Izrada strategije dugoročnog ekonomskog razvoja Kosova, šest godina posle završetka sukoba, od velikog je značaja za određivanje prioriteta ekonomskog razvoja i planirani razvoj privrede i drugih delatnosti na Kosovu, smatraju ekonomski stručjaci.
Profesor Muhamed Mustafa, predsednik Instituta za razvojna istraživanja «Riinvest» iz Prištine, kaže da su dva glavna razloga koji govore o značaju izrade dugoročne strategije razvoja. Prvo, omogućava kosovskom društvu da u otvorenoj raspravi odredi prioritete u vezi sa budućim razvojem, pošto na Kosovu nije bilo dovoljno rasprave kuda želi Kosovo da ide u ekonomskom razvoju. I drugo:
«Čini Kosovo spremnijim za procese integracija u Evropi i šire, posebno radis učešća u evropskim fondovima, ali i saradnji sa finansijskim institucijama», kaže profesor Mustafa, ističući kako će to zahtevati široku istraživačku aktivnost i anagažovanje, ali istovremeno stvaranje preduslova za razvoji koji podrazumevaju:
«Razvoj demokratskog sistema i pravne države, obrazovanje i javna infrastruktura, koja će Kosovo integrisati u region i Evropu.“
Imperativ je vremena da Kosovo ima dugoročnu strategiju razvoja, smatra profesor Musa Limani, direktor Ekonomskog instituta Kosova:
«Imperativ je vremena da Kosovo ima strategiju dugoročnog razvoja, koja će biti osnovni dokument, na koji će se oslanjati politika dugoročnog razvoja Kosova.»
Limani ističe da se ne bi trebale ponavljati greške koje je činila prethodna vlada, da izradu strategije poveri ministarstvima, koja nemaju niti stručnih, niti naučnih kapaciteta da rade strategiju. To treba poveriti naučnim i stručnim institucijama, pošto Kosovo ima dovoljno naučnih i stručnih kapaciteta da radi strategiju, tvrdi Limani:
«Sa visokom profesionalnom odgovornošću kažem da, ne samo da ima takvih potencijala, već su domaće institucije i kosovski stručnjaci najmanje na nivou stručnjaka koji će biti uključeni u izradu strategije.“
Profesor Limani ističe da nosioci izrade strategije trebaju da budu domaće naučne i stručne institucije, uz saradnju i pomoć i spoljnih institucija i stručnjaka. Sa ovim se mišljenjem slaže i profesor Mustafa:
«Naravno, Kosovo ima intelektualne i stručne kapacitete da ih uključi u izradu ove strategije, ali će sigurno biti potrebna saradnja i sa međunarodnim stručnjacima».
Vlada Kosova je, još u vreme kada je njom rukovodio Ramush Haradinaj, donela odluku da, na zahtev Evropske unije, pristupi izradi strategije dugoročnog razvoja Kosova. Iako je uobičajeno da Evropska unija od zemalja kandidata za EU zahteva izradu strategije razvoja, u slučaju Kosova je učinjen izuzetak. Kosovo, radi nerešenog statusa, naime, nije u mogućnosti koristiti sredstava međunarodnih financijskih institucija, a izrada strategije ekonomskog razvoja bi bila, pored ostalog, i ulaznica za korišćenje tih fondova i sredstava međunarodnih financijskih institucija.
«Čini Kosovo spremnijim za procese integracija u Evropi i šire, posebno radis učešća u evropskim fondovima, ali i saradnji sa finansijskim institucijama», kaže profesor Mustafa, ističući kako će to zahtevati široku istraživačku aktivnost i anagažovanje, ali istovremeno stvaranje preduslova za razvoji koji podrazumevaju:
«Razvoj demokratskog sistema i pravne države, obrazovanje i javna infrastruktura, koja će Kosovo integrisati u region i Evropu.“
Imperativ je vremena da Kosovo ima dugoročnu strategiju razvoja, smatra profesor Musa Limani, direktor Ekonomskog instituta Kosova:
«Imperativ je vremena da Kosovo ima strategiju dugoročnog razvoja, koja će biti osnovni dokument, na koji će se oslanjati politika dugoročnog razvoja Kosova.»
Limani ističe da se ne bi trebale ponavljati greške koje je činila prethodna vlada, da izradu strategije poveri ministarstvima, koja nemaju niti stručnih, niti naučnih kapaciteta da rade strategiju. To treba poveriti naučnim i stručnim institucijama, pošto Kosovo ima dovoljno naučnih i stručnih kapaciteta da radi strategiju, tvrdi Limani:
«Sa visokom profesionalnom odgovornošću kažem da, ne samo da ima takvih potencijala, već su domaće institucije i kosovski stručnjaci najmanje na nivou stručnjaka koji će biti uključeni u izradu strategije.“
Profesor Limani ističe da nosioci izrade strategije trebaju da budu domaće naučne i stručne institucije, uz saradnju i pomoć i spoljnih institucija i stručnjaka. Sa ovim se mišljenjem slaže i profesor Mustafa:
«Naravno, Kosovo ima intelektualne i stručne kapacitete da ih uključi u izradu ove strategije, ali će sigurno biti potrebna saradnja i sa međunarodnim stručnjacima».
Vlada Kosova je, još u vreme kada je njom rukovodio Ramush Haradinaj, donela odluku da, na zahtev Evropske unije, pristupi izradi strategije dugoročnog razvoja Kosova. Iako je uobičajeno da Evropska unija od zemalja kandidata za EU zahteva izradu strategije razvoja, u slučaju Kosova je učinjen izuzetak. Kosovo, radi nerešenog statusa, naime, nije u mogućnosti koristiti sredstava međunarodnih financijskih institucija, a izrada strategije ekonomskog razvoja bi bila, pored ostalog, i ulaznica za korišćenje tih fondova i sredstava međunarodnih financijskih institucija.