Istovremeno predstavnici kosovskih Srba ocenjuju da je rezolucija racionalna i da je utvrdila da treba nastaviti pregovore.
Šef Poslaničke grupe vladajuće Demokratske partije Kosova Ram Buja ističe kako pozivi za nastavak pregovora nemaju značaja jer je proces statusa u fazi finalizacije, proglašavanjem nezavisnosti Kosova:
«Rezolucija Saveta Evrope ima smisla, ali je taj smisao prepolovljen zbog nekih tačaka koje nisu dovoljno jasne. Insistiranje na produžetku pregovora nema smisla jer sve ide u pravcu da se status Kosova zaokruži i da ne bude potrebe za ovakvim ili drugim rezolucijama.»
Buja ističe da je istovremeno EU daja jasne signale da se status Kosova treba rešiti što je moguće prije. On veruje da će Kosovo imati podršku najvećeg dela zemalja članica EU:
«Ja ne verujem da će se dogoditi jedinstvo unutar EU koje mi želimo, da cela EU prihvati nezavisnost Kosova, ali smo veoma sigurni da će 23-24 zemlje EU, verujem vrlo brzo, priznati nezavisnost Kosova, dok će preostale 3-4 zemlje to učiniti kasnije.»
I šef Poslaničke grupe opozicione Alijanse za budučnost Kosova Ardian Gjini kaže kako se Savet Evrope i Evropska unija razlikuju zbog težine rezolucija i odluka koje donese, pošto su rezolucije Saveta Evrope neobavezujuće. Međutim, razlika između Saveta Evrope i EU je i u tome da su članice Saveta Evrope Rusija i Srbija. Zato, prema njegovim rečima, u Savetu Evrope ne može biti jedinstvenog stava o nezavisnosti Kosova:
«Mi nemamo iluzija da će sve evropske zemlje na početku podržati nezavisnost Kosova. Mi znamo da Srbija, Rusija i neke druge zemlje, koje nisu u EU, ali su u Savetu Evrope, to ne podržavaju i bilo je za očekivati da će se u rezolucije SE nači jezik kompromisa.»
I Gjini smatra da će nakon proglašavanja nezavisnosti Kosovo vrlo brzo biti priznata kao država od večine članova EU, tako da se, prema njemu, više ne može govoriti da Evropa ima kolebljive stavove u vezi sa budućnošću Kosova:
«Velika većina zemalja EU podržavaju nezavisnost Kosova, na osnovu plana Ahtisarija. Mi ćemo na Kosovu sigurno vrlo brzo biti spremni da proglasimo nezavisnost, posle toga će uslediti priznanje, sigurno ne od strane svih zemalja odmah, ali će večina država to učiniti.»
Jedan od lidera kosovskih Srba Oliver Ivanović kaže kako je rezolucija Saveta Evrope racionalna jer podržava nastavak pregovora:
«Nikada nije dovoljno pregovora pogotovo ako bi jednpstrano proglašenje uticalo na destabilizaciju ne samo na terenu, Koosva i čitavog regiona, nego bi u određenom smislu destabilizovalo i Parlamentarnu Skupštinu Saveta Evrope, jer se ona ni pod kakvim uslovima ne može zalagati za nešto što je protivno međunarodnom pravu. Svako mislim da se u pregovorima može doći do rešenja, ako se pregovori kao takkvi en budu limitirali, ako se ne budu postavljali veštaćki rokovi ili se favorizovala jedna od dve pregovaračke strane.»
On smatra da nacionalne zajednice nemaju pravo na secesiju.
«Nacionalne zajendice namju pravo na secesiju, nigde u svetu ne postoji tako nešto i u svakom slučaju i svi relevantni dokumenti UN –a upravo govore o tome, da nema prava odvajanja od svoje matice zemlje».
Rezolucije Parlamentarne Skupštine Saveta Evrope nisu obavezujuće za one na koje se odnose, ali imaju značaja po tome što predstavljaju stavove koje podržava večina zemalja članica. Međutim, zbog različitih interesa i odnosa u njemu i činjenice da pojedine grupacije mogu zastupati stavove suprotne stavovima njihovih zemalja, oni u suštini ne predstavljaju interese niti stavove države iz koje dolaze.