Crkveni kanoni ne dozvoljavaju štrajk glađu, i crkva na to gleda kao nešto što je negativno, kaže u izjavi za naš radio sveštenik i bivši profesor Beogradske bogoslovije Dimitrije Kalezić. Međutim, on kaže da način na koji Vladika Filaret namerava da štrajkuje glađu ne isključuje mogućnost posta:
”Crkva to ne prihvata, Crkva ne gleda ni blagonaklono ni pozitivno, isto kao kad neko neće da uzima lekove koji su mu propisani – to je ovako formalno gledano. Veliko je pitanje šta vladika intimno misli, da li je to samo apstinencija i da li je ta apstinencija sa nekim rokom, što on nije rekao. Ovako kako je rečeno on to nije kvalifikovao kao post ili je možda post de fakto ali je rečeno ovako. Tu se ne slažu suština i prikazivanje.”
Da je četvrti neuspeo pokušaj ulaska vladike Filareta u Crnu Goru prevazišao religijsko pitanje, saglasni su socilozi religije. To donekle potvrđuje i poseta srpskog ministra vera Radomira Naumova episkopu Filaretu sa namerom, kako kaže, da se uveri u kakvom je zdravstvenom stanju episkop:
“Mogu reći da je vladika vrlo dobro. U jednoj ikonografiji sa desetak policijskih automobila meni kao običnom čoveku, dakle državnom činovniku, malo čudno zvuči da je jedan vladika tolika opasnost i da je potrebna takva pozornost. On je naročito insistirao na tome da želi da se povede postupak protiv njega da bi se utvrdilo da li zaista ima ikakvog razloga za zabranu tvrdeći da niti je video, niti pomagao niti imao ikakve veze sa haškim optuženicima.”
Sociolog religije Mirko Đorđević kaže da sve ovo što se događa oko vladike Filareta predstavlja političku lakrdiju, i da postupci vladike mileševskog predstavlja skrnavljenje Crkve i posta:
”Nažalost, moram da kažem da se sve ovo što čini vladika i sve što izjavljuje pretvara ne u pozorište, iako nisam pristalica jakih reči, nego pomalo i u lakrdiju. Policijsku lakrdiju na koju smo se mi doduše navikli kada je u pitanju prosvećeni Filaret i kada su u pitanju ovi naši prostori. Ovde se radi o jednom političkom činu – on ne priznaje državu Crnu Goru i postavlja joj ultimatum.”
Ministar vera Naumov tražio je u nekoliko navrata od crnogorskih vlasti da dozvole ulazak Filaretu:
“Smatramo da je tu uskraćeno i versko i svako drugo pravo. Malo sam začuđen da to ne uviđaju neke NVO koje su inače vrlo budne – ovoga puta nisam primetio da se oglašavaju.”
Postavlja se dakle pitanje: da li je štrajk glađu episkopa mileševskog Filareta, protiv učenja Srpske pravoslavne crkve? Za Mirka Đorđevića tu nema dileme:
“Odmah treba reći da ovo što čini vladika Filaret, što objavljuje strogi post do smrti, nema nikakve veze sa učenjem Crkve o postu – ovo je čak skrnavljenje i Crkve i posta. Naša Crkva se, nažalost, uopšte ne oglašava tim povodom nego mu i Sinod i određene vladike, pa i ministar vera Naumov, daju podršku. To je ono što u ovom momentu najviše zbunjuje.”
Članovi sinoda Srpske pravoslavne crkve još uvek nisu izneli službeni stav po pitanju štrajka vladike Filareta, a bivši profesor beogradske bogoslovije Dimitrije Kalezić podseća da u Sinodu postoji hijerarhija crkvenog suda:
”Vladiku sudi arhijerejski sabor kao vrhovno telo jer je on njegov član. U pitanju su sudske instance – koja instanca i zašto. Malo je teško reći kako oni to shvataju, da li kao neku vrstu egzibicije, inata,reakcije ili kao izraz njegovog uverenja, što ne bi trebalo.”
Naposletku upitali smo ministra vera Srbije Radomira Naumova šta je savetovao episkopa mileševskog i da li svojim postupkom krši crkvene kanone, ministar kaže:
“On zna šta Crkva prihvata ili ne prihvata, zna da to nije metod koji bi Crkva odobrila, ali je to njegov lični gest i njegova promisao koju je odlučan da istera do kraja.”
Filaret je na spisku osoba koje je Haški tribunal označio kao pomagače optuženima za ratne zločine koji su u bekstvu i zbog toga mu je zabranjen ulazak u Crnu Goru, u kojoj se nalazi deo mileševske eparhije Srpske pravoslavne crkve.
”Crkva to ne prihvata, Crkva ne gleda ni blagonaklono ni pozitivno, isto kao kad neko neće da uzima lekove koji su mu propisani – to je ovako formalno gledano. Veliko je pitanje šta vladika intimno misli, da li je to samo apstinencija i da li je ta apstinencija sa nekim rokom, što on nije rekao. Ovako kako je rečeno on to nije kvalifikovao kao post ili je možda post de fakto ali je rečeno ovako. Tu se ne slažu suština i prikazivanje.”
Da je četvrti neuspeo pokušaj ulaska vladike Filareta u Crnu Goru prevazišao religijsko pitanje, saglasni su socilozi religije. To donekle potvrđuje i poseta srpskog ministra vera Radomira Naumova episkopu Filaretu sa namerom, kako kaže, da se uveri u kakvom je zdravstvenom stanju episkop:
“Mogu reći da je vladika vrlo dobro. U jednoj ikonografiji sa desetak policijskih automobila meni kao običnom čoveku, dakle državnom činovniku, malo čudno zvuči da je jedan vladika tolika opasnost i da je potrebna takva pozornost. On je naročito insistirao na tome da želi da se povede postupak protiv njega da bi se utvrdilo da li zaista ima ikakvog razloga za zabranu tvrdeći da niti je video, niti pomagao niti imao ikakve veze sa haškim optuženicima.”
Sociolog religije Mirko Đorđević kaže da sve ovo što se događa oko vladike Filareta predstavlja političku lakrdiju, i da postupci vladike mileševskog predstavlja skrnavljenje Crkve i posta:
”Nažalost, moram da kažem da se sve ovo što čini vladika i sve što izjavljuje pretvara ne u pozorište, iako nisam pristalica jakih reči, nego pomalo i u lakrdiju. Policijsku lakrdiju na koju smo se mi doduše navikli kada je u pitanju prosvećeni Filaret i kada su u pitanju ovi naši prostori. Ovde se radi o jednom političkom činu – on ne priznaje državu Crnu Goru i postavlja joj ultimatum.”
Ministar vera Naumov tražio je u nekoliko navrata od crnogorskih vlasti da dozvole ulazak Filaretu:
“Smatramo da je tu uskraćeno i versko i svako drugo pravo. Malo sam začuđen da to ne uviđaju neke NVO koje su inače vrlo budne – ovoga puta nisam primetio da se oglašavaju.”
Postavlja se dakle pitanje: da li je štrajk glađu episkopa mileševskog Filareta, protiv učenja Srpske pravoslavne crkve? Za Mirka Đorđevića tu nema dileme:
“Odmah treba reći da ovo što čini vladika Filaret, što objavljuje strogi post do smrti, nema nikakve veze sa učenjem Crkve o postu – ovo je čak skrnavljenje i Crkve i posta. Naša Crkva se, nažalost, uopšte ne oglašava tim povodom nego mu i Sinod i određene vladike, pa i ministar vera Naumov, daju podršku. To je ono što u ovom momentu najviše zbunjuje.”
Članovi sinoda Srpske pravoslavne crkve još uvek nisu izneli službeni stav po pitanju štrajka vladike Filareta, a bivši profesor beogradske bogoslovije Dimitrije Kalezić podseća da u Sinodu postoji hijerarhija crkvenog suda:
”Vladiku sudi arhijerejski sabor kao vrhovno telo jer je on njegov član. U pitanju su sudske instance – koja instanca i zašto. Malo je teško reći kako oni to shvataju, da li kao neku vrstu egzibicije, inata,reakcije ili kao izraz njegovog uverenja, što ne bi trebalo.”
Naposletku upitali smo ministra vera Srbije Radomira Naumova šta je savetovao episkopa mileševskog i da li svojim postupkom krši crkvene kanone, ministar kaže:
“On zna šta Crkva prihvata ili ne prihvata, zna da to nije metod koji bi Crkva odobrila, ali je to njegov lični gest i njegova promisao koju je odlučan da istera do kraja.”
Filaret je na spisku osoba koje je Haški tribunal označio kao pomagače optuženima za ratne zločine koji su u bekstvu i zbog toga mu je zabranjen ulazak u Crnu Goru, u kojoj se nalazi deo mileševske eparhije Srpske pravoslavne crkve.