Predavač međunarodnog prava i međunarodnih odnosa na Prištinskom univerzitetu Bekim Sejdiu kaže kako je rezultat susreta između Prištine i Beograda produbljivanje krize a ne rešavanje problema. On ocenjuje da je zadatak kosovskih lidera da ubede Evropsku uniju da prizna nezavisnost Kosova, nakon što ona bude proglašena:
“Kosovski lideri bi trebali da se mnogo više kreću po svetskim gradovima nego lo selima i gradovima Kosova, skupljajući glasove. Institucije treba što je više moguće da se prirpeme da pronađu podršku za opciju jendostranog proglašavanja nezavisnosti, jer je sigurno da drugog puta nema i ovaj aspekt lobiranja treba da se aktivira više nego do sada.“
Sa druge strane, predavač na Fakultetu političkih nauka u Prištini Driton Lajči smatra kako Pregovaračka ekipa Kosova treba da utvrdi svoj stav o proglašavanju nezavisnosti:
„Nakon toga treba lobirati da se takva pozicija i odbrani, jer imam utisak da su svi igrači na sceni, ali da su tu najmanje prisutni sami kosovski Albanci. Ja mislim da ima mnogo argumenata koji podržavaju ideju da Kosovo treba da kaže svoju reč, da artikuliše volju naroda putem institucija, koje su međunarodno priznate. To treba da bude konačna pozicija Koosva i sa tim ne treba činiti kompromis.“
Lajči smatra da, ukoliko se takvo utvrđivanje stava ne dogodi, onda će se na pregovaračkom stolu pojaviti druge opcije o statusu Kosova, koje su evidentne i u predlogu međunarodne pregovaračke trojke Kontakt grupe, koji je predstavljen na poslednjem sastanku u Beču:
„Ovih 14 tačaka predstavljaju novu realnost, novu situaciju i predloge, mnoge su stvari sa njima još konfuznije, nejasnije, još uvek se ne zna šta će se dogoditi sa političkim statusom Kosova, da li treba poštovati rezoluciju 1244, treba li nova rezolucija, da li su potrebni novi pregovori ili nova konferencija. Mislim da je situacija konfuznija u odnosu na predlog Martija Ahtisarija.“
I Sejdiu i Lajči ocenjuju da je dokument od 14 tačaka u suštini odstupanje od predloga Ahtisarija. Ukoliko se status ne reši, ovaj dokument će samo još više komplikovati situaciju smatra Sejdiu:
“Ako pažljivo pogledamo tih 14 tačaka, onda se vidi tendencija da se na neki način dođe do situacije koja će dovesti do izjave da su navodno strane saglasne sa tim tačkama, ali da pitanje suvereniteta, koje je glavno pitanje za Kosovo, ostaje da se reši kasnije. A to dovodi u pitanje činjenicu da li je Kosovo država ili nije i ako je država kakav suverenitet ima? To je pristup koji je po meni veoma pogrešan, pošto se problem ne treba rešavati sa repa, već od glave, pošto je ovde glavni problem status Kosova, odnosno pitanje nezavisnosti i suvereniteta, a ne drugi problemi.“
Inače, dokumenat od 14 tačaka o kojem se pregovaralo na poslednjem sastanku delegacija Prištine i Beograda međusobno i sa Pregovaračkom trojkom je, prema izjavama predstavnika Trojke, pokušaj za pronalaženje zajedničkih pitanja i podstrek pregovorima, a nikako ne predstavlja predlog za način rešavanja statusa Kosova.