Sa stanovišta lojalne političke konkurencije a imajući u vidu četiri politička subjekta koji su dobili najveći broj glasova na parlamentarnim izborima rešenje za sadašnju situaciju kada su koalicije neophodne je velika odnosno široka koalicija stranaka koje su dobile najveći broj glasova ističe u razgovoru za naš program Fadil Maloku, politički analitičar i predsednik Instituta za demokraciju i etničke odnose.
“I na ovogodisnjim izvorima doslo je do izrazaja da kosovska javnost jos nije uspela da izvrsi kvalitetne razlike u vezi sa programima i politickim projekcijama koje su ponudjene njema kao gradjanima.
Potvrdjeno je da i u ovom mandatu javnost odnosno birace nisu interesovale ponude koje su njemu upucene kao gradjaninu, vec ih je interesovala eksluzivnost nacionalnog interesa.
“Ono sto ove izbore cini posebno znacajnim je atmosfera mira, nalazenje “dezurnog krivca” i glasanje za odredjene politicke subjekte”.
Sada je paznja nase javnosti usredsredjena ka mogucim koalicijama,kaze Maloku i kaze kako se u ovoj fazi razvoja i emancipacije kosovskog drustva postavlja pitanje treba li Kosovu model koji u zapadnoevropskim zemljama ima tradiciju- vecina i opozicija ili da se nastavi sirokim vladajucim sprektrom. Maloku istice kako se on licno zalaze.
“Ja mislim da je Kosovu trenutno potreban ovaj drugi oblik, siroka koalicija, u kojoj bi se ukljucili stari partneri, odnosno partije koje su i u proslom mandate institucija Kosova cinile siroku koaliciju, gde su bile LDK, PDK i AAK uz ukljucivanje sada u tu koaliciju i Gradjanske incijative “Ora”.
Prednosti ovog modela su da AAK ne bi bila u poziciji da preuzme mesto premijera vec ce se za to mesto beskompromisno boriti sa PDK i na taj nacin ce u svemu tome pobednik biti Kosovo, uz istrovremeno prenosenje gradjanskih interesa na ono sto se moze nazvati nacionalnim interesom, kaze Maloku i dodaje da takodje treba imati u vidu jos i aspekat bezbednosti.
“Medjunarodna zajednica kroz UNMIK je zaintersovana da u institucije i odlucivanje o Kosovu ukljuci sve politicke subjekte na Kosovu kako bi obezbedila mir, sto je veoma znacajno u ovoj fazi i moze da ima refleksije i sire na region”.
Komentarisuci opredelenja da bi 2005 godina bila godina pocetka razgovora o konacnom statusu Kosova i da institucije Kosova s tim u vezi imaju posebne odgovornosti, Maloku istice kako sve analize govore kako je Kosovo tempirana bomba.
“Ima socijalne probleme, ima politcke probleme ima probleme pravne prirode i druge probleme, tako ce da godina koja dolazi uticati na dinamiziranje u svim oblastima te stoga preuzimanje odgovornosti od svih politickih subjekata i grupacija koji su dobili poverenja na izborima stvorilo mogucnost stvaranja stabilnosti za sve gradjane”.
Medjutim, ukoliko se ide na usku koaliciju, Maloku smatra kako treba racunati da ce onda doci “do razvoda izmedju dveju partija koje su proizasle iz rata AAK i PDK i doslo bi do neprirodne veze , ali bi istovremeno doslo i do istorijskog pomirenja izmedju diskursa rata koji je olicen u AAK i LDK koji predstavlja diskurs mira i to bi bila prednost. Za medjunarodnu zajednicu bi bila prednost da se instalira model pozicije i opozije . Istovremeno gradjani Kosova ce imati kome da upucuju svoje zahteve, primedbe i kritike, dok bi PDK, “ Ora” i druge partije imale mogucnosti da stvore solidniju opoziciju”.
Potvrdjeno je da i u ovom mandatu javnost odnosno birace nisu interesovale ponude koje su njemu upucene kao gradjaninu, vec ih je interesovala eksluzivnost nacionalnog interesa.
“Ono sto ove izbore cini posebno znacajnim je atmosfera mira, nalazenje “dezurnog krivca” i glasanje za odredjene politicke subjekte”.
Sada je paznja nase javnosti usredsredjena ka mogucim koalicijama,kaze Maloku i kaze kako se u ovoj fazi razvoja i emancipacije kosovskog drustva postavlja pitanje treba li Kosovu model koji u zapadnoevropskim zemljama ima tradiciju- vecina i opozicija ili da se nastavi sirokim vladajucim sprektrom. Maloku istice kako se on licno zalaze.
“Ja mislim da je Kosovu trenutno potreban ovaj drugi oblik, siroka koalicija, u kojoj bi se ukljucili stari partneri, odnosno partije koje su i u proslom mandate institucija Kosova cinile siroku koaliciju, gde su bile LDK, PDK i AAK uz ukljucivanje sada u tu koaliciju i Gradjanske incijative “Ora”.
Prednosti ovog modela su da AAK ne bi bila u poziciji da preuzme mesto premijera vec ce se za to mesto beskompromisno boriti sa PDK i na taj nacin ce u svemu tome pobednik biti Kosovo, uz istrovremeno prenosenje gradjanskih interesa na ono sto se moze nazvati nacionalnim interesom, kaze Maloku i dodaje da takodje treba imati u vidu jos i aspekat bezbednosti.
“Medjunarodna zajednica kroz UNMIK je zaintersovana da u institucije i odlucivanje o Kosovu ukljuci sve politicke subjekte na Kosovu kako bi obezbedila mir, sto je veoma znacajno u ovoj fazi i moze da ima refleksije i sire na region”.
Komentarisuci opredelenja da bi 2005 godina bila godina pocetka razgovora o konacnom statusu Kosova i da institucije Kosova s tim u vezi imaju posebne odgovornosti, Maloku istice kako sve analize govore kako je Kosovo tempirana bomba.
“Ima socijalne probleme, ima politcke probleme ima probleme pravne prirode i druge probleme, tako ce da godina koja dolazi uticati na dinamiziranje u svim oblastima te stoga preuzimanje odgovornosti od svih politickih subjekata i grupacija koji su dobili poverenja na izborima stvorilo mogucnost stvaranja stabilnosti za sve gradjane”.
Medjutim, ukoliko se ide na usku koaliciju, Maloku smatra kako treba racunati da ce onda doci “do razvoda izmedju dveju partija koje su proizasle iz rata AAK i PDK i doslo bi do neprirodne veze , ali bi istovremeno doslo i do istorijskog pomirenja izmedju diskursa rata koji je olicen u AAK i LDK koji predstavlja diskurs mira i to bi bila prednost. Za medjunarodnu zajednicu bi bila prednost da se instalira model pozicije i opozije . Istovremeno gradjani Kosova ce imati kome da upucuju svoje zahteve, primedbe i kritike, dok bi PDK, “ Ora” i druge partije imale mogucnosti da stvore solidniju opoziciju”.