Saradnju sa američkim istražiteljima prvi put je ugovorio bivši premijer Srbije Zoran Živković, prilikom posete Sjedinjenim Državama u leto 2003. godine. Živković kaže da je i tada osnovni razlog za ovaj poziv bila namera da se dokaže da Srbija sarađuje sa Haškim tribunalom, ali da je projekat prekinuo upravo kabinet Vojislava Koštunice:
"Bilo je dogovoreno da dođe 5-6 Amerikanaca, stručnjaka koji bi diktirali potrage i pratili poslove koje rade naši organi bezbednosti, naravno bez operativnog učešća – ne bi mogli da prate, da nose oružje, da rade samostalno. Ali, mogli bi da budu ili inicijatori ili posmatrači onoga što rade naši organi. Bio je dogovor da taj projekat traje šest meseci i da što se tiče američke administracije, ako nakon tih šest meseci podnesu izveštaj da su uvereni da naši organi rade svoj posao maksimalno, saradnja sa Haškim tribunalom više ne bi bila prepreka u našim odnosima. Na žalost, pred završetak tog perioda od šest meseci Koštunica, odnosno njegov novopostavljeni šef BIA Rade Bulatović, je prekinuo tu saradnju. Time je propuštena prilika da se još 2004. godine okonča ta misterija oko toga da li sarađujemo ili ne sa Haškim tribunalom."
Da li je angažovanje američkih i britanskih istražitelja motivisano pokušajem da se što lakše i što brže lociraju preostali haški begunci Ratko Mladić, Goran Hadžić ili Stojan Župljanin ili, pre svega, željom da se međunarodnoj zajednici demonstrira posvećenost ka ispunjenju obaveza? Analitičar lista Vreme Dejan Anastasijević:
"Ministar Jočić nije objasnio građanima Srbije u kom svojstvu su ti strani timovi ovde – da li su samo posmatrači, da li postoji neka koordinacija, da li su u pitanju neki zajednički timovi naših snaga bezbednosti i iz inostranstva. Na osnovu onoga što je rekao je jako teško proceniti kakav bi uspeh to moglo da ima. Lično verujem da je pitanje haških begunaca naše pitanje i da bi srpska policija i službe bezbednosti to mogli bez problema da reše, ukoliko bi stvarno postojala politička volja. Ono što smo do sada imali su uglavnom demonstracije da postoji politička volja, ali bez rezultata. Čini mi se da je i ovo jedna od takvih stvari, ali da ne prejudiciramo nego da vidimo da li će ovaj put biti rezultata – lično sam skeptičan u vezi sa tim."
Nije poznato da li jedan od razloga da glavni tužilac Haškog tribunala Karla del Ponte danas svetlijim tonovima oslika saradnju Srbije sa Haškim tribunalom leži u činjenici da u potrazi za trojicom preostalih begunaca učestvuju i američki i britanski agenti, ali su očigledni pokušaji da sve instance vlasti demonstriraju posvećenost rešavanju ključne međunarodne obaveze Beograda. Tako je načelnik Generalštaba Vojske Srbije Zdravko Ponoš izjavio da vojska ne štiti haške optuženike, a da su aktuelne pretrage kasarni "uhodana akcija koja se sprovodi već više meseci i uglavnom sprovode u objektima koje vojska više ne koristi:
"Da vojska čuva haške optuženike ne bi morala da ih traži. Vojska sprovodi jednu uhodanu akciju već nekoliko meseci a to je pretres objekata koje vojska uglavnom više ne koristi. U nekim kasarnama žive ljudi koji su unesrećeni i vojska pokušava da otkloni svaku sumnju da tamo ima nekog."