Odbijanje nadležnih prosvetnih institucija da se u subotičkoj opštini ove školske godine odobri nastava na hrvatskom jeziku za sedmi razred osnovne škole, pored već postojećeg petog i šestog, naišlo je na veliko nezadovoljstvo u hrvatskoj zajednici. I roditelji i hrvatske organizacije, pre svega Hrvatsko nacionalno vijeće, nezadovoljni i što se na odgovor države čekalo dva meseca, smatraju da se time grubo krše njihova ljudska i manjinska prava, i najavljuju žalbe svim instancama, uključujući i hrvatsku državu, ali i Evropsku uniju ukoliko bude potrebno.
Pokrajinski sekretar za obrazovanje Zoltan Jegeš navodi da država podržava zahteve roditelja da njihova deca uče nastavu na maternjem jeziku, ali da su oni ove godine sa svojim zahtevom zakasnili:
"Oni su zvanično podneli molbu negde u septembru kada je počela školska godina – školska godina se planira u maju. Nastavni plan se mora usvojiti a mi 25. avgusta nismo imali ni spisak učenika, koji žele da pohađaju tu nastavu, ni nastavnika pa je to bilo nemoguće fizički rešiti. Obrazovanje je ozbiljan proces."
Dujo Runje, član Hrvatskog nacionalnog saveta zadužen za obrazovanje, ocenjuje da je tumačenje da je zahtev stigao suviše kasno proizvoljno, te da je reč o izgovoru nadležnih, pošto se dosta vremena izgubilo samo u čekanju na njihov odgovor. On podseća da se država mnogim pravnim aktima obavezala aktima da će manjinama omogućiti i pravo na školovanje:
"Mislim da je njihovo pravo legitimno i legalno, a država bi trebala da se trudi svim silama da omogući te njihove zahteve, da ih podupre, a ne da pravi pravne začkoljice koje su apsolutno, po meni, marginalne."
Predsednik HNV Branko Horvat takođe ocenjuje da se radi o nepostojanju stvarne volje da se problem reši:
"Mi smo očekivali da će to biti jedan normalan sled događanja bez obzira da li se zakasnilo ili ne. Računali smo na razumevanje ministarstva i pokrajinskog tajništva, međutim tu se očigledno radilo o određenom kapricu, da ga tako nazovem. Osobno sam iznenađen da se moglo otići ovako daleko, jer i ono što se moglo učiniti imam dojam da se ne čini namerno."
Slaven Bačić, član školskog odbora škole u kojoj je trebalo da se oformi VII razred, navodi da primer sa uvođenjem predmeta bunjevački govor, za koji su se učenici prijavljivali tek u septembru, govori da država ima dva aršina prema manjinama:
"Očigledno da postoji diskriminacija i rangiranje među samim manjinama – državne vlasti prave razliku na povlaštene i manje povlaštene manjine. Verovatno su u pitanju neke političke igre i mislim da manjinska prava, kao jedan deo korpusa ljudskih prava, nisu ničija privatna stvar."
Među roditeljima čak vlada uverenje da je država sve to smišljeno uradila:
"Smatram da se namerno odugovlači da bi se volja ljudi, roditelja dece, po svaku cenu uništila, da se razvodnimo i da nestanemo."
Iako veruju da se sve ipak još uvek može ispraviti, u hrvatskoj zajednici najavljuju da nije isključena ni žalba Evropskoj uniji, ukoliko se svi budu oglušili o zahteva roditelja.