Nekoliko ozbiljnih incidenata u poslednje vreme u Srbiji pokazuju da branitelji ljudskih prava postaju sve češće meta pretnji i napada. Tim povodom oglasio se i švedski Helsinški odbor za ljudska prava.
Švedski Helsinški odbor za ljudska prava izrazio je svoju najdublju zabrinutost u pismu koje je generalni sekretar Robert Hord uputio predsedniku i premijeru Srbije, kao i predsedniku Narodne Skupštine Republike Srbije. U pismu, Robert Hord podsetio je na incident u Aranđelovcu kada nije održana promocija "Peščanika" zbog pretnji organizacije "Naši", kao i na slične pretnje upućene i televiziji B92.
Goran Miletić, pravni savetnik švedskog Helsinškog komiteta za ljudska prava, kaže za RSE, da su napadima danas najizloženije
one nevladine organizacije koje se već godinama zalažu za suočavanje sa prošlošću:
"Mete napada su one organizacije koje se bave ratnim zločinima, ne samo organizacije nego i mediji, predstavnici i aktivisti civilnog društva - svako ko razmišlja drugačije od onoga šta promoviše Vlada. To su ljudi koji zahtevaju pravdu, a to uključuje suđenja za ratne zločine, suđenja za teške povrede ljudskih prava u bliskoj prošlosti, suočavanje sa prošlošću '90-ih godina, lustraciju i slične stvari. To je jedna grupa organizacija, a druga grupa su oni koji se bave pitanjima manjina. Kada kažem pitanjima manjina u to spadaju ne samo pitanja etničkih manjina već i pitanja seksualnih manjina, verskih i slično. To su te grupe organizacija i aktivista čiji rad i ono čime se bave je na neki način nepoželjno u Srbiji."
Goran Miletić, pravni savetnik švedskog Helsinškog komiteta za ljudska prava, kaže za RSE, da su napadima danas najizloženije
one nevladine organizacije koje se već godinama zalažu za suočavanje sa prošlošću:
"Mete napada su one organizacije koje se bave ratnim zločinima, ne samo organizacije nego i mediji, predstavnici i aktivisti civilnog društva - svako ko razmišlja drugačije od onoga šta promoviše Vlada. To su ljudi koji zahtevaju pravdu, a to uključuje suđenja za ratne zločine, suđenja za teške povrede ljudskih prava u bliskoj prošlosti, suočavanje sa prošlošću '90-ih godina, lustraciju i slične stvari. To je jedna grupa organizacija, a druga grupa su oni koji se bave pitanjima manjina. Kada kažem pitanjima manjina u to spadaju ne samo pitanja etničkih manjina već i pitanja seksualnih manjina, verskih i slično. To su te grupe organizacija i aktivista čiji rad i ono čime se bave je na neki način nepoželjno u Srbiji."
Robert Hord naveo je i incident kada su 10. decembra na Trgu Republike nevladine organizacije obeležavale Međunarodni dan
ljudskih prava, a više od 50 mladih ljudi, u organizaciji nacionalističkog pokreta "Obraz", pokušavalo da napadne učesnike
skupa. On je zamerio policiji što nije nikog uhapsila jer su ti mladi uzvikivali parole ("Ubij, zakolji da Hrvat ne postoji", "Ubij pedere...), koje se mogu kvalifikovati kao govor mržnje i otvorene pretnje, što je, kako kaže, kažnjivo prema Krivičnom zakoniku Srbije.
Sa druge strane, predstavnici vlasti ističu da su Hordove ocene pretarane. Petar Lađević, direktor Službe za ljudska i manjinska prava Vlade Srbije, za RSE, kaže:
"Što se tiče zaštitnika ljudskih prava, uvek je tanka linija između toga šta je sloboda govora a šta je govor mržnje - da li je neko od strane drugog bio uvređen ili ne. Mogu reći da, uz zadovoljavajuće stanje ljudskih prava, smatram da svaki pojedinac koji je ugrožen ili se tako oseća može sasvim sigurno dobiti zaštitu organa države Srbije."
Kao primer govora mržnje Robert Hord naveo je i vređanje izvršne direktorke Fonda za humanitarno pravo Nataše Kandić tokom jedne od poslednjih sednica Skupštine Srbije, kao i prodavanje knjige "Afera Hrtkovci i ustaška kurva Nataša Kandić" u Parlamentu Srbije. Hord je ocenio da takva neprijateljstva, kao i napadi na aktiviste nevladinih organizacija nisu praćeni odgovarajućom reakcijom državnih organa.
Goran Miletić kaže da u spornim slučajevim posebno zabrinjava postupanje policije:
"Kada neko poziva na nasilje i širi govor mržnje, što je vrlo često nekažnjeno, policija mora uhapsiti te osobe ko god to bio. Nije dovoljno da policija, naprimer, na promociji "Peščanika" razdvoji grupe. Policija loše reaguje, ne puštaju ljude da krenu u napad kao što se ranije dešavalo, ali i dalje reaguje neadekvatno."
Ali, nije samo Robert Hord upozorio na nedopustivo loš odnos društva i vlasti prema jednom delu civilnog društva. Nakon svoje posete Srbiji u septembru 2007. godine, specijalna predstavnica generalnog sekretara UN za pitanja branitelja ljudskih prava, gospođa Hina Jilani, izrazila je svoju zabrinutost zbog neprijateljstava prema najistaknutijim organizacijama za zaštitu ljudskih prava, naročito onih koje se bave pitanjima tranzicione pravde i manjinskih prava. Tom prilikom, Hina Jilani je zahtevala od državnih organa da ovim organizacijama pruže svu moguću podršku i zaštitu. Sličnu zabrinutost zbog verbalnih napada na RTV B92 izrazio je i Šef Misije OEBS Hans Ola-Urstad, u svojoj izjavi od 13. decembra 2007. godine.
Andrej Nosov, direktor nevladine organizacije Inicijativa mladih za ljudska prava, kaže za RSE, da se u Srbiji iznova stvara atmosfera kao tokom 90-ih godina kada su aktivisti i borci za ljudska prava nazivani izdajnicima i stranim plaćenicima:
"Nama se stalno spočitava da ugrožavamo to 'srpsko mišljenje', odnosno da smo antisrbi, da smo neko ko je protiv ovog društva. To je zapravo osnovna matrica iz koje sve to dolazi. S druge strane, to je strah samih tih institucija da bi građani, ukoliko postanu odgovorni prema društvu u kojem žive, mogli da krenu da preispitaju njihov rad na dnevnom, nedeljnom i mesečnom nivou – to bi moglo da im donese probleme i da ih zaustavi u njihovim kontinuiranim zloupotrebama pozicija na kojima se nalaze. Premijer i njegovi saradnici duboko veruju, u to sam potpuno ubeđen, da smo mi glavni problem Srbije, da su branitelji ljudskih prava glavni problem Srbije. Oni se sa nama suočavaju tako što kreiraju atmosferu u kojoj ekstremisti i svaki ludak na ulici može da vas napadne a da nema nikakve reakcije tog dela javnog mnjenja kojem oni pripadaju."
Na kraju svog pisma Robert Hord naglašava da pregovori o Kosovu koji su u toku i nerešena pitanja iz domena tranzicione
pravde ne mogu biti opravdanje za negiranje osnovnih ljudskih prava i nepružanje zaštite aktivistima koji se bave zaštitom i promocijom ljudskih prava.