Još jedino BiH nije parafirala sporazum sa EU

Zgrada Parlamenta BiH

Bosna i Hercegovina jedina je zemlja u regionu koja još uvijek nije parafirala s Evropskom unijom Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju. Posljedica je to neusvajanja reforme policije, oko koje su političari mjesecima pregovarali.

Uprkos odgovornosti koju imaju bosanskohercegovački predstavnici vlasti, niko od njih nije sa žaljenjem reagovao što je BiH ostala crna tačka ovog dijela Evrope. Čak, šta više, iz kabineta člana kolektivnog šefa države Nebojše Radmanovića je saopšteno da je zemlja stekla na određeni način uslove da parafira Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju. To što, prema ocjeni Evropske komisije, nisu usvojeni ključni zakoni za zemlju kao što su reforma policije, Javnog televizijskog servisa, javne administracije, te poboljšana saradnja sa Hagom, kako kaže Radmanovićev šef kabineta Đorđe Latinović, ne mora biti preduslov za parafiranje sporazuma s Evropskom unijom:

«I on na neki način misli da i BiH je zaslužila i da treba u što skorije vrijeme potpisati, odnosno parafirati sporazum o stabilizaciji i pridruživanju. I u tom smislu, njegovo mišljenje je da bi Evropska unija i međunarodna zajednica, koja ovdje ima poseban mandat u odnosu na druge zemlje i odgovornost s te strane, objektivnije trebala sagledati napredak BiH u ovom trenutku, bez obzira što se nalazimo u jednoj fazi koja svakako znači neku vrstu zastoja na tom evropskom putu.»

Za potpredsjednika HDZ-a BiH Marinka Čavaru krivci za nastalu situaciju su oni koji nisu prihvatili reformu policije i ustava. Čavara kaže da se osjeća ružno kao građanin što je BiH kao žrtva stradanja došla u situaciju da jedina nema parafiran sporazum o stabilizaciji i pridruživanju:

«Ja vjerujem da ovaj period krize na državnoj razini će brzo završiti i da ćemo ipak krenuti jednim evropskim putem, za koji evo svi deklarativno govorimo, i da će određeni elementi koji kazuju da su za evropski put, a u suštini sve rade protiv toga, biti otkriveni.»

Poslanik SDP-a u Parlamentu BiH Selim Bešlagić:

«Mi bismo pošli od toga da ovako vama mi napišemo: ’Majke mi, mi ćemo biti dobri, vi nas primite u Evropsku uniju.’ I to je naš dogovor. To nema smisla. Znači, skupiti one koji su dužni po Dejtonskom sporazumu da se sporazumiju šta se to prenosi na nivo države, dogovoriti se o tome i dati Parlamentu da donese taj zakon. Ako se napravi taj terminski plan, ili hodogram, mi ćemo vrlo brzo ne samo parafirati nego i potpisati i pridružiti se zemljama koje mogu vrlo brzo na takvom nivou, uz zadovoljstvo Evropske unije, da uđemo i da budemo i vrlo brzo primljeni u Evropsku uniju.»

Poslanik SNSD-a u državnom parlamentu Milica Marković ocjenjuje kako je BiH složena država, te da zbog toga ne može provesti procese koje od nje očekuje Evropska unija:

«Mi smo svjesni činjenice da od eks jugoslovenskih republika danas je Republika Slovenija već u Evropskoj uniji, Hrvatska je vrlo blizu toga, Srbija danas poptisuje sporazum o stabilizaciji i pridruženju, a da je BiH u priličnom zastoju, i to u posljednjih nekoliko sedmica izražajnom zastoju u tom pogeldu. Stoga želim da vam kažem da stav SNSD-a i mene kao poslanika iz te partije jeste da procesi koje BiH mora izvršiti i obaviti prije pridruživanja su zapravo ozbiljni procesi koje ne možemo raditi brzo i ubrzano toliko da oni ne budu sistematski urađeni i da ne zažive u realnom životu i stvarnosti BiH.»

Prebacujući krivicu sa sebe, predstavnici vlasti u BiH smatraju da je za trenutnu situaciju kriva i međunarodna zajednica u zemlji, te najavljuju da će zemlju približiti Evropi krajem 2008. godine. Do tada, građanima ove zemlje ostaje da se zapitaju koga su izabrali da im bude vlast.