U okviru ciklusa intervjua "Crna Gora i region" razgovarali smo sa Biljanom Vankovskom, profesorom Međunarodnih odnosa sa skopskog Univerziteta. Koliki je kapacitet regiona da se odupre mogućim bezbjednosnim izazovima nakon proglašenja nezavisnog Kosova, hoće li Makedonija među prvima priznati novu najmlađu državu u Evropi, te koji su mogući scenariji političkih događaja nakon što Priština objavi nezavisnost?
RSE: Približava se dan proglašenja nezavisnosti Kosova, samim tim raste i aktuelnost bezbjedonosnih procjena tog događaja, kakvo je Vaše mišljenje, ima li region kapaciteta da stabilno prođe kroz ovaj proces?
Vankovska: Sam čin proglašenja Kosova prema meni je više simboličan nego što će se nešto stvarno promeniti zato što ispred Kosova stoji dugačak put pre no što stekne punu nezavisnost i suverenitet nad svojom teritorijom, ali je ovo zaista težak period za čitav region u kome će se ispitati koliko su stvarni oni rezultati koji su do sad bili pohvaljivani u smislu stabilizacije Makedonije, Bosne, pa i Srbije i tako dalje. Tu se ne može isključiti moment destabilizacije, pa čak i pokušaji namerne destabilizacije, ali u svakom slučaju svaka država u regionu razmišlja iz svoje prizme i verujem da su vlade već u punom pogonu oko razmišljanja oko scenarija A, scenarija B i tako dalje kako bi se u tim slučajevima reagiralo.
RSE: Kakva je situacija u Makedoniji? Znamo da je protekle sedmice iz Skoplja zatražen što brži prijem u NATO upravo zbog situacije sa Kosovom:
Vankovska: Situacija u Makedoniji se već duže postepeno menja, govorim o javnom mnjenju i generalnom raspoloženju zbog unutrašnje konstalacije i jako tenzičkih odnosa između albanskih i makedonskih faktora na političkoj sceni, pa i u društvu. Makedonsko društvo smatra da bi zbog unutrašnjeg mira i stabilnosti bilo dobro da se stavi na stranu kosovske države i mi smo već u tom scenariju da budemo jedna od prvih država koje će oficijelno priznati Kosovo a sa druge strane raste i strah da ćemo zbog toga biti stavljeni pod nekakve presije od strane Srbije, posebno zbog zavisnosti u energetskom sektoru. S druge strane, tačno je i da se igra i na kartu ulaska u NATO i već se iz krugova Brisela šalju signali da je to zaista izvesna varijanta. Međutim, kao što obično i biva u međunarodnim odnosima nije dovoljan "free lunch", morate nešto platiti da biste nešto dobili i sada se tu aktuelizira pitanje imena Republike Makedonije i mogućeg veta od strane Grčke koja je punopravni član NATO-a. Tu Makedonija doživljava teške trenutke, posebno kako da Vlada objasni da imamo u ovoj razmeni s jedne strane pitanje nacionalnog identiteta, s druge starne članstva u jednoj međunarodnoj bezbednosnoj organizaciji. Ono što s makedonske strane mogu da potvrdim jeste, da se stvara jak utisak da međunarodna zajednica praktično upotrebljava dvojne standarde, ako članstvo u NATO-u treba da osigura nekakav bezbednosni „kišobran“ u regionu i posebno za Makedoniju, s druge strane dira u nešto što je jako važno za nacionalni opstanak države. To se smatra kao jedna nefer trampa koja se čini. Jasno je da međunarodna zajednica i obećavanjem da će biti prihvaćene u NATO ili u Evropsku uniju na izvestan način koristi onaj stari trik oko "štapa i šargarepe" koji se naizmenično nude državama u regionu.
RSE: Rekli ste da je Makedonija jedna od zemalja koja bi mogla prva priznati Kosovo. Kako onda komentarišete i poruke koje dolaze iz Srbije da bi mogli biti prekinuti diplomatski odnosi sa svim zemljama koje priznaju nezavisnost Kosova?
Vankovska: Ono što Makedoniju najviše zabrinjava oko mogućih mera koje će srpska Vlada preduzeti je prekid doticaja električne energije, tehnološki u tom procesu mi smo jako zavisni u toj regionalnoj liniji sever- jug. S druge strane, postoji najava da bi bilo moguće uspostaviti novi embargo prema Makedoniji, ako ona bude između država koje će prve priznati Kosovo, a sa druge strane mi se suočavamo sa starim problemom sa Grčkom, moguć je i nakakav embargo, možda ne eksplicitno, ali implicitno da se to desi i sa južne strane. Onda bi se Makedonija našla u jednoj teškoj situaciji kao što je bila i ranih devedesetih u situaciji duplog embarga sa severa i sa juga i to bi nesumnjivo duboke bezbednosne konsekvence za Makedoniju i za čitav region. Ponovo ulazimo u onaj začarani krug da rešavanje jednog problema otvara uslove za otvaranje drugih problema.
RSE: Kako gledate na ulogu međunarodne zajednice s obzirom da nema nikakvo rješenje za potencijalno druge probleme koje će države u regiji imati zbog rješavanja Kosova?
Vankovska: Naravno, Evropska unija je jedino sigurna da, eto, mora da pokaže svoj kapacitet da se brine o svom kontinentu i da pošale trupe i tu je jedno nešto oko čega se oni slažu. Pitanje priznavanja Kosova će ići praktično unilateralnim priznavanjima, to neće biti zajednički stav Evropske unije. To je izazov i za samu Evropsku uniju, ali će definitivno doći do narušavanja političkih odnosa, diplomatskih odnosa, ekonomskih odnosa, čitava serija negativnih konsekvenci i sad jedino što se čini da će priznavanjem nezavisnosti Kosova biti skinuto pitanje vojnog nasilja, odnosno onog baš otvorenog direktnog nasilja naoružanih struktura, grupacija, paraformacija i slično, ali čak ni to nije isključeno zato što po mom razmišljanju nije isključeno da Srbija, ukoliko vidi da definitivno sve njene mere ne daju nikakve rezultate i da Kosovo korača prema svojoj nezavisnosti pokuša da zadrži deo koji se može zadržati. To je već ona alternativa podele Kosova. U takvom jednom scenariju odmah se otvara pitanje budućnosti Bosne, odnosno Republike Srpske i zapadnih delova Makedonije.