"Odstupanje" od umetnika iz Prištine

Članovi pokreta Obraz sprečili su 7. februara održavanje izložbe 11 mladih albanskih umetnika u Beogradu.

Kustosi izložbe 'Odstupanje', savremena umetnička scena Prištine, izjavili su danas da još uvek traže načine da nasilno prekinuta izložba ponovo bude otvorena.
Mnogobrojni umetnici, koji su podržali otvaranje ove izložbe, kažu da je država obavezna da obezbedi uslove za njeno otvaranje i naglašavaju da javnost ima pravo da ovu nasilno cenzurisanu izložbu vidi.

Pre pet dana otvaranje izložbe 'Odstupanje' savremenih umetnika iz Prištine prekinuto je zbog incidenta koji su izazvali pripadnici srpske ultra-nacionalističke organizacije 'Obraz'. Neposredno pre zvaničnog otvaranja izložbe dva pripadnika ove organizacije ušla su u galeriju 'Kontekst', koja se nalazi u samom centru Beograda, i pocepali plakat na kojem je prikazan Adem Jašari, vođa raspuštene Oslobodilačke vojske Kosova. Nakon toga, izložba, koja je trebalo da se održi od 7. do 15. februara, zatvorena je na osnovu procene policije o ugroženosti bezbednosti posetilaca i organizatora.

Još uvek je neizvesno da li će izložba 'Odstupanje', koja je izazvala veliku medijsku pažnju u Srbiji, uopšte biti otvorena. Ivana Marjanović, kustoskinja ove izložbe, kaže:

"Mi se u ovom momentu ne osećamo bezbedno da otvorimo jednu takvu izložbu. Ako se pojavi veća podrška institucija i javnosti i ako ova javnost želi da vidi ovu izložbu, to treba i omogućiti – mi to u ovom momentu ne možemo da uradimo."

U jednoj od izjava za naš radio predstavnici 'Obraza', organizacije koju je policija svojevremeno označila kao fašističku, kazali su da ih je na izložbi posebno iritiralo prikazivanje lika Adema Jašarija, vođe rasformirane Oslobodilačke vojske Kosova. Inače, lik Jašarija, kojeg su u martu 1998. godine u selu Donji Prekaz ubile Miloševićeve snage bezbednosti, nalazio se na jednom od umetničkih eksponata Drena Malićija pod nazivom 'Lice u lice'. Na tom eksponatu prikazani su likovi rok ikone Elvisa Prislija i Adema Jašarija kako gledaju jedan u drugog.

Borka Pavićević, direktorka Centra za kulturnu dekontaminaciju, kaže da je nasilno zatvaranje izložbe puč, nad kojim niko ne bi smeo da ostane ravnodušan:

"Taj puč ne sme da ostane nerazjašnjen, ne sme ostati neraspravljen. Jedna sredina ne može dozvoliti tu tamnu rupu i sudbina ove izložbe treba da se nastavi. Od toga, svako na svoj način, nećemo odustati zato što je ona veoma važna. Važna je zato što su kulturni stereotipi, kulturni rasizam, integralni deo ne samo politike nego i svakodnevnog života. Ovu izložbu vidim kao veoma pacifističku, vrednu uvažavanja i značajnu za saradnju onih koji unutar svojih društava i zajedno mogu uspostaviti kritički odnos prema onome što se dešava i koji se sa tom vrstom kulturnih stereotipa bore, jer svaki stereotip je dalji izvor nasilja. To je važno zato što, konačno, samo umetnost može doneti, unutar svih naših rasprava, seminara, tranzicione pravde i kulture sećanja, pomirenje."

Slavko Bogdanović iz Muzeja savremene umetnosti Vojvodine kaže da bi ovaj problem već danas moga biti rešen kada bi policija radila posao za koji je plaćaju svi poreski obveznici:

"Ono što je ovde neobično jeste da država praktično kaže da nije u stanju da obezbedi bezbednost građana i učesnika i organizatora te izložbe što je potpuno apsurdno. Policija, ako je potrebno, treba da drži non-stop stražu kako bi građanima koji žele da vide izložbu obezbedila slobodan pristup, da zaštiti i dela i ljude – to je uloga policije!"

Pritisak dela javnosti u Srbiji bio je očigledno uperen protiv održavanja ove izložbe, kaže Milena Dragićević-Šešić, profesorka Univerziteta umetnosti u Beogradu. Ona ističe da je odluka kustosa da se izložba, uprkos svim napadima, ipak održi, zapravo, odluka da se ne pristane na autocenzuru:

"Ne odgovore na pritisak koji se nametao iz javnosti, da je vreme za autocenzuru, da je vreme gde treba da procenimo šta se može a šta se ne može i gde se odgovornost, ako nam se nešto desi zbog izgovorene javne reči, prenosila na nas. Mislim da bi najvažnija poruka trebala da bude da je ova izložba faktički otvorena i sada treba omogućiti njeno nastavljanje. Mi koji smo uspeli da prođemo kordone, mi smo je videli i ona nastavlja da postoji. Povodom izložbe treba organizovati niz razgovora i debata koje bi pokazale da li smo spremni i da li se možemo boriti protiv stereotipa i predrasuda."

Dejan Stanković, deli stavove Milene Dragićević-Šešić, naglašavajući da uporedo sa otvaranjem izložbe treba pokrenuti razgovore u vezi sa izložbom i nasiljem koje ju je pratilo:

"Na osnovu svega ovoga smatram da bi se čitava ova konfuzija prevazišla izložbu treba otvoriti i nakon nje jednu široku javnu diskusiju, kako bismo na pravi način izašli iz ove situacije. Jer, mi nemamo pravo da ćutimo."

U međuvremenu, ovaj incident osudilo je i Ministarstvo kulture Republike Srbije i naglasilo da je sprečavanje izložbe protiv osnovnih principa "tolerancije, poštovanja kulturne raznolikosti, slobode javnog govora i umetničkog izražavanja kao temelja građanskog društva u Srbiji". Do sada nasilno prekidanje izložbe 'Odstupanje' osudile su mnogobrojne organizacije u Srbiji i inostranstvu.

Organizatori očekuju da bi pritisak javnosti mogao presudno da utiče na odluke pojedinih državnih institucija da podrže otvaranje ove izložbe i zbog toga su organizovali potpisivanje peticije na adresi: www. petitiononline.com