Bilježimo Ćosićev ponovni susret sa Budvom i Crnom Gorom:
„Mislim da je prvi utisak dosta šokantan s obzirom na priliv nečega što je svakako nebudvansko. Meni ne smeta to što je svaka druga reč ruska, jer je ruski moj isto tako blizak jezik, ali ima nešto drastično u promeni mentaliteta i svega ostalog, pa prema tome više sam za ovo što sam rekao da osluškujem šta se zbiva iz podzemlja u nekadašnjem duhovnom temelju ove nacije. Prema tome, rado idem da vidim svoje prijatelje kao što je Vojo Stanić. To je ono kako ja Crnu Goru osećam, a ne ovo što vidim ovde na ovoj plaži. Niko ko ne dođe u Crnu Goru ne može tačno da zna šta se ovde sve događa, kao što ni ja ne mogu sada da vam kažem sve o Crnoj Gori, iako sam video samo Budvu. Sutra ću ići u Rijeku Crnojevića koja mi je uvek bila divna, ići ću u Kotor i hteo sam da idem kod moga prijatelja Sbutege koji je sada mrtav, ali ići ću na njegov grob i tako. Treba ipak više vremena, čak i za najmanju zemlju, da se ona osmotri.“
Raspad Jugoslavije pretvorio je Boru Ćosića u apatrida koji boravi između Rovinja i Berlina. Objavljuje u Hrvatskoj, a u Srbiji tek nedavno prisustvuje promociji svoje najnovije knjige. Nakon dugogodišnjeg življenja u onome što zovemo uređenim svijetom, Ćosić o Berlinu kaže:
„I tamo ima samo mnogo više higijenskih sredstava. Prema tome, tu se vrlo brzo ruke očiste, a ovde čovek otvori slavinu nema vode. Inače, prljavštine ima svuda, naravno, ali ima velike razlike u redu i neredu. Tamo gde ja živim ipak ima neuporedivo više reda, nekad čak malo i previše, jer opet smeta nekim ljudima slobodnog duha i tako dalje, ali to nije tako loše“.
Ćosić je prošle godine objavio zbirku eseja, političko filozofskih putopisa po bivšoj domovini sa naslovom „Put na Aljasku““
„Moram reći da put na Aljasku nije završen jer se pre dva, tri dana nastavio prelazom kod Debelog Brijega. Možete očekivati nastavak.“
„Mislim da je prvi utisak dosta šokantan s obzirom na priliv nečega što je svakako nebudvansko. Meni ne smeta to što je svaka druga reč ruska, jer je ruski moj isto tako blizak jezik, ali ima nešto drastično u promeni mentaliteta i svega ostalog, pa prema tome više sam za ovo što sam rekao da osluškujem šta se zbiva iz podzemlja u nekadašnjem duhovnom temelju ove nacije. Prema tome, rado idem da vidim svoje prijatelje kao što je Vojo Stanić. To je ono kako ja Crnu Goru osećam, a ne ovo što vidim ovde na ovoj plaži. Niko ko ne dođe u Crnu Goru ne može tačno da zna šta se ovde sve događa, kao što ni ja ne mogu sada da vam kažem sve o Crnoj Gori, iako sam video samo Budvu. Sutra ću ići u Rijeku Crnojevića koja mi je uvek bila divna, ići ću u Kotor i hteo sam da idem kod moga prijatelja Sbutege koji je sada mrtav, ali ići ću na njegov grob i tako. Treba ipak više vremena, čak i za najmanju zemlju, da se ona osmotri.“
Raspad Jugoslavije pretvorio je Boru Ćosića u apatrida koji boravi između Rovinja i Berlina. Objavljuje u Hrvatskoj, a u Srbiji tek nedavno prisustvuje promociji svoje najnovije knjige. Nakon dugogodišnjeg življenja u onome što zovemo uređenim svijetom, Ćosić o Berlinu kaže:
„I tamo ima samo mnogo više higijenskih sredstava. Prema tome, tu se vrlo brzo ruke očiste, a ovde čovek otvori slavinu nema vode. Inače, prljavštine ima svuda, naravno, ali ima velike razlike u redu i neredu. Tamo gde ja živim ipak ima neuporedivo više reda, nekad čak malo i previše, jer opet smeta nekim ljudima slobodnog duha i tako dalje, ali to nije tako loše“.
Ćosić je prošle godine objavio zbirku eseja, političko filozofskih putopisa po bivšoj domovini sa naslovom „Put na Aljasku““
„Moram reći da put na Aljasku nije završen jer se pre dva, tri dana nastavio prelazom kod Debelog Brijega. Možete očekivati nastavak.“