Legalizam je izvitoperen u Srbiji

RSE: Kako stižete tako mladi to sve da uradite sa tako puno elana?

MILIVOJEVIĆ: Čovek koji se dobro organizuje svakako može mnogo toga da uradi. Mislim da je problem neuspeha ranijih političkih stranaka i organizacija u Srbiji u rušenju Slobodana Miloševića bio baš to nemanje plana i nemanje jasne organizacije. Otpor je uspeo da napravi jasnu i dobru organizaciju, kao i dobar i plan šta želi da uradi. Uspeli smo da probudimo nešto što dotadašnji politički pokreti i organizacije nisu imali, a to se zove solidarnost između članova Otpora. Kada bi mene uhapsili u Kruševcu, odmah su reagovali i Kruševljani i ljudi u Somboru i Subotici, koji me nikada nisu videli. Kada bi uhapsili Bogoljuba Arsenijevića Makija u Valjevu, izlazilo bi na ulice hiljade građana Kruševca i Leskovca da protestuju. I to je jedan od razloga zbog čega je uspeh Otpora bio neminovan. Možda nisam baš mlad i u najboljim godinama, ali najbolje godine su pred svima nama. To su godine kada će konačno u ovoj zemlji zavladati prava demokratija i pravda.

RSE: U Kruševcu mi je dosta sagovornika reklo da im nije teško što se teško živi, već što nema pravde, a očekivali su da će je biti posle 2000. godine.

MILIVOJEVIĆ: U ovoj zemlji posle 5. oktobra zaista nije namirena pravda. To više ne služi kao izlizana fraza, već je to činjenično stanje. Mnogo je razloga zbog kojih u Srbiji posle 5. oktobra nije namirena pravda. Prvi je razlog što se odmah nakon 5. oktobra Srbijom proširuje jedan otpor. Pokazuje se da je bilo puno ljudi koji su tajno podržavali DOS. To su radili toliko tajno da ni sami nisu znali da su DOS-ovci sve do 5. oktobra. Onda su potrčali da svoje prljave crvene dresove zamene za dresove, do tada, opozicionih stranaka. To nisu uradili zbog toga što vole postulate i principe demokratije, već zato što su želeli da svoj prljavi i krvavi novac, zarađen u najstrašnije vreme, u vreme najveće bede i ratnih razaranja, sačuvaju za vreme privatizacije i vreme tranzicije. One stranke koje su svoje političke prostorije pretvorile u gnezda za preletače, snose deo odgovornosti. U Srbiji je napravljen jedan politički striptiz kakvog nigde u svetu nije bilo. Redovi tih ljudi, koji su želeli da se preko noći presvuku, pred većinom političkih stranaka su bili ogromni. One političke stranke koje su u svoje članstvo primile takve ljude, ozbiljno su ugrozile svoje moralno zdravlje. Moralno zdravlje jednog pojedinca mora da bude očuvano, bez obzira kakve on ambicije i želje ima.

RSE: Svi tvrde da političar nije do kraja čist, već mora malo da uprlja prste pošto ih gura u med, a med je svugde oko njega.

MILIVOJEVIĆ: Ne mora to da bude baš tako. Moj deda je govorio da ne može čovek da bere med, a da ne liže prste. Ako imate u životu nešto iza sebe, ako vam politika nije prvo zanimanje, ako ste se afirmisali na mnogim drugim poljima, porodičnim ili profesionalnim, ili u svakom drugom aspektu života na kojem ste do tada radili i delovali, politika vam nije jedina i poslednja šansa da nešto napravite u životu. Ako čovek nikada ništa nije radio, a onda mu politika bude prvo zanimanje, onda je to vrlo opasno za tog čoveka, ali i za takvu zemlju, jer takav čovek nameće svoje ideje. Bavljenje politikom je pokušaj da se na jedan intelektualni način nametnu ideje. Ako pokušate da kao jedan neobrazovan čovek nametnete svoje ideje nekome, a taj neko ima akademsko zvanje i značajna priznanja, onda narušavate sistem elite u jednom društvu i namećete lažne vrednosti kao vrednosti tog društva. Veoma je opasno ako intelektualci tog društva to ne prepoznaju. Jedan intelektualac, ako želi da ostane intelektualac i brani svoj intelektualni stav, mora da bude spreman da prihvati, ne samo kritički stav svoje okoline, već da se u jednom nedemokratskom režimu svesno izloži represivnom delovanju tog režima.

RSE: Posle lošeg rezultata Otpora na izborima ste prešli u DS i odmah ste dobili visoku funkciju. Kako to objašnjavate?

MILIVOJEVIĆ: Otpor je pristupio Demokratskoj stranci.

RSE: Ali ne svi.

MILIVOJEVIĆ: Veći deo Otpora jeste. Ima i članova koji nisu pristupili DS-u. Mislim da smo mi najodgovorniji što ideja Otpora nije uspela da se realizuje kao politička ideja. Građani Srbije nisu bili spremni da prihvate tu ideju na način na koji je prezentovana.

RSE: Možda mladi ljudi, bez dovoljnog životnog iskustva, nisu bili spremni tu ideju da prihvate?

MILIVOJEVIĆ: Mladi ljudi, u nekom velikom broju, tada i nisu izašli na izbore. U periodu od 5. oktobra 2000. godine do decembra 2003. godine, u Srbiji se pojavljuju dve vrste političara. Jedni su oni koji su Srbiju doživeli kao ratni plen peto-oktobarskih promene. Druga su oni političari koji su maksimalno angažovali svoje pljuvačke žlezde. To je stvaralo jednu odbojnost kod građana prema politici. Ovo nenamirenje pravde i veliko razočarenje, ali i velika očekivanja građana Srbije, su rezultirala jednom depresijom kod biračkog tela. Otpor je probao da se nametnemo kao neka alternativa. Kasno smo pristupili transformaciji u političku stranku. Možda naš rečnik kojim smo se obratili i poruka koju smo emitovali biračima nisu bili adekvatni. Pojavile su se i poražene, retrogradne, snage koje, ne samo da su želele da zaustave točak promena i da se vrate na vlast, već i da uspostave stari sistem vrednosti. U takvom okruženju Otpor nije uspeo da nametne svoj politički program i da pređe cenzus. To se pokazalo kao vrlo pogubno po političku stranku.

RSE: Kako ste dobili tako važna mesta?

MILIVOJEVIĆ: Pristupili smo DS-u jer se u njoj pojavio Boris Tadić koga poznajem dugi niz godina i uvažavam njegove političke stavove. Politički program koji je DS predstavila građanima Srbije, a pogotovo nakon imenovanja Borisa Tadića za predsednika stranke, a kasnije i u kandidaturi za predsednika Srbije, pokazao se vrlo sličan političkom programu Otpora. Pokazalo se da mi građanima Srbije pokušavamo da nametnemo dva identična politička programa pod različitim imenom. To samo jača poražene retrogradne snage, pre svega Srpsku radikalnu stranku, a zatim i Socijalističku partiju Srbije, pa i one stranke koje nisu demokratske. Svesni te činjenice, mi smo pristupili Demokratskoj stranci. Naravno, u DS-u su pozdravili ljude iz Otpora koji su medijski prepoznatljivi, koji su dali jedan nemerljiv doprinos svim onim promenama 5. oktobra. Želeli su te ljude da angažuju i u glavnom i u izvršnom odboru. Ponudili su nam jedan broj mesta u glavnom odboru. Mi nismo hteli da trgujemo, već smo im rekli da one ljude, za koje smatraju da mogu da im pomognu, uključe u određena tela i organe. U izvršni odbor smo ušli Nenad Konstantinović i ja. U glavni odbor nas je ušlo devetero. To su ljudi prepoznatljivi u svojim lokalnim sredinama. Uskoro su usledili i lokalni izbori i dosta naših ljudi iz Otpora su sada lokalni odbornici. Ima i onih koji su potpredsednici opština. To su ljudi koji su se afirmisali u političkom životu u strašno vreme represije. Njihov politički angažman nije ostao nezapažen. Neće opasti kredibilitet DS-a time što će te ljude uključiti u glavni odbor, već će porasti, bez neke lažne skromnosti. Mislim da možemo puno da doprinesemo našim znanjima i iskustvima, koja nisu tako mala.

RSE: Pretpostavljam da se i vi i ostali u DS-u nalazite pred jednom dilemom. S jedne strane ne želite da uđete u sadašnju vladu. S druge strane, Zapad bi voleo da se stvori jedan demokratski blok koji bi bio brana pred radikalizmom koji je u Srbiji dosta jak. Kako tu dilemu razrešiti?

MILIVOJEVIĆ: Bavim se politikom da bih ostvario očekivanja građana Srbije, a ne očekivanje građana Zapada. Ne bavim se politikom da bih svoju zemlju konfrontirao sa progresivnim snagama sveta, već da svetu ponudimo naše najveće vrednosti, a ne naše najveće mane. Politikom se bavim da bih iskopao rov između mitomanske, pljačkama i ratovima dotučene, Srbije i Srbije koja zna prepoznati svoje prave vrednosti, Srbije koja će neke epske mitove zapostaviti i posvetiti se pragmatizmu, koja će naći svoje mesto na evropskom horizontu. Nadam se da to mesto više neće biti pašnjak koji je rezervisan samo za ispašu crnih ovaca. Srbija ne sme da bude crna ovca. Mi se bavimo politikom tako da ispunimo očekivanja građana Srbije. Njihova očekivanja su zaista velika. Ovoga trenutka ne vidim ni jedan jedini razlog da ulazimo u vladu Vojislava Koštunice. Tu vladu podržava Socijalistička partija Srbije. Nije se DS svela na nivo da bude alternativa SPS-u. Zato mi nećemo u tu vladu. Nije zadatak DS-a da bude zamena i rezervni igrač SPS-a. U kakvo su se kolo uhvatili, neka tako igraju do kraja. Zašto nećemo podržati ovu vladu? Zbog strašno povećane stope kriminala. Pogledajte koliko se ljudi, eksponiranih predstavnika bivšeg režima, ponovo nalazi u sedlu. Pogledajte koliko je ljudi, koji su se ogrešili o moralne, etičke i pravne norme, na vrhuncu moći. Ponovo su rehabilitovani kao da se nije ništa desilo. Pandorina kutija zla, zvana dosje Državne bezbednosti, u kojoj takođe leži još jedan od razloga povratka tog starog režima i neispunjena pravde, još uvek nije zatvorena. Ona se zatvara tako što se dosjei otvore i ponude građanima na uvid, da se vidi ko je ko. Nije izvršena lustracija. Ovde se politikom bave oni ljudi kojima su ruke do lakata u krvi. Ljudi koji su okrvavili ruke ne mogu da budu koalicioni partneri DS-a. Ovoga trenutka, na političkoj sceni Srbije, DS nema političke neprijatelje, ali imamo političke protivnike. Kao član DS-a, i jedan od osnivača Otpora, ne mogu da sarađujem sa ljudima iz SPS-a dok kod se ti ljudi ne odreknu svojih zločina, dok god se ne odreknu svojih članova stranke koji su odgovorni za deset godina strahote. To važi i za Srpsku radikalnu stranku.

RSE: Da li ste svi jedinstveni u DS-u po tom pitanju?

MILIVOJEVIĆ: U DS-u, kao i u svim drugim političkim strankama, ne postoji apsolutno jedinstvo. Bila bi iluzija govoriti da mi svi isto razmišljamo. Prošlo je vreme takve vrste jedinstva. Vrlo često imam stav koji je suprotan stavu lokalnih odbornika u Kruševcu. Na sastanku odborničkog kluba se maksimalno trudim da snagom argumenata ubedim svoje kolege da to što ja predlažem je ispravno. U slučaju da budem preglasan, da me realnom snagom argumenata ubede da nisam u pravu i da većina misli drugačije, prihvatam stav većine i do poslednjeg sekunda u javnosti ću braniti taj stav za koji intimno do tog trenutka nisam bio, jer je to stav moje stranke i pred biračima moramo delovati uniformno. Na žalost, ima i članova stranke koji nekada iskoče iz tog konteksta i daju izjave koje su kontradiktorne i zbunjujuće. To je za jednu stranku loše. To su samo trenutne slabosti koje će se prevazići.

RSE: Imate redovnu kolumnu u dnevnom listu Blic. U poslednjoj se osvrćete na poplave i na stav vlade koja nije našla za shodno da proglasi vanredno stanje zbog poplava u Banatu. Podsećate na to da je ona poštovala Miloševićev zakon, a da nije gledala ljudsku patnju, na koju bi trebala da gleda jedna pozitivna vlada.

MILIVOJEVIĆ: Princip legalizma je princip koji je prilično izvitoperen u Srbiji. Zamislite da su Nemci bili legalisti 1945. godine i da su ostavili na snazi sve zakone koje je doneo Adolf Hitler dok god ne promene te zakone. Tada bi o bezbednosti i ustavnom poretku Nemačke brinuo Gestapo. Odmah nakon okončanja Drugog svetskog rata su raspustili i promenili zločinačke i uzurpatorske zakone. Zakoni Slobodana Miloševića su bili uzurpatorski. Bili su doneti na legalan način, ali su doneti zahvaljujući uzurpaciji zakona. Ne može vlada Republike Srbije da sprovodi uzurpatorske zakone. Tamo gde zakon ne valja, mora se naći adekvatan način da se pomogne stvarnim ljudima. Ljude mnogo ne interesuje papir na kome piše taj zakon. Ljude interesuje vlada koja je spremna da rešava konkretne probleme. Vlada ne sme da se bavi sama sobom. Ova vlada i ovaj Parlament stalno kažu da su doneli veliki broj zakona. Jesu ih doneli. To su zakoni koje je pripremila Demokratska stranka za vreme vlade doktora Zorana Đinđića, koji je ubijen na svom radnom mestu, i za vreme premijera Zorana Živkovića. Pozdravljam odluku DSS-a da podrži u Parlamentu te zakone. To ne znači da podržavamo tu vladu. Podržavamo zakone koje smo sami pripremili. Podržaćemo sve ono što je dobro za građane Srbije. U ovom konkretnom slučaju imamo strašnu situaciju. Imamo izjavu ministra za kapitalne investicije, MIKI-ja, koji kaže da vlada nije zasedala četrnaest dana. Sreća da je Panonsko more presušilo. Zamislite šta bi uradio cunami u Novom Sadu, pod ovom vladom. Ne može vlada četrnaest dana da ne zaseda kada imamo poplave u velikom delu Banata. To je neozbiljno. Ne može vlada da kaže da neće proglasiti stanje elementarne nepogode kada je 50 posto kuća porušeno, a 100 posto kuća neupotrebljivo. Sada se pitam zašto vlada ne angažuje svog koalicionog partnera na obnovi izgradnje tih kuća? Setite se vremena kada Milošević traži od radnika da završe most za petnaest dana. Oni to u tom roku završe, ali za tri meseca imamo obnovu obnovljenih objekata. Postoje političke stranke koje pokušavaju da naprave neku svoju kampanju i reklamu od nesreće tih ljudi. Ljudima treba konkretno pomoći. I u Kruševcu i u Leskovcu su bile velike poplave.

RSE: Da li ste dobili neku pomoć?

MILIVOJEVIĆ: Nama je obećana pomoć. U Kruševcu nije bila poplava tih razmera. Voda se vrlo brzo povukla, ali je bilo oštećenih kuća i sela koja su bila pod vodom. Trebalo je ekspresno reagovati.

RSE: Dato je usmeno obećanje vlade da će pomoći.

MILIVOJEVIĆ: Lokalna samouprava je adekvatno reagovala. Odmah je opštinska administracija poduzela neke mere. To je dobro i tako treba da deluje jedna vlast.

RSE: Koja stranka je najpopularnija u Kruševcu?

MILIVOJEVIĆ: Najpopularnije je Demokratska stranka koja ima 19 odbornika. DSS, koja ima 17 odbornika, je mogla sa nama da formira većinu. Na žalost, opredelila se za saradnju sa SPS-om i formirala lokalnu vlast uz podršku eksperta iz G17 Plus i SPO-a. Oni tamo sprovode vlast. Mi smo jedna žestoka, konstruktivna, opozicija i glasamo za ono što je u interesu građana Kruševca. Žao mi je što se ti ljudi, koji su opljačkali javna preduzeća u Kruševcu, koji su ostavili veliki minus posole 5. oktobra u kasama javnih preduzeća, ponovo vraćaju u sedlo. Ne mogu sledeće stvari da objasnim u svojoj svesti. G17 Plus je organizovao čitav niz mitinga po Srbiji protiv DSS-a, da bi sada bio u koaliciji s njima. DSS je o tim ljudima svašta govorila pre 5. oktobra: da su uzurpatori, da su nedemokrate, da su tirani, da su lopovi, da su kriminalci i ubice. Sada su sa njima u koaliciji. Ne mogu da shvatim takav raskol. Taj rascep ličnosti ima u medicini jednu neprijatnu dijagnozu. Ipak sam demokrata i ne mogu da izričem tako teške reči od kojih su građani Srbije umorni. Šta se u svesti tih ljudi promenilo? Šta se promenilo u biti tih stranaka? Da li je SPS osudila zločin na Fruškoj gori i pokušaj atentata na Vuka Draškovića? Da li je osudila privođenje i hapšenje 2000 ljudi iz Otpora? Da li je osudila sve ono što se dešavalo? Ne. Oni su ponosni zbog toga. Oni su ponosni zbog Srebrenice, zbog svakog trenutka koji je Srbija provela u ratu. Oni se toga ne stide. Ne pokazuju čak ni kajanje. Ne mogu sa njima da sarađujem.

RSE: Da li su građani Kruševca apatični?

MILIVOJEVIĆ: U Kruševcu je sada jako teška ekonomska situacija jer se jako bolna privatizacija sprovodi na loš način. DSS je žestoko kritikovala Zakon o privatizaciji koji smo doneli, a nisu ništa uradili da ga promene. Problem je u Župi. Došao je partner, jedna mala firma, koji je kupio Župu. Nova vlasnica Župe je dala nekoliko nekorektnih izjava o gradu Kruševcu na lokalnim medijima uz konstataciju da Kruševac smrdi. Meni je Kruševac uvek bio najlepši grad u galaksiji. Kada neko dođe iz neke druge republike, iz Makedonije, i kupi fabriku u Kruševcu, onda takav pristup stvara jedan negativni kontekst. Zamislite kako bi se osećali građani Skoplja kada bih kupio fabriku u Skoplju i dao takvu izjavu.

RSE: Koji je vaš biznis u Kruševcu?

MILIVOJEVIĆ: Bavim se privatnim poduzetništvom već više od dvadeset godina. Završio sam Poljoprivredni fakultet, smer stočarstvo. Po završetku fakulteta, zajedno sa ocem, otvorio sam jednu od najvećih farmi za proizvodnju prasadi u Kruševcu, iako smo mi jedna urbana porodica i nemamo nikakvih veza sa selom. Deda je pre rata bio trgovac automobilima, inače dosta uspešan čovek. Komunisti su nam konfiskovali dosta imovine. Svoju imovinu smo morali ponovo da otkupljujemo. Danas živimo u kući koja je bila naša, koju su komunisti konfiskovali 1947. godine. Uspeli smo da otkupimo deo kuće vredno radeći i štedeći čitavog života. To mi smeta u komunizmu. Moram svoju imovinu, koju sam pošteno zaradio, ponovo da otkupljujem. Ne vidim razloga da volim taj sistem.

RSE: Vi ste imali novac i biznis pre nego što ste počeli da se bavite politikom.

MILIVOJEVIĆ: Otac i ja smo 1987. godine proširili farmu za proizvodnju prasadi. Imali smo i uvoz nekih svinja iz inostranstva. Iskoristili smo usluge Retro centra u Kruševcu. Bio sam u Beogradu 9. marta 1991. godine. Tu sam evidentiran u Službi državne bezbednosti kao jedan od ljudi koji je jurišao na tenk i skinuo mitraljez. Tada su tenkovi krenuli na goloruki narod. Slobodan Milošević je probao svim mogućim sredstvima da nam zatvori farmu. Slao je sanitarnu inspekciju. U međuvremenu sam otvorio restoran brze hrane zajedno sa bratom 1991. godine. Od 1986. godine sam pripadnik Gorske službe spašavanja.

RSE: Da li ste spasili nekoga?

MILIVOJEVIĆ: Gorska služba spašavanja je organizacija koja timski radi. Imam određene zasluge, ali je neskromno apostrofirati sebe. Deo sam uspešnog tima. Učestvovao sam u spašavanju 120 ljudskih života. Jedini čovek koga do sada nismo pronašli, a koji je nestao na Kopaoniku, je gospodin Takač.

RSE: Šta je vaša pretpostavka?

MILIVOJEVIĆ: Predsednik sam Gorske službe spašavanja i nisam tu da iznosim pretpostavke. Mislim da posle dve godine, da je nestao na Kopaoniku, mi bi smo ga našli. Dva puta se sneg otopio. On je imao skijašku opremu. I da su ga životinje pojele, oprema bi ostala. Imao je i veštački kuk koji ni jedna divlja životinja ne jede. On za sada nije pronađen. Kao Gorska služba spašavanja taj slučaj nismo zaključili. I dalje koristimo slobodno vreme i lepe dane na Kopaoniku da pretražimo taj teren i da vidimo da li ima ostalih eksplozivnih naprava od NATO bombardovanja. Valjda ćemo nešto naći.

RSE: Šta rade mladi u Kruševcu?

MILIVOJEVIĆ: Jedan Kruševljanin završio je srednju školu, odslužio vojsku, oženio se, ali nije imao posla. Godinu dana je tražio posao i nigde ga nije mogao naći. Bio je vredan momak. Jedne večeri otac i on gledali su televiziju i videli jednog eksperta iz vlasti. Otac se seti da je tome ekspertu spasio život u vojsci i odlučio da ga pita za pomoć, u nadi da će ljudska solidarnost i zahvalnost da proradi kod njega. Otišli su kod njega. On se obradovao što je video svog prijatelja iz vojske koji mu je spasio život. Eto prilike da mu se oduži. Otac mu ispriča problem. Ovaj ga pita: ''Hoće li tvoj sin da bude ministar jer upravo jednog smenjujemo zbog korupcije''? Otac probledi. Ekspert nastavlja: ''Plata je 250 hiljada dinara''. Otac kaže da sin nikada u životu ništa nije radio. Ekspert kaže: ''Hoće li da bude poslanik? Ništa ne radi, samo stiska dugme pri glasanju. Plata je 150 hiljada dinara''. Otac se osmeli i kaže da neće. ''Hoće li da bude ambasador? Plata je 100 hiljada dinara i putuje po svetu''. ''Ma neka se dete ne smuca po svetu. Može li da radi nešto kod nas''? ''Može kao direktor javnog preduzeća. Plata je 150 hiljada dinara i ništa ne radi''. Može li on da radi neki posao za 15-20 hiljada dinara''? ''U tom slučaju ne mogu da vam pomognem. Za to mora da ima završen fakultet''.

Takva je situacija u Srbiji. Političari su sebi enormno povećali platu jer predstavljaju narod. Nedavno je u Kruševcu proslavljen Praznik rada. Za Kruševljane je svaki dan kada mogu da rade postao praznik. Veliki broj ljudi, 18 hiljada, je bez posla. To je čitava armija nezaposlenih. Teška je ekonomska situacija. Ne treba se šaliti i pričati viceve, već treba konkretno raditi na dovođenju stranog kapitala u grad Kruševac. Predstoji privatizacija 14. oktobra.

RSE: Šta je 14. oktobar?

MILIVOJEVIĆ: Industrija mašina i komponenata iz Kruševca. To je jedan privredni gigant iz stare Jugoslavije. Posao Kruševca je i da obnovi bratsku saradnju sa pobratimskim gradovima iz Slovenije i iz Izraela. Zbog Kosovskog boja, i svega onoga što on znači u srpskoj istoriji, Kruševac je grad vesnik mira. Nosilac je tog priznanja od strane Ujedinjenih Nacija zajedno sa još nekoliko gradova u svetu. Zbog politike koju je vodio Slobodan Milošević, 1989. godine, grad Kruševac je isključen iz Asocijacije gradova vesnika mira. Taj status mu je vraćen posle 5. oktobra 2000. godine, ali pobratimske odnose sa Kirijagatom iz Izraela nismo obnovili. Poenta grada Kruševca je da povrati svoju slavu koju je imao. Imamo nekoliko svetlih tačaka. To je KUD 14. oktobar i Kruševačko pozorište, dve institucije kulture koje su proslavile ime grada Kruševca. Ovoga trenutka ima puno uticajnih građana i glumaca Kruševljana u Srbiji. Mislim da je posao tih ljudi da vrate staru slavu grada Kruševca. Ne treba da stojimo pod stranačkim zastavama. Zastava pod kojom treba da stojimo je zastava celog Kruševca, kada je reč o Srbiji. Kada je reč o međunarodnoj zajednici, svi treba da stojimo pod zastavom Srbije.