Premijerova lista nepoželjnih

Milorad Dodik

Nekoliko javnih ličnosti iz Republike Srpske našli su se na listi nepoželjnih premijera ovog entiteta Milorada Dodika. "Nepoželjni" govore za RSE zašto se baš oni nalaze na takvoj listi.
Nekadašnja ministrica finansija u Republici Srpskoj Svetlana Cenić, direktor nevladine organizacije Transparensy international BiH Boris Divjak, ekonomski analitičar Damir Miljević, urednik lista «Patriot» Slobodan Vasković i politički analitičar Tanja Topić nalaze se na listi nepoželjnih osoba koje mediji naklonjeni premijeru Republike Srpske Miloradu Dodiku trebaju zaobilaziti i ignorisati. Listu petero nepoželjnih su navodno sastavili Dodikovi savjetnici.
Cenić, Topić i Vasković kažu za naš program da su se na listi našli jer su otvoreno iznosili svoje stavove, koji se, po svemu sudeći, razlikuju od stavova aktuelne vlasti u Republici Srpskoj. Slobodan Vasković navodi da je zbog «drugačijeg» stava tokom prošle godine doživljavao pakao, zajedno sa porodicom. Pored ekonomskog pritiska, prije desetak dana fizički, na ulici, napadnut mu je sin, a sve informacije do kojih je došao, kako kaže, ukazuju na to da iza tog napada stoji dio vlasti. Trenutnu situaciju u Republici Srpskoj Vasković naziva staljinističkom:
«Ovdje, da vam kažem, vlada užas, bez imalo pretjerivanja. Ako ja izađem na ulicu i hodam sad ulicom i onda sretnem 15 ljudi koje znam, od njih 12 pređe na drugu stranu ulice, ne usuđuju se da me pozdrave. A ona trojica pognu glavu kad prođu kraj mene. Ja sam testirao, odem u kafanu, sjedem - ljetos, avgust, septembar - u baštu, prođe 200 ljudi koje ja poznajem, centrom Banje Luke, niko ne kaže zdravo.»
Vasković kaže da će zbog toga što je pokazao tzv. neposlušnost, list koji uređuje, najverovatnije u ovoj godini, biti ugašen:
«Jer jednostavno nema mogućnosti da opstanemo pošto niko ne smije kod nas da se reklamira. Ljudi su nam to otvoreno rekli da jednostavno im se prijeti. Nazove ih se i kaže ukoliko nastave da imaju bilo kakvu vrstu odnosa sa magazinom Patriot, da će imati strašnih problema. Neki su i imali strašnih problema tokom prošle godine.»
Bivšu ministricu finansija Svetlanu Cenić lista na kojoj se nalazi nije začudila jer je o njoj čula i prije nego što su je mediji objavili. Za Cenićku je spisak od njih petero poziv na odstrjel:
«Jer u ovakvoj retorici i ostrašćenosti ljudi daju sebi za pravo da priđu i na ulici, pa kažu: ’Šta ćeš ti to tamo? Jesi li postala njihova?’ Ne znam samo čija to i šta to znači njihova, a šta znači naša. To je ono što je zabrinjavajuće, zabrinjavajuće je da se ponavljaju stvari za koje smo mislili da su otišle u istoriju zajedno sa Slobodanom Miloševićem na ovim prostorima. Međutim, očigledno da nisu.»
Politički analitičar Tanja Topić smatra da lista nepoželjnih pokazuje dvije stvari - da ako neko na taj način utiče na medije, onda mediji u BiH nisu slobodni, te da je, ukoliko se kritički i slobodno ne mogu iznositi razmišljanja, društvo udaljeno od demokratskog:
«Ja sam neko ko je odrastao u demokratskom miljeu i ti ideali su jedino za šta se ja borim i zalažem. Ako je to nekome problem, onda zaista to govori o lošem stanju u kojem se ova država nalazi.»
Na naš upit da li se osobe koje se nalaze na listi na bilo koji način mogu zaštiti ili potražiti pomoć od neke institucije, Topić odgovara:
«Pa ja ne vjerujem da postoji bilo koja institucija koja može zaštiti ljude koji su stavljeni na listu nepodobnih. Prije svega mislim da ta lista nije napravljena u jednoj vidljivoj formi, već je to odrađeno na jedan drugi način, vjerovatno usmenim putem, usmenim sugestijama i nalozima. I da pokušate ostajete kao neko ko nema nikakav dokaz u rukama, a samim tim jednostavno izbijate svaku vrstu argumentacije sebi, tako da mislim da ne postoji niti jedna institucija. Mislim da treba jedino skrenuti pažnju u javnosti da se ljudi koji drugačije misle ne bi smjeli proganjati na jedan takav način.»
Slobodan Vasković, Svetlana Cenić i Tanja Topić kažu da im nije svejedno što su pročitali svoje ime na listi nepoželjnih za vlast u Republici Srpskoj, znajući da ih svako na ulici može dovesti u neugodnu situaciju verbalno i fizički, a da za to nemaju zaštitu. Uprkos tome, kako navode, to ih neće spriječiti da i dalje iznose javno svoje mišljenje i upućuju kritike na račun postojeće vlasti, ukoliko, kao i do sada, za to budu imali argumente.