Lakoća s kojom je u Narodnoj skupštini izglasan sistemski Zakon o predsedniku nimalo nije podsećala na višemesečne rasprave u Vladi Srbije o terminu održavanja predsedničkih izbora. neretko uz vrlo teške kvalifikacije koalicionih partnera:
"Stavljam na glasanje predlog Zakona o predsedniku Republike u načelu. Molim narodne poslanike da pritisnu odgovarajući taster na poslaničkoj jedinici. Zahvaljujem, zaključujem glasanje i saopštavam: 'za' je glasalo 136, 'protiv' 2, a uzdržanih nema, nije glasalo 9 od ukupno 147 narodnih poslanika. Konstatujem da je Narodna skupština prihvatila predlog zakona u načelu."
Novi srpski Zakon o predsedniku Republike predviđa da izbore raspisuje predsednik parlamenta, koji istovremeno utvrđuje dan glasanja i dan od kada počinju da teku rokovi za sprovođenje izbornih radnji, pa je prvi čovek Narodne skupštine, demokrata Oliver Dulić, već u prvoj pauzi saopštio novinarima da je realno da se to dogodi u januaru sledeće godine. Ipak, funkcioner Koštuničine Demokratske stranke Srbije Branislav Ristivojević izbegava da potvrdi nezvanične informacije da je već odlučeno da predsednički izbori budu održani 20. januara:
"Mi imamo dogovor sa našim koalicionim partnerima da se prvo najsnažnije založimo za izradu nacrta, zatim predloga zakona, koji su neophodni za izbor predsednika Republike, kako bi se ti zakoni doneli. Kao što znate taj naš dogovor se u najvećoj meri i ostvaruje – danas je dan za glasanje u Narodnoj skupštini, za sutradan je zakazan naredni dan rada u Skupštini. Slede još neki neophodni zakoni, kao što je Zakon o odbrani, za raspisivanje predsedničkih izbora. To je ono što smo se dogovorili a sve ostalo je u fazi budućih razgovora."
Da li su usvajanjem Zakona o predsedniku razrešene nesuglasice između Demokratske stranke i Demokratske stranke Srbije oko termina održavanja predsedničkih izbora, pitanje je za politikologa Milana Nikolića:
"Možemo da zaključimo da je dogovor između gospodina Koštunice i gospodina Tadića postignut. Dakle, možemo da verujemo da je nešto krenulo u tom pravcu - možda još nije sve završeno, možda će biti još sitnih popravki, dopuna itd. Ali, mislim da, u biti, može da se kaže da je urađena jedna ozbiljna stvar, da će biti predsedničkih izbora i da će oni, verovatno, biti po Ustavnom zakonu zakazani do kraja ove godine, a da će se održati početkom sledeće godine."
Glasove iz redova narodnjačkog bloka da izbore za predsednika Republike treba odložiti dok se ne reši pitanje statusa Kosova, analitičar Milan Nikolić tumači na sledeći način:
"Zavisi ko to kaže..nekada imate poručnike koji su glasniji od generala koji donose odluke. Pitanje je da li su ti ljudi obavešteni o postignutom dogovoru, da li ima još nekih stvari koje treba raščistiti, pa se tvrdi pazar tako što se kaže da nije još sve razrešeno. Ali, postoje znaci da je to ozbiljno prelomljeno, a da li su pregovori konačno završeni ostaje da se vidi."
Po Ustavu, mandat predsednika Srbije traje pet godina i teče danom polaganja zakletve u parlamentu, a niko ne može više od dva puta da bude biran na tu funkciju, bez obzira na to koliko su trajali prvi i drugi mandat. Ipak, opozicionim poslanicima koji su kritikovali činjenicu da će aktuelni šef države Boris Tadić moći da ostvari tri mandata, jer je prvi put biran po starom ustavu, pridružili su se i pojedini poslanici narodnjačkog bloka. Portparol DSS-a danas negira tu činjenicu:
"DSS i njen poslanički klub uvek imaju jedinstven stav, ne samo kada se radi o glasanju o nekom zakonu već i pre toga kada se o njemu raspravlja. Dakle, DSS uvek ima jedinstven stav tako da ne bih mogao da se saglasim sa tvrdnjom da su neki poslanici izašli sa drugačijim stavovima. Predlog zakona koji je usvojen je predlog zakona iza koga je stala DSS sa svojim koalicionim partnerima."
Skupština Srbije usvojila je u ponedeljak Zakon o izboru za predsednika Republike koji predviđa da izbore raspisuje predsednik parlamenta, koji istovremeno utvrđuje dan glasanja i dan od kada počinju da teku rokovi za sprovođenje izbornih radnji.