Iako je Vlada Kosova usresređena na poslove preuzimanja ovlašćenja iz oblasti pravosuđa i unutrašnjih poslova, zvaničnici Vlade su razmotrili i pitanje formiranja jedne bezbednosno-informativne službe, rekao je za Radio Slobodna Evropa Ramadan Qehaja, savetnik za bezbednost premijera Kosova:
„Prema mom mišljenju, mi treba da imamo planove kako da formiramo našu informativnu službu, za naše domaće potrebe. U ovom trenutku mi ne možemo da idemo istovremeno na formiranje ovih dvaju ministrarstava i nacionalne ebzbednosno-informativne službe.“
Qehaja dodaje da je sada formiranje BIS na nivou rasprava:
„Nešto konkretno u vezi sa ovim nema. Ima razgovora i predloga. Prethodno je bilo mišljenja da takva služba može da funkcioniše unutar Ministarstva unutrašnjih poslova, što nije za odbacivanje, pošto, dok se služba ne formira kako valja treba da bude pod jednom kapom odakle bi se vodila, da bi kasnije politika odlučila kako će se tretirati služba, koja može biti pod nadležnošću Skupštine ili premijera.“
U vezi sa tim ko će nadgledati ovu službu, generalni sekretar opozicione Demokratske partije Kosova Jakup Krasniqi kaže da treba delovati prema modelu zemalja Evropske unije, gde su takve službe u okviru Ministarstva unutrašnjih poslova, ali određeni segmenti mogu neposredno da odgovaraju premijeru ili predsedniku i drugim institucijama.
Pre nekoliko dana potpredsednik Skupštine Kosova Naim Maloku je izjavio da se radi na stvaranju jedne bezbednosno informativne agencije Kosova, koja bi mnogo pomogla otkrivanju tokova teških krivičnih dela i kriminalnih mreža. Pre toga i zvaničnici UNMIK policije su izjavljivali da je kontraobaveštajna služba neophodna za efikasno funkcionisanje jedne policije. Međutim zvaničnici UNMIK-a ne žele da javno govore o tom pitanju.
Sva rasprava o kontraobaveštajnoj službi treba da se razmatra u kontekstu razmatranja sektora unutrašnje bezbednosti Kosova, izjavila je Radiju Slobodna Evropa Marcia Poole, portparol UNMIK-a. Ova izjava Marcie Pool se nadovezuje na pokrenute rasprave o sektoru unutrašnje bezbednosti Kosova nakon utvrđivanja konačnog statusa, što je još krajem prošle godine pokrenu sadašnji šef UNMIK-a Soren Jessen Petersen, angažujući jednu međunarodnu instituciju da sačini predlog organizacije unutrašnje bezbednosti Kosova, nakon utvrđivanja konačnog statusa.
Pitanje stvaranja jedne bezbednosno informativne službe pokrenuto je pre nekoliko meseci kada su političke partije optuživale jedna drugu da imaju takve službe. Jakup Krasniqi, generalni sekretar DPK, ističe kako okosnica te službe treba da bude Kosovska informativna služba, koja je poznata pod skraćenicom SHIK, i koju analitičari i dobri poznavaoci prilika u bezbednosnoj zajednici svrstavaju kao službu DPK:
„Mi smo na vreme rekli da Kosovo ima potrebe za jednom informativnom službom i što je još bolje, Kosovo ima svoju informativnu službu koja je radila pre rata i posebno tokom i posle rata. To je sasvim legalna informativna služba koja ima odnose sa jačim službama koje su na Kosovu i ubeđeni smo da je to jedina informativna služba koju ima Kosovo i koja treba da se institucionalizuje.“
Ostale partije su SHIK ocenile partijskom službom. Savetnik premijera Qehaja kaže kako nova informativna služba treba da počne od nule, odnosno da se ne oslanja ni na jednu postojeću službu:
„Rečeno je da su kod nas postojale neke tajne partijske službe. O tome ne znam pošto nisam usao u tu problematiku, međutim, po mom mišljenju, formiranje naše informativne službe treba da počnemo od nule.“
Qehaja ističe kako to ne znači da se školovani i sposobni pojedinci koji su bili uključeni u informativne partijske službe ne mogu raditi u nacionalnoj infortmativnoj službi, koja treba da se formira za potrebe Kosova. Qehaja smatra da je sada najvažnije hitno prenošenje ovlašćenja u oblasti unutrašnjih poslova u pravosuđa:
„Rečeno je da ce krajem novembra započeti konkretno formiranje ministarstava, koja od kraja februara treba da počnu konkretno da deluju i dobiju veća ovlašćenja.“
Qehaja smatra da se ova pitanja trebaju regulisati zakonskim rešenjima, nikako pravilnicima i da novoformirano ministarstvo treba da se zove ministarstvo unutrašnjih poslova, a ne rministarstvo reda. Kosovski zvaničnici smatraju da će formiranje ovih ministarstava i prenošenje ovlašćenja postaviti kao neminovnost stvaranje jedne bezbednosno-informativne agencije, kako bi se obezbedila uspešna borba protiv kriminala.
„Prema mom mišljenju, mi treba da imamo planove kako da formiramo našu informativnu službu, za naše domaće potrebe. U ovom trenutku mi ne možemo da idemo istovremeno na formiranje ovih dvaju ministrarstava i nacionalne ebzbednosno-informativne službe.“
Qehaja dodaje da je sada formiranje BIS na nivou rasprava:
„Nešto konkretno u vezi sa ovim nema. Ima razgovora i predloga. Prethodno je bilo mišljenja da takva služba može da funkcioniše unutar Ministarstva unutrašnjih poslova, što nije za odbacivanje, pošto, dok se služba ne formira kako valja treba da bude pod jednom kapom odakle bi se vodila, da bi kasnije politika odlučila kako će se tretirati služba, koja može biti pod nadležnošću Skupštine ili premijera.“
U vezi sa tim ko će nadgledati ovu službu, generalni sekretar opozicione Demokratske partije Kosova Jakup Krasniqi kaže da treba delovati prema modelu zemalja Evropske unije, gde su takve službe u okviru Ministarstva unutrašnjih poslova, ali određeni segmenti mogu neposredno da odgovaraju premijeru ili predsedniku i drugim institucijama.
Pre nekoliko dana potpredsednik Skupštine Kosova Naim Maloku je izjavio da se radi na stvaranju jedne bezbednosno informativne agencije Kosova, koja bi mnogo pomogla otkrivanju tokova teških krivičnih dela i kriminalnih mreža. Pre toga i zvaničnici UNMIK policije su izjavljivali da je kontraobaveštajna služba neophodna za efikasno funkcionisanje jedne policije. Međutim zvaničnici UNMIK-a ne žele da javno govore o tom pitanju.
Sva rasprava o kontraobaveštajnoj službi treba da se razmatra u kontekstu razmatranja sektora unutrašnje bezbednosti Kosova, izjavila je Radiju Slobodna Evropa Marcia Poole, portparol UNMIK-a. Ova izjava Marcie Pool se nadovezuje na pokrenute rasprave o sektoru unutrašnje bezbednosti Kosova nakon utvrđivanja konačnog statusa, što je još krajem prošle godine pokrenu sadašnji šef UNMIK-a Soren Jessen Petersen, angažujući jednu međunarodnu instituciju da sačini predlog organizacije unutrašnje bezbednosti Kosova, nakon utvrđivanja konačnog statusa.
Pitanje stvaranja jedne bezbednosno informativne službe pokrenuto je pre nekoliko meseci kada su političke partije optuživale jedna drugu da imaju takve službe. Jakup Krasniqi, generalni sekretar DPK, ističe kako okosnica te službe treba da bude Kosovska informativna služba, koja je poznata pod skraćenicom SHIK, i koju analitičari i dobri poznavaoci prilika u bezbednosnoj zajednici svrstavaju kao službu DPK:
„Mi smo na vreme rekli da Kosovo ima potrebe za jednom informativnom službom i što je još bolje, Kosovo ima svoju informativnu službu koja je radila pre rata i posebno tokom i posle rata. To je sasvim legalna informativna služba koja ima odnose sa jačim službama koje su na Kosovu i ubeđeni smo da je to jedina informativna služba koju ima Kosovo i koja treba da se institucionalizuje.“
Ostale partije su SHIK ocenile partijskom službom. Savetnik premijera Qehaja kaže kako nova informativna služba treba da počne od nule, odnosno da se ne oslanja ni na jednu postojeću službu:
„Rečeno je da su kod nas postojale neke tajne partijske službe. O tome ne znam pošto nisam usao u tu problematiku, međutim, po mom mišljenju, formiranje naše informativne službe treba da počnemo od nule.“
Qehaja ističe kako to ne znači da se školovani i sposobni pojedinci koji su bili uključeni u informativne partijske službe ne mogu raditi u nacionalnoj infortmativnoj službi, koja treba da se formira za potrebe Kosova. Qehaja smatra da je sada najvažnije hitno prenošenje ovlašćenja u oblasti unutrašnjih poslova u pravosuđa:
„Rečeno je da ce krajem novembra započeti konkretno formiranje ministarstava, koja od kraja februara treba da počnu konkretno da deluju i dobiju veća ovlašćenja.“
Qehaja smatra da se ova pitanja trebaju regulisati zakonskim rešenjima, nikako pravilnicima i da novoformirano ministarstvo treba da se zove ministarstvo unutrašnjih poslova, a ne rministarstvo reda. Kosovski zvaničnici smatraju da će formiranje ovih ministarstava i prenošenje ovlašćenja postaviti kao neminovnost stvaranje jedne bezbednosno-informativne agencije, kako bi se obezbedila uspešna borba protiv kriminala.