U Tužilaštvu za ratne zločine Srbije u toku su predistražne radnje u dva predmeta koji se odnose na odgovornost novinara za koje se sumnja da su u svojim izveštajima pozivali na vršenje ratnih zločina tokom devedesetih, potvrđeno je Radiju Slobodna Evropa u Tužilaštvu za ratne zločine, uz napomenu da je još uvek rano reći da li će protiv nekih lica biti podignute optužnice. Kako ne postoje mehanizmi za utvrđivanje profesionalne odgovornosti novinara, postavlja se pitanje da li je i kako posle 12 godina moguće utvrditi odgovornost novinara za ratnohuškačko izveštavanje, govor mržnje i političku propagandu.
U Tužilaštvu za ratne zločine Srbije u toku su predistražne radnje u dva predmeta koji se odnose na odgovornost novinara za koje se sumnja da su u svojim izveštajima pozivali na vršenje ratnih zločina tokom devedesetih, potvrđeno je našem radiju u Tužilaštvu za ratne zločine, uz napomenu da je još uvek rano reći da li će protiv nekih lica biti podignute optužnice. Upitali smo nekadašnjeg direktora Televizije Beograd Milorada Vučelića, koji je sredinom devedesetih bio na čelu državne televizije, kakvo je je njegovo mišljenje o eventualnom utvrđivanju odgovornosti novinara i radu nekih medija tih devedesetih godina:
"To su obične budalaštine i gluposti za domaću upotrebu. To neko priča budalaštine ne znajući ništa o svemu tome - postoje prevedene i objavljene knjige o govoru mržnje, šta on znači, koji su preduslovi potrebni za njega. U Srbiji nije bilo nikakvog govora mržnje, nije ga bilo u smislu u kojem ga definiše međunarodna javnost - to su budalaštine i gluposti. Mogu vam pričati šta znači govor mržnje ali ovo je ta domaću upotrebu, u pitanju su neke karikaturalne ličnosti i neki umobolnici. Inače, voleo bih da to urade i da se Srbija još jedanput obruka."
Tužioci za ratne zločine Srbije, Hrvatske i saglasili su se na Regionalnoj konferenciji o odgovornosti medija za ratne zločine na teritoriji bivše Jugoslavije koja je održana u Dubrovniku da je moguće procesuiranje medijskih radnika kao saizvršilaca u ratnim zločinima, ali da je za pokretanje postupaka nužno dokazati udruživanje i podsticanje drugih na izvršenje krivičnih dela što nije lako dokazati. Nadežda Gaće, predsednica Nezavisnog udruženja novinara Srbije, ističe da je potrebno ispitati ulogu novinara u manipulaciji medijima ali i opreznu ocenu svih okolnosti koje novinara dovode u vezu sa govorom mržnje:
"Tako se ne može doći do dokaza. Neko bi trebao da napravi analizu i da je dostavi Tužilaštvu - zašto bi to Tužilaštvo samo radilo. Mora se direktno dovesti u vezu sa novinarom, da je njegova izgovorena rečenica, komentar ili stav doveli direktno do ubistva – mora biti drugačiji proces dokazivanja i ne može biti na nivou verbalnog delikta."
U novinskim kodeksima Informacija se shvata kao društveno dobro a ne kao roba, što znači da novinar deli odgovornost za informaciju koju prenosi i stoga etička posvećenost zahteva od novinara da se uzdrži od opravdavanja i podstrekavanja ratne agresije isvih drugih oblika nasilja, mržnje i diskriminacije. Stoga mogućnost dokazivanja odgovornosti novinara za ratne zločine je, po mišljenju advokata Rajka Danilovića, komplikovana ali pravno dokaziva procedura:
"Lako je dokazati sadržaj onoga o čemu je govorio novinar, ako je podsticao druge da oružjem ili drugim sredstvima vrše zločine. Novinari bi mogli biti, ako govorimo u krivično-pravnom smislu, podstrekači na vršenje tih zločina. Nijedan novinar do sada, koliko ja znam, nije odgovarao za podstrekavanje. To ne želi niko jer vole svoje ratne zločince, obožavaju ih i smatraju herojima."
I na kraju zaključak, da postoji pravni osnov da se procesuiraju novinari koji su u svojim izveštajima pozivali na vršenje ratnih zločina, ali da je jedan od ključnih problema dokazivanje tih krivičnih dela.