Najviše projekata biće ostvareno u srpskim enklavama južno od Ibra, imajući u vidu da je do sada veći deo sredstava odlazio na sever Kosova izjavio je ministar bez portfelja Dragan Đilas. Ovakva odluka Vlade Srbije otvara i pitanje koliko je ovo ulaganje racionalno imajući u vidu neizvestan status Kosova, te da li je u pitanju samo politički potez.
Prema rečima ministra Đilasa od predviđenog novca na Kosovu najviše će se graditi putevi, vodovodi, škole, domovi zdravlja i bolnice. On u izjavi za naš program takođe dodaje da bi sa realizacijom ovih projekata moglo da se krene već početkom naredne godine, te da je reč o projektima koji pre svega treba da omoguće bolji život ljudima na Kosovu:
"Dakle, bez ikakve politike, bez ikakve partijske priče, bez ikakvih kampanja već jednostavno da ljudima koji tamo žive bude bolje – to je ideja NIP-a i u celoj Srbiji pa i na delu KiM."
S druge strane poslanik sa liste LDP i bivši ministar pravde Vladan Batić smatra da ovakve odluke Vlade predstavljaju pre svega političku propagandu:
"Pričaju kao da mi zaista imamo snage i moći da očuvamo suverenitet na KiM. Mislim da je to poprilično jedna šarena laža, s obzirom da to ne zavisi ni od gospodina Đilasa ni od ove Vlade – na žalost od nas ne zavisi uopšte. Prema tome, to mi deluje kao jeftina propaganda i nastavak bajke da će Kosovo biti zauvek naše i to će se, izgleda, vrlo brzo videti. Šta to znači? Ulaganje u tuđu državu?! Mislim da nema logike."
Sa stavom da odluka vlade Srbije da izdvoji oko 27 milona evra za poboljšanje životnih uslova Srba na Kosovu deluje prilično iracionalno u situaciji kada nije poznato kakav će status pokrajine biti slaže se i ekonomista Milan Kovačević i podvlači:
"Može se dogoditi da planiranje omane, da to nećemo ni trošiti ako bude neka druga situacija. To je verovatno u političkoj funkciji, da se svima predstavi kako ćemo mi po svaku cenu sačuvati Kosovo, a ako ga sačuvamo moramo i da ga pomažemo, barem enklave u kojima su naši sugrađani koji su poreklom sa tog područja."
Ministar Dragan Đilas, na ovakve primedbe, međutim, nudi sledeći odgovor:
"Moje bavljenje Kosovom se svodi na to da ljudi koji vode državu pregovaraju o Kosovu i njegovom statusu a mi ostali da učinimo nešto kako bi ljudi koji žive na Kosovu živeli bolje. Svaka ambulanta, svaka škola, svako obdanište, svaki put koji se napravi će omogućiti da narod koji živi dole, pre svega nealbanski, živi bolje i da ostane tamo jer je to bitno. Svaka dalja priča, ukoliko ljudi ne ostanu da žive dole, je besmislena."
Milan Kovačević na posletku zaključuje da je sasvim neizvesno gde će predviđene 2,2 milijarde dinara završiti jer generalno gledano vlast u Srbiji ne pruža pouzdane informacije o utrošku javnih rashoda:
"Kada pažljivo pogledamo taj nacionalni investicioni plan vidimo da tu ima puno stavki koje su obična budžetska potrošnja – nisu investicije niti imaju neki nacionalni karakter po svom značaju."