na ovim izborima”, rekao je Jeremić.
Takođe ako je šef diplomatije dobro informisan teško je očekivati da članovi vlade mogu imati drugačije mišljenje.
Vuk Jeremić: Jako mi je teško da zamislim da Vlada pozove Srbe da izađu na izbore
“Jako mi je teško da zamislim da Vlada pozove Srbe da izađu na izbore”, kaže Jeremić.
Najmanje za još jednog Jeremićevog kolegu, ministra unutrašnjih poslova, zamenika premijera i lidera socijalista Ivicu Dačića, takođe je tako nešto nezamislivo. I Dačić naime smatra da ne postoje uslovi da Vlada pozove Srbe da glasaju.
Predsednik države pak, ćuti. Neuobičajeno za njega ali ovoga puta je predsednik Boris Tadić lopticu prebacio na vladin teren.
“Vlada će doneti svoj stav a nakon toga ću se i ja oglasiti. Hajde da idemo redom”, poručio je Tadić.
Objašnjenje za ovakav Tadićev potez je u malom manevarskom prostoru koji mu je raspolaganju, smatra Dušan Janjić iz Foruma za etničke odnose.
“On je u onoj krizi koju je imao posle lošeg poteza sa rezolucijom Srbije, pa naknadnim pristajanjem, bez punog konsenzusa u državi i Vladi, na zajedničku rezoluciju sa EU, došao u situaciju da ne može javno da pozove Srbe na bojkot, ne može ni da ih direktno pozove na izlazak na izbore, tako da ja verujem da će taj odgovor biti mešovit. Verujem da će Beograd otprilike reći ko želi može da izađe, mi ga nećemo sankcionisati ali nema uslova za izbore, što je blaga preporuka za malu izlaznost”, objašnjava Janjić.
Što duže izvan institucija
Osim Srpskog pokreta obnove, čija je izborna lista izvesna, i LDP-a koji podržava izlazak Srba na izbore, i pojedini funkcioneri Tadićeve Demokratske partije, SPS-a, kao i lider Jedinstvene Srbije dele takav stav.
Lider SPO-a Vuk Drašković je nedavno u intervjuu Radiju Slobodna Evropa rekao da je u interesu kosovskih Srba da se za svoja prava bore i u tamošnji institucijama.
“Nije patriotizam terati te ljude da budu taoci jedne autistične politike koja se do sada vodila prema Srbima na Kosovu. Autistične u tom smislu što se od tog srpskog naroda na Kosovu i Metohiji tražilo da se samoizolacijom bore za očuvanje suvereniteta Srbije nad Kosovom”, rekao je Drašković neposredno nakon objaljivanja odluke SPO-a o učestvovanju na kosovskim izborima.
Očigledno je da Beograd i ove izbore vezuje za pitanje statusa, primećuje Janjić.
“I ne ponaša se Beograd na primer kako se ponašao 2001. kada je formirao koaliciju Povratak i ušao u privremene institucije. Strategija je u stvari da Beograd što duže ostavi Srbe izvan kosovskih institucija”, kaže on.
Na kosovskim izborima 2001. učestvovalo je oko 40.000 Srba, 2004. godine, bilo ih je manje od 2.000, a 2007, ih nije bilo ni 1.000. Kada je bila jedna lista koalicije ’Povratak’ 2001. godine osvojena su 22 mesta. Od 120 mesta u kosovskom parlamentu 20 je rezervisano za Srbe i ostale manjinske zajednice.
Dušan Janjić: Beograd ovakvim stavom potvrđuje da nema jasnu strategiju šta bi upšte radio sa Kosovom
Kada su u pitanju manjine uvek je bolje da nastupaju na jednoj izbornoj listi, objašnjava Marko Blagojević iz CESID-a, “jer će da naprave daleko bolji rezultat a i potom će u izabranom telu sa većim brojem predstavnika biti u mnogo boljoj situaciji kada dođe do situacije da se štite interesi srpske zajednice na Kosovu”.
No, tako bi bilo kada bi Srbi izašli sa jednom izbornom listom za šta bi presudan bio poziv Beograda. Ovako se, kaže Janjić, može očekivati da srpska zajednica osvoji manje mesta u parlamentu.
“Beograd ovakvim stavom potvrđuje da nema jasnu strategiju šta bi upšte radio sa Kosovom, da mu nije jasno ni šta bi radio sa Srbima na Kosovu a iznad svega dovodi Srbe na Kosovu u vrlo tešku poziciju. Jer Srbi osećaju da kosovske instiucije ponešto i rade za Srbe, da Beograd sve manje radi ali istovremeno su vezani za Beograd”, kaže Janjić i objašnjava “da će pragmatičan rezultat biti više srpskih lista, da će mnoge srpske partije faktički nestati sa političke scene a da će ukupno srpska zajednica možda osvojiti najviše 15 mesta”.
“Umesto da ima preko 20 mesta i da bude druga po snazi srpska zajednica će biti razmrvljena u kosovskom parlamentu”, zaključuje Janjić.