U parlament Srbije stigao je Predlog zakona o bezbednosnim službama, prema kojem bi sve službe bezbednosti bile objedinjene kada je reč o radu i nadzoru. Parlamentarna civilna kontrola predviđa i veći nadzor, ali se i obavezuju tajne službi da javnosti dostave informacije od javnog značaja, što do sada nije bio slučaj. Da li će doista u praksi službe biti otvorenije ili je reč samo o kozmetičkim izmenama Zakona o tajnim službama.
Srbija nakon državnog razlaza sa Crnom Gorom još uvek nema zakon o bezbednosnim službama. Važeći zakon definiše nadležnosti nad četiri službe - dve iz domena vojne bezbednosti i dve iz nadležnosti ministarstva spoljnih poslova. Polazeći od pretpostavke da parlamenta državne zajednice nema, nepostoji ni valjani nadzor nad tim službama, kaže analitičar Aleksandar Radić:
"U dokumentima je sve izgledalo potpuno sređeno ali u praksi ne postoji stvarni mehanizam kontrole. Naime, prema starom zakonu se polazi od pretpostavke da postoji zajednički parament – njega više nema. Ispektor nije nikad imenovan itd. Kad god bi neko iz bezbednosnih službi dobio pitanje o tome kako se provodi kontrola mogao se pozvati na propise, ali kada to proširite na problem primene imate veliku crnu rupu. Do sada smo sa službama bezbednosti uglavnom imali probleme, političke afere, mnogo kompromitacija. Ne kažem da se sada to ne ponavlja i u aktuelnom trenutku, ali je činjenica da Srbija kao jedna mala zemlja na vetrometini mora da ima jedan kvalitetan obaveštajni aparat koji neće biti toliko usmeren prema unutra kao što je to prirodno sa službama bezbednosti."
Predviđeni predlog objedinjuje sve službe bezbednosti, pod zajedničku kontrolu i nadzor - Parlamenta i Saveta za bezbednost , koji čine najviši državni zvaničnici. Po mišljenju poverenika za dostupnost javih informacija Rodoljuba Šabića, koji je u proteklom periodu imao dosta poteškoća u dobijanju informacija od javnog značaja upravo od bezbednosne informativne službe, ovaj zakon sada objedinjuje dva principa - demokratske vrednosti i civilnu kontrolu i to predstavlja korak dalje, kaže Šabic:
"Mora se konstatovati još jedna stvar da bez obzira što ovaj novi zakon afirmiše te principe o kojima smo govorili meni i dalje hronično nedostaje još jedan – Zakon o klasifikaciji tajnih podataka. Potrebno nam je lice koje će nam, ne samo kada su pitanju tajne službe već i kada su u pitanju svi subjekti nosioci vlasti, dati standardne odgovore na neka fundamentalna pitanja u vezi sa ograničavanjem prava javnosti. Dakle, treba nam zakon koji će odgovoriti na pitanja – kad, ko, pod kojim uslovima, na koji način, na koji rok, uz kakvo obrazloženje, pod čijom kontrolom se mogu davati određene informacije sa statusom poverljivosti i na taj način ograničavati javnosti pristup informacijama."
Deceniju i po u srpskoj javnosti rad tajnih službi više je nego misteriozan, ali i često pominjan kao moćan instrument manipulacije, afera i intriga, političkih i fizičkih likvidacija serviranih upravo iz kabineta vrha službi bezbednosti. Vuk Drašković, lider Srpskog pokreta obnove i donedavni šef srpske diplomatije, kaže za naš program da novi zakon teško može da promeni svest i namenu tajnih službi:
"Ma, civilna kontrola..Ne civilna kontrola dok se ne otvore tajni dosijei i dok se radikalno ne rasformiraju sve te službe i formiraju nove – sve ostalo je bacanje prašine u oči. Treba uraditi ono što je uradio Aleksandar Makedonski kada je rasekao gordijev čvor. Ne može se razrešiti, očigledno je da ne može jer ne daju, mač iz korica, raseći i to je to."
Zakon predstavlja dobar početak, ali srpska politička praksa tek treba da potvrdi kako će se on sprovoditi u praksi. Poverenik za dostupnost informacija od javnog značaja Rodoljub Šabić:
"Više puta sam kritikovao Agenciju i ponovio u izveštaju koji sam uputio Skupštini. Tu se vidi jedan zaista nesretan pokušaj da se sebi obezbedi nekakva ekskluzivna pozicija – mogućnost da se ne odgovara nikome na nikakva pitanja, da se ne izvršavaju čak ni neke najnotornije odredbe iz zakona. Ono što ohrabruje su moja iskustva iz komunikacije sa VBA iz koje se primećuje jedan daleko odgovorniji odnos prema obavezama iz zakona. Lično verujem da je odgovore na te probleme potrebno tražiti i u edukaciji kadra – puno je stare svesti, tradicionalnog, konzervativnog, prevaziđenog. Malo se, nedovoljno, radi na edukaciji kadrova, u tim i svim drugim službama, na prihvatanju standarda demokratskih društava."