Bez obzira na uporne pozive međunarodne zajednice o što bržem traženju prihvatljivog rešenja za status Kosova, srpski zvaničnici trenutno ne nude bilo kakvu novu incijativu za otvaranje srpsko-kosovskog dijaloga na najvišem nivou.
Mada Evropska unija uporno šalje poruke da bi Beograd i Priština što pre trebalo da otpočnu razgovore o budućem statusu Kosova, državne institucije Srbije trenutno ne preduzimaju bilo kakvu konkretnu inicijativu za otvaranje tog dijaloga. Nadležna ministarstva Vlade Republike Srbije bila su poslednjih dana pre svega skoncentrisana na rešavanje pratećih pitanja iz sfere saobraćaja i telekomunikacija između Beograda i Prištine, što je i dovelo do prvog radnog sastanka između dve delegacije i saglasnosti o postojanju zajedničkog interesa u ovim oblastima. Sa druge strane, predsednik Srbije Boris Tadić i dalje je zainteresovan za susret sa predsednikom Kosova Ibrahimom Rugovom, o čemu razgovoramo sa savetnikom predsednika Srbije, Brankom Radujkom:
“Naša ponuda je uvek otvorena i jako nam je važno da do toga dođe.”
Mada specijalni izaslanik generalnog sekratara Ujedinjenih nacija za procenu standarda Kaji Eide već uveliko radi na utvrđivanju stanja na Kosovu, direktor Foruma za etničke odnose Dušan Janjić ukazuje na izvesne zastoje na kontaktima srpskih i kosovskim zvaničnika, što je direktna posledica uslovljavanja zvaničnog Beograda o mestu susreta.
“To je veliki blokirajući momenat, ta odluka Beograda da do tog susreta ne može doći na nekim međunarodnim forumima, već da to mora biti u Srbiji ili na Kosovu. Dakle, tu postoji zastoj. E, sad, pitanje je da li zastoj sa obe strane želja politička, čini mi se da jeste. Kad je u pitanju Beograd on je imao inicijativu, predložio je susret a onda je naravno počeo da uslovljava mestom održavanja i slično, a sa druge strane kada je u pitanju albanska strana, osim Kasumija, koji je odmah rekao da prihvata i odredio tematiku, Rugova je dugo razmišljao, pa pristao, pa koleba se. Dakle, mislim da trenutno obe strane procenjuju da imaju više rizika od tog susreta nego koristi.”
Savetnik predsednika Borisa Tadića Branko Radujko, poriče međutim da je srpska strana odgovorna za zastoj u pregovorima.
“Ne bih ja tako rekao, ja bih rekao da je došlo do zastoja u izjašnjavanju lidera u Prištini koji su pozvani za razgovor. Oni prosto... još uvek nemamo jasan njihov stav.”
U pozadini oklevanja da se nastave dogovori o političkom dijalogu srpskih i kosovskih čelnika teče živa diplomatska aktivnost međunarodnih zvaničnika. Rukovodilac Foruma za etničke odnose Dušan Janjić smatra da se već uveliko radi na međunarodnoj konferenciji koja će utvrditi konačan status Kosova.
“Oni se neće predugo baviti nalaženjem onog što se zove zajednički prostor između beogradske pozicije i Albanaca, ali ako mi pratimo tajming koji ima međunarodna zajednica možemo reći da će ona probati da što više posla završi do februara naredne godine da bi eventualno tu konferenciju ostavila za jesen naredne godine.”
“Naša ponuda je uvek otvorena i jako nam je važno da do toga dođe.”
Mada specijalni izaslanik generalnog sekratara Ujedinjenih nacija za procenu standarda Kaji Eide već uveliko radi na utvrđivanju stanja na Kosovu, direktor Foruma za etničke odnose Dušan Janjić ukazuje na izvesne zastoje na kontaktima srpskih i kosovskim zvaničnika, što je direktna posledica uslovljavanja zvaničnog Beograda o mestu susreta.
“To je veliki blokirajući momenat, ta odluka Beograda da do tog susreta ne može doći na nekim međunarodnim forumima, već da to mora biti u Srbiji ili na Kosovu. Dakle, tu postoji zastoj. E, sad, pitanje je da li zastoj sa obe strane želja politička, čini mi se da jeste. Kad je u pitanju Beograd on je imao inicijativu, predložio je susret a onda je naravno počeo da uslovljava mestom održavanja i slično, a sa druge strane kada je u pitanju albanska strana, osim Kasumija, koji je odmah rekao da prihvata i odredio tematiku, Rugova je dugo razmišljao, pa pristao, pa koleba se. Dakle, mislim da trenutno obe strane procenjuju da imaju više rizika od tog susreta nego koristi.”
Savetnik predsednika Borisa Tadića Branko Radujko, poriče međutim da je srpska strana odgovorna za zastoj u pregovorima.
“Ne bih ja tako rekao, ja bih rekao da je došlo do zastoja u izjašnjavanju lidera u Prištini koji su pozvani za razgovor. Oni prosto... još uvek nemamo jasan njihov stav.”
U pozadini oklevanja da se nastave dogovori o političkom dijalogu srpskih i kosovskih čelnika teče živa diplomatska aktivnost međunarodnih zvaničnika. Rukovodilac Foruma za etničke odnose Dušan Janjić smatra da se već uveliko radi na međunarodnoj konferenciji koja će utvrditi konačan status Kosova.
“Oni se neće predugo baviti nalaženjem onog što se zove zajednički prostor između beogradske pozicije i Albanaca, ali ako mi pratimo tajming koji ima međunarodna zajednica možemo reći da će ona probati da što više posla završi do februara naredne godine da bi eventualno tu konferenciju ostavila za jesen naredne godine.”