Albanci sa juga su nezadovoljni radom vladinog Kordinacionog centra za ovu oblast, pa su odbili da se u njega uključe. Oni tvrde da srpska Vlada nema kvalitetnu strategiju za rešavanje nagomilanih ekonomskih i političkih pitanja. Istovremeno, zvanični Beograd ističe da se Albanci sa juga Srbije u svojim odlukama više rukovode situacijom na Kosovu nego doborobiti svojih gradjana.
Politički predstavnici lokalnih Albanaca tvrde da u procesu reorganizacije Koordinacionog tela uopšte nisu konsultovani, te stoga ne mogu učestvovati u radu tog tela, kaže jedini albanski poslanik u srpskom parlamentu i dugogodišnji predsednik opštine Preševo Riza Haljimi. Haljimi kaže da je većina albanskih predstavnika prihvatilo prethodnu reorganizaciju Koordinacionog tela, koja je obavljena 2005. godine, ali da je problem što ona nije dala rezultate:
"U sedam godina postojanja Koordinacionog tela nijedan, baš nijedan, drugi Albanac, sem jednog koji radi poslednje dve godine, nije uključen. Dakle, u startu, u samoj koncepciji Koordinacionog tela, se ne radi na integrisanju Albanaca u državne strukture. Sedam godina zastupamo da tu paralelno uđu i Albanci, na kraju krajeva radi se o poboljšanju života u ovim opštinama, a radi se preko Beograda. I u Bujanovcu, kada se zapošljavaju određene strukture, to su pripadnici srpske nacionalnosti, a Albanaca u većini državnih organa nema."
S druge strane, direktor Koordinacionog tela Nenad Đurđević kaže da iza odluke albanskih lidera da bojkotuju saradnju sa Koordinacionim telom stoje politički razlozi. Osnovni cilj rada Koordinacionog tela je očuvanje pune političke stabilnosti, dalji ekonomski razvoj regiona i integracija Albanaca u sve strukture društva i države:
"Kada su u pitanju konkretne pomoći države tim opštinama saradnja nije prestajala. Saradnja škripi samo kada krenu političke teme, odnosno koliko albanski lideri sa juga centralne Srbije, da tako kažem, učestvuju u političkom životu ove zemlje i koliko se kosovsko pitanje reflektuje na tu situaciju. Čini mi se, na žalost, da mnogi albanski lideri često, kada trebaju da donesu neku političku odluku, a tiče se života u Srbiji, mnogo više gledaju političku situaciju vezanu za Kosovo nego na dobrobit svojih građana."
Funkcioner Partije demokratskog delovanja Šaif Kamberi kaže da Albanci nisu zadovoljni postojećom organizacijom i reformom Koordinacionog tela, ali da i dalje smatraju da je Koordinaciono telo potrebno i da Srbija ima obavezu prema Albancima, preuzetu 2001. godine. Te obaveze treba da sprovede Koordinaciono telo, ono treba da postoji, ali sa suštinskim reformama:
"Zato mislimo da Koordinaciono telo treba da postoji i dalje. Međutim, najnovija reorganizacija, iz avgusta ove godine, nezadovoljava naše zahteve s obzirom da albanski politički lideri apsolutno nisu konsultovani oko te reorganizacije – nema jasnog programa, nema jasno postavljenih ciljeva šta se želi postići reorganizacijom i koje su garancije da će ti ciljevi biti postignuti. Ni naš poslanik, ni političke partije Albanaca u regionu nisu konsultovani povodom najnovijih poteza i nama je nejasno i ne želimo da se uključujemo u jedan proces koji nema jasan cilj, šta se želi postići. 2005. godine smo bili angažovani u reorganizaciji Koordinacionog tela, neuspeloj reorganizaciji, i zato mislimo da je nepravedno i drugi put učestvovati po istom principu u reorganizaciji."
Nedavno su šef Koordinacionog tela, ministar Rasim Ljajić i direktor Koordinacionog tela Nenad Đurđević, razgovarali sa političkim predstavnicima Srba, Albanaca i Roma na jugu Srbije i predstavili nacrt strategije o radu tog tela do 2010. godine, prenosi Nenad Đurđević:
"Ministar je uputio poruku svim albanskim liderima, sa kojima smo razgovarali, nacrt strategije, u kojem ne postoji ta ekonomska komponenta jer je u izradi, za sledeće dve godine i od njih smo tražili komentare. To je dvosmerna ulica, ne možete naterati nekoga da ide tim putem ako postoji neki drugi put, put koji ide preko planina i dolina. Cilj nam je isti, integracija Albanaca društveno-politički sistem Srbije, a odluka da li će koristiti auto-put ili će ići nekim kozjim stazama je na samim putnicima."
Vlada Srbije je za 2008. godinu izdvojila 337 miliona dinara za Bujanovac, Preševo i Medveđu, a dodatna sredstva za određene projekte biće obezbeđena iz Nacionalnog investicionog plana i od drugih ministarstava."