RSE: Gospodine Bulatoviću, već neko vrijeme crnogorski mediji špekulišu da predstavnici Srpske lista pokušavaju da vas nagovore da se kandidujete na predstojećim predsjedničkim izborima. Da li je to tačno i koliko je za vas uopšte primamljiva ta ponuda?
BULATOVIĆ: I sam čitam te informacije i sasvim mjerodavno mogu da kažem da neke činjenice koje su tu sadržane apsolutno nijesu tačne. Govori se o tome, na moju žalost, da čak imam i neki restoran u Beogradu. Ja bih jako volio da ga imam, ali, na žalost, nemam. To su neke materijalne činjenice i pokazatelji. Ovaj drugi dio vašeg pitanja je nešto što čovek može teško da formuliše. Ne može se nevinost izgubiti dva puta. Ja sam imao već tu čast da jednom budem Predsjednik Crne Gore od naroda izabran i da vodim Crnu Goru na način koji mene čini ponosnim i u ovim danima kada se više ne bavim politikom. Istovremeno, kao građanin beskrajno dijelim zabrinutost zbog ukupnih političkih i državnih prilika u Crnoj Gori i ne mogu, iako sam trenutno fizički u Beogradu, da svoje misli odaljim od Crne Gore i tražim načina kako bih mogao da Crnoj Gori pomognem u ovom jednom ključnom trenutku za njen razvoj.
RSE: Pominje se i da lider Socijalističke narodne partije, Srđan Milić, pokušava sa vama da obnovi veze koje ste sa tom partijom raskinuli još 2001. godine kada je kormilo preuzeo Predrag Bulatović prema kome ne krijete netrpeljivost. Kako danas gledate na aktivnosti te stranke i da li nakon promjena na vrhu može doći do neke ozbiljnije saradnje?
BULATOVIĆ: Ne znam. Ja sam se zaista sreo sa gospodinom Milićem ovde u Beogradu pre neki dan i iskoristio priliku da se upoznam sa njim. Mislim da je to jedan kulturan i civilizacijski gest. On je jedan mlađi čovek koji nije opterećen hendikepima iz prošlosti. Ja sam dugo, dugo nosio tu ranu zbog jednog sasvim nekorektnog i užasnog raskida, tog jednog šutiranja od partije koju sam ja stvorio u trunutku kada sam je vodio na federalnim izborima osvojio sam sve mandate koji su bili mogući i onda su me oni jednostavno zarad nekih svojih političkih interesa izbacili. Čini mi se da je i na taj način bio napravljen obračun ne sa mnom, nego sa jednom politikom koja je dugo vremena predstavljala osnovnu pokretačku moć Socijalističke narodne partije i bilo je sasvim logično da oni smanje svoj uticaj na svega nekoliko procenata u biračkom telu. Ali ne treba biti zlopamtilo. Gospodin Milić je jedan kulturan i fin čovek tako da je uvek zadovoljstvo sresti se i sa njim i sa gospodinom Andrijom Mandićem. Ja, istina, pošto se ne bavim politikom, uopšte više ne bežim ni od kontakata ni sa ljudima iz vladajuće garniture zato što smatram da je zadovoljstvo sedeti i razgovarati sa njima i pomoći im u ovim poslovima koji sada stoje pred Crnom Gorom.
RSE: Kažete da se više ne bavite politikom. Drugim riječima, nijeste toliko politički eksponirani, ali ste ipak član Ekonomskog savjeta Srpske liste. U čemu se sastoji vaš trenutni angažman?
BULATOVIĆ: Ja sam to pokušao da javno objasnim. Znači, jednostavno ja sam Crnogorac, ali smatram da su oni koji se deklarišu kao Srbi u Crnoj Gori, na žalost i na veliku zastidu celokupne Crne Gore ugroženi i uskraćeni u svojim pravima. I kao što sam svojevremeno kao predsednik Crne Gore stao i štitio osećaj ugroženosti Albanaca i Muslimana u onim ružnim i teškim vremenim’92. i ’93. godine i kasnije, tako sam imao svoju moralnu obavezu da stanem na stranu onih koji se osećaju uskraćeni za svoje elementarna građanska prava samo zato što su Srbi. Da li je to istina ili ne ja se bojim da jeste, ali čak i da nije, čak i da su argumenti vladajuće koalicije takvi da Srbi nisu ugroženi osećaj ugroženosti po svim konvencijama, po svim evropskim standardima jeste dovoljan razlog za političko delovanje.
RSE: Da li pak imate utisak da Srpska lista koju negdje eto i politički i pomažete pomalo zloupotrebljava tu stvar koju ste sada naveli i da se negdje možda čak i lažno predstavlja kao predstavnik svih Srba u Crnoj Gori, s obzirom na to da su Srbi glasači drugih partija?
BULATOVIĆ: U politici morate da uzmete i ono što je rečeno kao činjenicu. U politici, nezavisno od nauke i tako dalje, morate da imate i impresiju. Ljudi imaju pravo da to kažu. Ja sam, opet napravimo paralelu, bio duboko ubeđen da Albanci i Muslimani, u periodu dok sam ja bio na čelu Crne Gore, nisu bili ugroženi i uskraćeni za svoja prava, ali ja nisam mogao da im to nametnem. Oni su uporno govorili da jesu jer su se tako osećali. Pri tome, ko može da prosudi da li se to zloupotrebaljava ili ne. Ja mislim da ljudi imaju pravo na svoj politički stav, a da sav problem Srpske liste dolazi duboko iznutra, iz podeljenosti crnogorskog nacionalnog bića na tu srpsku i na crnogorsku komponentu.
RSE: Kažete da Albanci i Muslimani u to vrijeme nijesu bili ugroženi. Sjetićete se slučaja Bukovice, Štrpci, da li to negdje negira tu vašu konstataciju?
BULATOVIĆ: Ne negira. U pitanju su zaista bili tragični incidenti kojih je bilo sa svake moguće strane. Mi smo bili ugroženi ratom oko nas, dolazile su odmetničke terorističke bande iz Bosne i Hercegovine i ulazile na našu teritoriju, ali ti pojedinačni incidenti jednu dosta odlučnu reakciju države u tom periodu i bez obzira što je bilo tužno što se to desilo kada prođe određeno vreme onda možete da kažete da vam je i tu osećaj savesti čist i mirni ste zato što ste preduzeli sve da se vinovnici kazne, a da se više nikada ne ponove takvi pojedinačni incidenti.
RSE: Da se ne vraćamo puno u prošlost, kako danas gledate na crnogorsku opoziciju uopšte, iako sve stranke tvrde da im je glavni i zajednički cilj uklanjanje vlasti čini se da se sve i dalje postavlja nekim uskopartijskim interesima. Da li imate taj utisak i kako to vidite?
BULATOVIĆ: Ja sam prvo jako zabrinut činjenicom da je za donošenje Ustava trebalo godinu i po dana. Donet je Ustav u okolnostima kada sve političke partije u Crnoj Gori hoće da idu u Evropu. Kada se svi slažu sa potpisivanjem Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, što znači da se moraju uzimati u obzir smernice Saveta Evrope, što znači da vi imate reper koji jednostavno morate kod Ustava da preslikate i da nemate spornih pitanja faktički i za to vam treba godinu i po dana rasipanja ogromne državne energije, a s druge strane onaj prošli Ustav iz ’92. godine smo mi doneli sa većim stepenom koncenzusa i saglasnosti u parlamentu i u trostruko većem vremenu, a bilo su nam neuporedivo teže okolnosti. Zbog toga sam veoma uznemiren. Čini mi sa da se Crna Gora još nije susrela sa elementarnim centralnim pitanjima koje treba da razreši. Kada potpišete Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju ,vi ste kao vlast i vi ste kao narod i država dali svoju saglasnost da realizujete obaveze iz jednog seta dokumenata koji, čini mi se, iznosi negde oko 400 strana i u Evropu moramo da idemo svi zajedno. Ne može da ide Vlada u Evropu, a da ne ide opozicija, ne može da ide jedan deo naših stanovnika, a druge ne. I mislim da ozbiljno treba poraditi na unutrašnjem državnom koncenzusu jer sve zemlje koje su prošle ovaj put kojim je krenula Crna Gora su imale duboku unutrašnju stabilnost. Ona se nalazila na preko 80% ukupne populacije da biste izvršili te teške velike obaveze koje idu iz Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju.
RSE: Ranije smo govorili o pripremama za predsjedničke izbore. Ovdje stranački prvaci pokušavaju da nađu nezavisnog kandidata. Pominjalo se vaše ime, ime gospodina Lekića, bivšeg ministra policije Andrije Jovićevića. Da li tu možda prepoznajete strah lidera od tih izbora i gubitka u toj izbornoj trci? Da li negdje smatrate da stranački prvaci pokušavaju da nađu žrtveno jagnje za taj proces?
BULATOVIĆ: Teško mogu da prokomentarišem vaše pitanje. Ono je negdje u domenu kalkulacije. Možda treba njih da pitate. Moja razmišljanja su okrenuta na drugu stranu. Predsjednički izbori bi po meni trebali da pokažu jedan novi stepen državne zrelosti Crne Gore. Hvala Bogu, više nema pitanja koja su onako sudbinski predodređena da nas dijele i svađaju. Sada imamo jasan i nesporan državni status, imamo činjenicu da je Crna Gora samostalna država i koja je potpisala Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju i čini mi se da bi se trebalo okrenuti prema onome pitanju da objedinimo sve svoje snege jer toliko je ogroman posao koji treba da napravimo, a istovremeno je sve to na našu korist da jednostavno te podele sada gube potpuni smisao. Juče je imalo rezona, jedni su za ovaj državni status, drugi su sa onaj, ali stvari su se već odvijale, karte su već podeljene i sad ima mnogo posla koji treba obaviti.
RSE: Pomenuli ste crnogorsku samostalnost. U vrijeme crnogorskog referenduma bili ste prilično politički pasivni. Kako ste doživjeli proglašenje samostalnosti koja je negdje označila poraz vaše političke ideje?
BULATOVIĆ: Jeste, ali ja sam ponosan na to što sam u jednoj svojoj knjizi koja je izašla pre referenduma tačno napravio analizu i rekao da će crnogorska samostalnost da bude realizovana i to se može jednostavno matematički dokazati. Ja smatram i onda i sada da je Crna Gora mogla bolje svoje interese da zaštiti u okviru državne zajednice i zbog ekonomije troškova, ako baš hoćete, a sada kada pogledate nakon deset punih godina koliko traje ta bitka za crnogorsku samostalnost mi dolazimo u situaciju da smo potpisali CEFTA sporazum, te da se preduzeća iz svih bivših jugoslovenskih republika, uključujući i Srbiju, imaju tretirati kao domaća preduzeća, platni promet se tretira kao domaći i u suštini proces evropskih integracija je u dobroj mjeri obesmislio onu argumentaciju koju su imali zagovornici crnogorske apsolutne samostalnosti. Ali, to su opet teme iz prošlosti.
RSE: Da li ste uopšte glasali na referendumu, da li ste bili u to vrijeme tu?
BULATOVIĆ: Da bio sam tu. Glasao sam protiv, jer je to bilo moje političko ubjeđenje, a prihvatio sam rezultate i kao lojalni građanin potpuno izvršavam sve svoje obaveze koje mi pripadaju kao građaninu samostalne države Crne Gore.
RSE: Da li vi danas priznajete taj fakat da postoji crnogorska država, s obzirom na to da neki vaši politički istomišljenici i dalje odbijaju tu činjenicu i koriste svaku priliku da iskažu nepoštovanje i prema državi i prema državnim simbolima, na primjer, redovno se u Skupštini sjedi kada se intonira državna himna. Šta mislite o tome?
BULATOVIĆ: Naravno da poštujem svoju državu. Druga je stvar ovo što pričate oko simbola. U moje doba bili su ljudi poslanici u Skupštini koji nisu poštovali Saveznu Republiku Jugoslaviju, nisu ustajali na himnu „Hej, Sloveni“. To je deo političkog folklora, nečega što se apsolutno može i primeniti i opravdati u svakoj političkoj okolnosti. Ja poštujem svoju državu. Voleo bih da ima ljepše državne simbole, ali i ovi kakvi su to su moji simboli. Tako su odlučili, iako protivustavno, ali to se priznaje svuda u svijetu i to su činjenice pred kojima se ne mogu zatvarati oči.
RSE: Danas živite i radite u Beogradu. Kako ste negdje i sami izjavili jedno vrijeme ste radili u privatnoj firmi i bezuspješno prodavali rakiju. Čime se sada konkretno bavite, šta je trenutno vaša obaveza?
BULATOVIĆ: Sada vodim jedan kurs sa beskrajno pametnim mladim ljudima na Evropskom univerzitetu ovde u Beogradu. Kurs je vezan uz internacionalne relacije. Moja uža naučna interesovanja su upravo vezana uz proces stabilizacije i pridruživanja u jednoj međudržavnoj i međuvladinoj organizaciji u Beogradu koja se zove Evropska ekspertska grupa. Sa jednom drugom grupom mladih ljudi, takođe radim na objavljivanju i publikovanju kao i primenjivanju čitavog onog evropskog zakonodavstva, vezanog uz pristupne fondove i uopšte korištenje fondova Evropske unije u ovom procesu koji je sada pred nama do 2013. godine u procesu pridruživanja. Tako da u tom poslu beskrajno uživam, iako je komplikovan i složen.
RSE: Otkud ta odluka da živite u Beogradu? Da li to znači da nijeste životno vezani za Crnu Goru ili ste tamo eventualno samo na privremenom radu?
BULATOVIĆ: Moja familija je tu u Crnoj Gori i mi imamo jedan uspješan porodični biznis, čemu se ja takođe veselim. Moji klinci su već i porasli i završavaju fakultete, uključuju se u porodični biznis. Otvorili smo jedan restoran u Podgorici. Moja budućnost jeste u Crnoj Gori, posebno moja familija, a ja beskrajno volim Beograd i on je lepo veliko mesto u kome možete da dišete punim plućima i lepo je ponekad doći u njega.
RSE: Danas ste, kako ste i sami rekli, više nijeste toliko politički angažovani i imali ste dosta vremena da preispitate godine koje su iza vas. Postoje li neke stvari u vašoj karijeri zbog kojih se kajete?
BULATOVIĆ: Naravno. Svako pametan bi neke stvari menjao, ali ja sam stvarno ponosan na činjenicu da je ta moja knjiga „Pravila ćutanja“ koja je izašla 2004. godine izašla u tako velikom tiražu, čak mi je donela i značajnu materijalnu korist. Bilo je nekih mogućih priča da će neko da mi sudi, tuži zbog toga, ali nijedan sudski postupak nije doveden do kraja i svi ljudi koji su čitali knjigu, a involvirani su možda čak i u lošoj intonaciji nešto pisano o njima, znaju da sam napisao istinu i to je meni potpuna satisfakcija, a u samoj toj knjizi se govori šta bi čovek uradio u nekim drugim okolnostima i sa ovom pameću, ali zakasnela pamet ne znači više nikome ništa.