PREDSEDNIK KOMPANIJE RADIO SLOBODNA EVROPA/RADIO SLOBODA TOMAS DAJN (THOMAS DINE) DAO JE, PRILIKOM NJEGOVOG NEDAVNOG BORAVKA U SRBIJI I CRNOJ GORI, OPŠIRAN INTERVJU BEOGRADSKOM DNEVNIKU "DANAS", KOJI JE VODIO MILOVAN JAUKOVIĆ. PRENOSIMO IZVATKE
JAUKOVIĆ
Nedavno objavljen izveštaj Međunarodnog press instituta za 2003. godinu pokazuje da stanje slobode štampe u svetu nije nimalo ružičasto. Prošle godine ubijena su 64 novinara a od toga čak 19 u Iraku dok su obavljali svoje profesionalne zadatke. Šta bi, pored vlada, i same medijske organizacije mogle da urade da se popravi takva situacija.
DAJN
Prva stvar koju sami mediji treba da urade jeste da objave činjenicu da svet nije slobodan. Praktično slobodan je jedan njegov manji deo a najveći deo sveta je delimično slobodan ili slobode uopšte nema. Mislim da bi mediji morali da budu u prvim redovima borbe za prvu slobodu što je za mene sloboda govora i izražavanja. Mediji sami treba da brane medije, a u toj borbi je od suštinske važnosti demokratska institucija pod imenom slobodni mediji. Naravno, stvar je i građana, posebno državnih službenika koji služe građanima u različitim sferama da izvrše pritisak na vlade u svetu da osude mržnju, nasilje i zastrašivanje medija. Kako su najveći prekršioci slobode štampe upravo vlade, onda je prvi korak u ovoj strategije promocija demokratske vlade.
Demokratije ne šikaniraju, ne zastrašuju, niti šalju specijalnu policiju na medijske organizacije, već to rade isključivo autokratske vlasti i režimi. Kad sam proučavao bivši Sovjetski Savez došao sam do zaključka da to nije bila ideologija koliko mehanizam kontrole. Svako je bukvalno kontrolisao svakog. Ja kontrolišem vas, neko drugi kontroliše mene, i tako redom sve do vrha. I sve to u cilju uspostavljanja psihološke kontrole kako bi se ljudi navikli da budu poslušni da se pokoravaju svemu onom što vi želite da uradite, iako to što želite da uradite nema nikakve veze sa zajedničkim dobrom i interesom. Četvrto, članovi nevladinih organizacija koji veruju u slobodne medije kao što su Međunarodni press institut, Komitet za zaštitu novinara iz Njujorka, Reporteri bez granica u Parizu imaju sudbinsku ulogu jer su mega-glasovi da se događa nešto pogrešno. Oni otkrivaju svako lice neslobode medija na neki način. Mi imamo dopisnike koji su šikanirani u zemljama gde emitujemo program – Rusija, Kazahstan, Uzberkistan. Naš dopisnik iz Tukrmenistana prebijen je tako da više nije u stanju da hoda i sada pokušavamo da ga izvučemo iz zemlje da bi dobio odgovarajuću negu u američkim bolnicama. Naš saradnik iz Moskve bio je dvaput pretučen u poslednjih nekoliko meseci. Poslednji put pre dve nedelje i sasvim je jasno ko je to uradio. Režim. Prema tome, sve što su ove nevladine organizacije uradile sa svoje strane ima suštinsku važnost jer su promoteri dobrog novinarstva i poštovanja ljudskih prava. Organizacija Radio Slobodna Evropa/Radio Sloboda u prvim je redovima je borbe za za zaštitu novinara.
JAUKOVIĆ
Kako biste ocenili stanje slobode medija u zapadnom svetu?
DAJN
Nema potpuno slobodnih medija u 19 zemalja u kojima se emituje program Radio Slobodna Evropa/Radio Sloboda. U 12 zemalja koje su nekad bile deo Sovjetskog Saveza ne računajući tri baltičke države nema nijednog slobodnog medija sudeći prema podacima Fridom hausa. Avganistan, Irak, Iran, takođe nisu slobodni. Ovde na Balkanu rekao bih da je Srbija verovatno nešto bliža pojmu zapadne slobode ali je tu ostvaren mešovit učinak. Situacija je delimično slobodna. Recimo, vaše novine “Danas” su slobodne ali su zato drugi listovi oruđe političkih partija, vlade, ili nekih interesnih grupa. Zvanične cenzure nema, ali je autocenzura najgora forma neslobode. S time se susrećemo u svim zemljama gde operišemo. Svaka zemlja ima neku vrstu diktature ili kvazi-diktature. U Africi i Aziji nemate slobodne medije.
Koristim ovaj izraz “prva sloboda”, jer ne možete imati slobodno tržište, slobodnu veroispovest ukoliko ne postoji sloboda govora, izražavanja i sloboda štampe.
Nedavno objavljen izveštaj Međunarodnog press instituta za 2003. godinu pokazuje da stanje slobode štampe u svetu nije nimalo ružičasto. Prošle godine ubijena su 64 novinara a od toga čak 19 u Iraku dok su obavljali svoje profesionalne zadatke. Šta bi, pored vlada, i same medijske organizacije mogle da urade da se popravi takva situacija.
DAJN
Prva stvar koju sami mediji treba da urade jeste da objave činjenicu da svet nije slobodan. Praktično slobodan je jedan njegov manji deo a najveći deo sveta je delimično slobodan ili slobode uopšte nema. Mislim da bi mediji morali da budu u prvim redovima borbe za prvu slobodu što je za mene sloboda govora i izražavanja. Mediji sami treba da brane medije, a u toj borbi je od suštinske važnosti demokratska institucija pod imenom slobodni mediji. Naravno, stvar je i građana, posebno državnih službenika koji služe građanima u različitim sferama da izvrše pritisak na vlade u svetu da osude mržnju, nasilje i zastrašivanje medija. Kako su najveći prekršioci slobode štampe upravo vlade, onda je prvi korak u ovoj strategije promocija demokratske vlade.
Demokratije ne šikaniraju, ne zastrašuju, niti šalju specijalnu policiju na medijske organizacije, već to rade isključivo autokratske vlasti i režimi. Kad sam proučavao bivši Sovjetski Savez došao sam do zaključka da to nije bila ideologija koliko mehanizam kontrole. Svako je bukvalno kontrolisao svakog. Ja kontrolišem vas, neko drugi kontroliše mene, i tako redom sve do vrha. I sve to u cilju uspostavljanja psihološke kontrole kako bi se ljudi navikli da budu poslušni da se pokoravaju svemu onom što vi želite da uradite, iako to što želite da uradite nema nikakve veze sa zajedničkim dobrom i interesom. Četvrto, članovi nevladinih organizacija koji veruju u slobodne medije kao što su Međunarodni press institut, Komitet za zaštitu novinara iz Njujorka, Reporteri bez granica u Parizu imaju sudbinsku ulogu jer su mega-glasovi da se događa nešto pogrešno. Oni otkrivaju svako lice neslobode medija na neki način. Mi imamo dopisnike koji su šikanirani u zemljama gde emitujemo program – Rusija, Kazahstan, Uzberkistan. Naš dopisnik iz Tukrmenistana prebijen je tako da više nije u stanju da hoda i sada pokušavamo da ga izvučemo iz zemlje da bi dobio odgovarajuću negu u američkim bolnicama. Naš saradnik iz Moskve bio je dvaput pretučen u poslednjih nekoliko meseci. Poslednji put pre dve nedelje i sasvim je jasno ko je to uradio. Režim. Prema tome, sve što su ove nevladine organizacije uradile sa svoje strane ima suštinsku važnost jer su promoteri dobrog novinarstva i poštovanja ljudskih prava. Organizacija Radio Slobodna Evropa/Radio Sloboda u prvim je redovima je borbe za za zaštitu novinara.
JAUKOVIĆ
Kako biste ocenili stanje slobode medija u zapadnom svetu?
DAJN
Nema potpuno slobodnih medija u 19 zemalja u kojima se emituje program Radio Slobodna Evropa/Radio Sloboda. U 12 zemalja koje su nekad bile deo Sovjetskog Saveza ne računajući tri baltičke države nema nijednog slobodnog medija sudeći prema podacima Fridom hausa. Avganistan, Irak, Iran, takođe nisu slobodni. Ovde na Balkanu rekao bih da je Srbija verovatno nešto bliža pojmu zapadne slobode ali je tu ostvaren mešovit učinak. Situacija je delimično slobodna. Recimo, vaše novine “Danas” su slobodne ali su zato drugi listovi oruđe političkih partija, vlade, ili nekih interesnih grupa. Zvanične cenzure nema, ali je autocenzura najgora forma neslobode. S time se susrećemo u svim zemljama gde operišemo. Svaka zemlja ima neku vrstu diktature ili kvazi-diktature. U Africi i Aziji nemate slobodne medije.
Koristim ovaj izraz “prva sloboda”, jer ne možete imati slobodno tržište, slobodnu veroispovest ukoliko ne postoji sloboda govora, izražavanja i sloboda štampe.