Beograd ne sme javno da izgovori reč podela kada je u pitanju Kosovo, jer bi to značilo kršenje rezolucije 12 44, ali se čini da neki potezi, kao što je najavljeno formiranje srpskih institucija na severu Kosova, idu ka tome.
Minulih dana pojedini mediji su intenzivno navodili da su premijer Srbije Vojislav Koštunica i ministar Slobodan Samardžić u dogovoru sa liderima kosovskih Srba pripremili projekat podele pokrajine, u slučaju jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova, a jedna od opcija koja se pominjala bilo je i formiranje Skupštine Srba sa Kosova.
Ne sporeći da institucije srpske države funkcionišu punih osam godina, Marko Jakšić, predsednik Zajednice srpskih opština na Kosovu, ističe da je na poslednjoj sednici ovog tela formiranje Skupštine Srba sa Kosova bio samo jedan od predloga te da nikakva odluka u tom smislu nije donesena:
"O tome se nije glasalo i još nije donet nikakav sud. Sud nije donet iz razloga što se sve konsultacije moraju obaviti sa Beogradom, ne možemo sami voditi bilo kakvu akciju jer bi onda ispalo suprotno – Albanci traže da se odvoje od Beograda, a istovremeno tražimo i mi. Dakle, sve te naše akcije moraju biti sinhronizovane i koordinisane sa Beogradom."
Još jedan od predstavnika Srba sa Kosova, Oliver Ivanović, kaže da će u narednom periodu veze između Srbije i kosovskih Srba sigurno jačati, a na pitanje kako gleda na navode medija da premijer Koštunica i ministar Samardžić zapravo idu na faktičku podelu Kosova ovako odgovara:
"Nadam se da se ne ide, takav utisak se ponekad stiče. Mislim da podela uopšte ne bi smela da bude strategija Srbije, čak i neformalna, jer bi to, po meni, izazvalo katastrofu – to bi značilo da na milost i nemilost prepuštamo oko 60% srpskog stanovništva koje živi južno od reke Ibra."
Inače, prištinski list Zeri u vikend izdanju navodi da će na incijativu srpskog premijera Vojislava Koštunice i ministra Slobodana Samardžića 15. februara u Kosovskoj Mitrovici biti formirana skupština Srba sa Kosova, čime bi bio zaokružen plan za stvaranje posebnog srpskog političkog i teritorijalnog entiteta sa posebnim vezama sa Srbijom. Sam Slobodan Samardžić u više navrata je izjavljivao da podela nije opcija koju Beograd zagovara, ali da će u slučaju proglašenja nezavisnosti, Srbija funkcije države nastojati da ostvari tamo gde može:
"To su srpske sredine, srpske opštine, srpska naselja i sredine gde živi nealbansko stanovništvo koje je lojalno Srbiji. Dakle, tu bi se stvorilo jedno pravo dvovlašće. Neko vreme bi život verovatno mogao i tako da se odvija dok se jednog dana ne bi uvidelo da tako ne može – onda ćemo opet sesti da pregovaramo."
Marko Jakšić, takođe, ističe da su Srbi faktički politički odvojeni od Prištine, a o eventualnoj podeli Kosova kao opciji koju zastupa Beograd kaže:
"Nema podele Kosova. Ako na šest kilometara od Prištine imate srpski dom zdravlja, srpske bolnice, onda se postavlja pitanje koliko je uopšte ta samoproglašena država zaista nezavisna. Mi radimo svoj deo posla, međunarodno pravo je na našoj strani. Ako Albanci budu silom želeli da prave red i da na silu ukidaju institucije srpske države onda je to već nasilje na koje ni Srbija ne trebala da ostane gluva."
DSS premijera Vojislava Koštunice na severu Kosova pokušava da formira partijsku infrastrukturu tvrdi, s druge strane, Oliver Ivanović i naglašava:
"Ljudi koji formiraju tu srpsku skupštinu su opstruirali srpsku narodnu skupštinu u martu mesecu ove godine, koja je trebala da bude nadstranačka i sveobuhvatna, da obuhvati sve Srbe koji žive na severu i u centralnom delu. Dakle, da se politički obuhvate oni koji žive u centralnom delu, što je mnogo važnije, gde su uslovi života mnogo lošiji."
Na posletku, stručnjak za međunarodne odnose Jelena Milić zaključuje da Beograd nikada javno nije smeo da izgovori reč podela jer bi to značilo kršenje rezolucije 12 44, ali da mnogi potezi, uključujući i poslednje mere, ukazuju na formiranje paralelnih institucija:
"Jer se poklapaju sa činjenicom kada naša pregovaračka strana može da kaže kako smo probali sve što je bilo u našoj moći u skladu sa međunarodnim pravom, uključujući i to da se izborimo za celo Kosovo i suverenitet nad njime, međutim, pošto je na sceni silovanje međunarodnog prava gledaćemo da spasemo šta se spasiti može i sa severa onda lakše održavati institucionalne veze sa Srbima u enklavama. Sve mi liči na to i mislim da će Srbi u enklavama zaista ostati žrtve jedne ovakve megalomanske politike, umesto da se sedne i vidi šta je Ahtisarijev plan nudio svima na Kosovu."