Od kada je krajem devedesetih počeo da se bavi kosovskom krizom, finski diplomata Marti Ahtisari (Martti Ahtisaari) nije nikada uživao naklonost u Srbiji. No, podozrenje sa kojim se na njega gledalo kada je naterao Miloševića da prihvati Kumanovski sporazum, bilo je krajnje benigno u odnosu na sve one kritike, optužbe i uvrede koje su ga dočekale kada se prihvatio posla specijalnog izaslanika Ujedinjenih nacija za određivanje budućeg statusa Kosova. „Srbomrzac“, „Sorošev poverenik“ i „agent OVK“, bio je samo deo vokabulara koji je pratio njegovu posredničku misiju.
Nakon što je Ahtisari izneo svoj plan o nadziranoj nezavisnosti, ni to što se prethodno čulo nije bilo dovoljno, pa su pojedine medije u Srbiji poslednjih preplavili napisi o tome kako je Ahtisari navodno dobio mito od albanske mafije. Stoga su najnovije optužbe na račun međunarodnog posrednika, u svetlu određivanja statusa Kosova, tema i naše emisije u kojoj između ostalih učestvuju:
•Član srpskog pregovaračkog tima Marko Jakšić
• Savetnik kosovskog premijera Agima Čekua, prištinski advokat Azem Vlasi
• Predsednik Odbora za Kosovo Skupštine Srbije Vladimir Milentijević
• Socijalni psiholog Jovan Bajford (Byford), docent na Katedri za društvene nauke Otvorenog univerziteta, u britanskom gradu Milton Kins (Open University, Milton Keynes)
No, pre nego što se naši sagovornici posvete ovoj temi, čujmo šta direktor Fonda za otvoreno društvo u Srbiji Jadranka Jelinčić kaže o tvrdnjama da Ahtisari na Balkanu sprovodi naloge Džordža Soroša (George Soros):
„Gospodin Ahtisari apsolutno nikada nije radio za gospodina Soroša. Meni to liči na praksu koja već dosta dugo traje. Naime, postoji lista takozvanih neprijatelja Srbije i uvek kada nemamo objašnjenja za nešto ili kada nam se nešto ne dopada, onda prozovemo poneku ličnost sa te liste, pa i gospodina Soroša.“
* * * * *
RSE: Prve informacije o tome da je Ahtisari dobio mito od dva miliona evra da bi radio u korist kosovske nezavisnosti, objavio je banjalučki tabloid „Fokus“, da bi te optužbe, bez bilo kakve provere, preneli na kraju i državni mediji u Srbiji. Koliko su sumnjičenja o Ahtisarijevoj korumpiranosti uopšte utemeljena?
JAKŠIĆ: Gde ima dima, tu ima i vatre. Albanski lobisti odnosno albanska mafija, koja pokušava da napravi svoju državu, ne žali ni truda, ni vremena, ni novca – zarađenog pre svega od trgovine drogom – da potpomogne stvaranje još jedne albanske države na Balkanu.
VLASI: Te optužbe nemaju nikakvog osnova. To je čista laž. Pa nije valjda da je Ahtisari dobio nekakav novac od mafije u svoj džep i onda sada, za račun Ahtisarijevog džepa, Amerika, Velika Britanija, Francuska, Njemačka i sve druge zapadne zemlje to podržavaju i stalno ponavljaju da je upravo taj Ahtisarijev plan najprihvatljivije rešenje. Mi smo Ahtisarijev plan, takav kakav jeste, prihvatili kao jedan nužan kompromis sa međunarodnom zajednicom. Inače, nije da nam se baš sviđa. A znate, ako neko potplati nekoga, ako da pare, onda očekuje rešenje kakvo mu odgovara, a ne ispod nivoa koji mu odgovara.
RSE: Da li su uopšte ponuđeni bilo kakvi opipljivi dokazi kada se iznose tako ozbiljne i teške optužbe na račun Martija Ahtisarija?
BAJFORD: Mislim da se, na neki način, u toj najnovijoj preokupaciji srpskih tabloida zapravo mogu videti neke veze sa teorijama zavere koje su obeležile devedesete godine u Srbiji. I čini mi se da je ta sličnost na neki način najočiglednija na tom jednom funkcionalnom nivou. Ta priča o mitu, koji je navodno Ahtisari primio od albanske mafije, baš kao i klasične teorije zavere tipa novog svetskog poretka i tako dalje, privukla je pažnju javnosti, jer je u potpunosti u skladu sa jednim širim društvenim kontekstom i načinom na koji zvanične elite u Srbiji i politički establišment u toj zemlji predstavljaju kosovski problem. Ovakve konstrukcije kosovskog problema, osim što u potpunosti ignorišu i brišu iz sećanja stvari kao što su Batajnica, Mačkatica, hladnjače, progoni, policijski teror tokom devedesetih, zapravo tabloidima ili teoretičarima zavere zadaju temu za domaći zadatak.
MILENTIJEVIĆ: Razlikujem one koji su osumnjičeni za raznorazna krivična dela i one koji su osuđeni za raznorazna krivična dela. S obzirom da optužuju Ahtisarija, to je vrlo moguće i verovatno, ali dokle god se ne podigne optužnica, dokle god se taj slučaj ne ispita i ne dovede do kraja, ne mogu da kažem da je Ahtisari korumpiran. Bez obzira što imam svoj lični stav da postoji takva mogućnost. Jer, u celokupnim pregovorima i u tom procesu, mislim da nije bio nepristrastan.
RSE: Mada je kancelarija Martija Ahtisarija demantovala tvrdnje o njegovoj kroumpiranosti, u čitavu priču upleo se stanoviti američki obaveštajni servis – Globalni informacioni sistem. Jedan od saradnika ove, ne tako znane institucije, analitičar Gregori Kopli (Gregory Copley), ustvrdio je kako nemačka obaveštajna služba prva otkrila da Ahtisari prima novac od krugova bliskih albanskom podzemlju. Koliko je uopšte pouzdano pozivanje na ovakve izvore?
JAKŠIĆ: Jedna takva ugledna služba kao što je nemačka obaveštajna, sigurno da nije bez osnova izašla u javnost sa takvim podacima, s obzirom da se radi o čoveku koji je vodio tako važne i bitne pregovore. Sigurno da su imali dosta jasne i dosta opipljive dokaze čim se pojavila jedna takva informacija u javnosti.
BAJFORD: Ta upotreba izvora u srpskim tabloidima je vrlo karakteristična za teorije zavere. Mi smo tokom devedesetih imali brojne tvrdnje gde su se citirali navodni renomirani američki publicisti, a u pitanju su bili američki desničarski teoretičari zavere. Razne publikacije bliske američkoj desnici su predstavljane kao vrlo relevantne analize političke situacije. Ono što je zanimljivo jeste da je zapravo taj globalni informacioni servis ogranak nečega što se zove Institut za proučavanje strateških pitanja u Vašingtonu. Kakav je taj institut kojeg danas predstavljaju kao relevantan možda najbolje pokazuje činjenica da razne reportaže posle ratova na Balkanu, koje je ovaj institut objavljivao proteklih godina, redovno stavljaju reč „srebrenički masakr“ pod znake navoda, čime zapravo negiraju status masakra u Srebrenici kao istorijske činjenice.
RSE: No, s obzirom na ogromnu odgovornost Ahtisarijeve posredničke uloge, i same institucije koga ga je izabrala da rasplete kosovski čvor, da li bi možda trebalo u okviru odgovarajućih institucija Ujedinjenih nacija preispitati navode o Ahtisarijevoj korumpiranosti?
MILENTIJEVIĆ: To treba ispitati. Ti krugovi koji ga sumnjiče, vjerovatno imaju neke dokaze koji upućuju na to da je to tačno. Na kraju krajeva, Srbija je u svim ovim pregovorima oštećena, to jest Ahtisarijevim planom. I bilo bi normalno da Srbija traži da se to ispita.
VLASI: Notorne laži se ne dokazuju. Svako bi mogao da lansira bilo kakvu laž na račun bilo koga i ako bi se krenulo u ispitivanje svega toga, gde bi nas to odvelo? Nikakav novac na Ahtisarijev račun ne bi mogao da natera sve relevantne zapadne zemlje, a i mnoge druge, osim Rusije i Srbije, da prihvate taj plan.
RSE: Tvrdnje da je Marti Ahtisari maltene bio na platnom spisku albanskog milijardera Bedžeta Pacolija (Bexhet Pacoli), zbog čega je, navodno, bio šokiran i sam generalni sekretar Ujedinjenih nacija Ban Ki Mun (Ban Ki-Moon), samo su nova faza u diskreditovanju Martija Ahtisarija. I sam Ahtisari je tokom svoje posredničke misije pravio gafove i davao neodmerene izjave na račun srpskog naroda, ali je to ipak bilo nešto bitno drugačije od širenja priča kako je Ahtisarijev otac bio nacista, ili da je ovaj diplomata soroševski agent:
JAKŠIĆ: Imajući u vidu da se tokom ovih posredničkih pregovora nije držao neutralno, da se ponašao pristrano i da je faktički pokušavao da razruši celovitost i granice jedne države, takav čovek od strane te države ne može da očekuje pohvale i bilo kakvo drugo pozitivno vrednovanje.
BAJFORD: Priča o njemu kao soroševskom agentu se već duže vreme iznosi u javnosti. Ona je uglavnom vezana za Ahtisarijevu navodnu povezanost sa Međunarodnom kriznom grupom, koju je osnovao Džordž Soroš i tako dalje. Kad se krene u takve priče, obično se na kraju završi sa Rokfelerom i Rotšildom. To je jedna vrsta stvaranja impresije da se sve zapravo može svesti na jedan uzrok. Sada se kao glavni eksponent ove stvari pojavljuje i neki srpski lobista Džim Džatras (Jim Jatras). Cijela priča o Ahtisarijevoj korumpiranosti se pominje kao nekakav potencijalni PR puč, kojim će Srbija, navodno, promeniti celo stanje stvari u svoju korist. To nije samo situacija sa Ahtisarijem, to se radi s većinom političkim neistomišljenika u Srbiji, znači ta politika blaćenja i kompromitacije na taj način.
RSE: Od početka krize na prostoru bivše Jugoslavije, mnogi su na različite načine u Srbiji osetili na svojoj koži mehanizme intrigarenja i blaćenja, tako da najnoviji pokušaj diskreditacije Martija Ahtisarija podseća na matricu diskreditovanja neistomišljenika iz Miloševićevih vremena:
VLASI: Meni se čini da je to posezanje za onim arsenalom primitivne i prizemne propagande iz vremena režima Slobodana Miloševića – kad god bi vam neko zasmetao ili se ne bi uklapao u ono što se iz centra vlasti u Srbiji želi, onda se izmišljaju prljave stvari i intenzivno lansiraju u formi propagande. Po onoj poznatoj Gebelsovoj (Goebels) logici – što više i intenzivnije to ponavljaš, to više će se u to verovati.
JAKŠIĆ: Uvek kada Srbija želi da se napadne, onda se upotrebi Milošević, kao paradigma nečeg ružnog i lošeg – ko im se ne sviđa, hoće na miloševićevski način da ga omalovaže. Mislim da to nije tako. Svi znamo da je Ahtisari jako loše vodio ove pregovore. I veliki broj zapadnih političara tako misli, iako, doduše, to ne sme javno da kaže.
RSE: Ahtisarijevo delovanje tokom pregovora između Beograda i Prištine, u svakom slučaju zaslužuje jednu kritičku analizu, ali najnovijih napada na Ahtisarija sigurno ne bi bilo da se u njegovom planu ne zagovara nezavisnost Kosova. Ahtisarijevu neutralnost srpska strana je osporavala od samog početka, ali su sumnjičenja kulminirala kada je Ahtisarijev plan dobio jednoglasnu podršku Evropske unije i Amerike. Da li je Ahtisari pokušao da bude nepristrasan tokom određivanja buduće sudbine Kosova?
JAKŠIĆ: Celo vreme smo od strane gospodina Ahtisarija imali jednu pristranost. On je govorio o tome da Srbi, navodno, moraju da plate ceh Miloševićeve vladavine. Tako da smo u samom startu imali jedan neobjektivan stav čoveka koji je trebao da vodi pregovore. Ono što je važno i bitno, to je da je on bio predsednik Međunarodne krizne grupe, a svi znamo da je ta nevladina organizacija nastupala sa proalbanskog stanovišta i da se zalagala za stvaranje još jedne albanske države na Balkanu. Sigurno da je sve to moglo da navede na to da njegova posrednička uloga uopšte neće biti objektivna, da neće biti neutralna.
VLASI: Ja mislim da je on u tim razgovorima imao realističan pristup. Prištinska strana je rekla da neće da pregovara sa Beogradom o statusu Kosova, jer misli da Beograd nema legitimitet da učestvuje u nalaženju rešenja za status Kosova posle onoga što je Srbija uradila, a naročito posle raspada Jugoslavije. Znači, kosovska strana je rekla da je ne zadovoljava ništa što ne znači nezavisnost. A beogradska strana je takođe veoma jasno predočila svoju poziciju – da neće da razgovara ni o čemu u vezi sa statusom ako taj status porazumeva i nezavisnost. Tako da Ahtisari nije mogao silom da natera te dve strane da razgovaraju o nečemu o čemu neće da razgovaraju. Dakle, Srbija nije htela da razgovara o nezavisnosti, a Kosovo nije htelo da razgovara o autonomiji i tu je na samom početku završen svaki razgovor između ove dve strane na tu temu. Prema tome, Ahtisari se zadržao na praktičnim pitanjima koja život znače.
RSE: Uz more drugih nadanja, međunarodna zajednica je stalno ponavljala da očekuje da Ahtisari ponudi izbalansirano rešenje za status Kosova. Nije, naravno, bilo lako približiti dijametralno oprečne pozicije Beograda i Prištine, ali da li je ovaj međunarodni posrednik, koga sada optužuju za korupciju, uopšte probao da dođe do kompromisa između srpske i albanske strane?
VLASI: Ahtisari je predložio jedan realan i prihvatljiv plan, kakvim ga smatra i velika većina međunarodne zajednice. Nema ni tog Ahtisarija, ni toga Džordža Buša (George Bush), niti bilo koga ko bi predložio nešto manje od toga, a da mi to prihvatimo.
JAKŠIĆ: Ti pregovori su bili unapred smišljeni i izrežirani, tako da zapravo uopšte nisu ni bili pravi pregovori. Ishod se unapred znao. Nama je to bilo smešno. Njegov, odnosno tim UNOSEK-a, i albanski, nastupali su zajednički, nadopunjavali se, došaptavali se, menjali ceduljice… Što je jednostavno govorilo o tome da to i nisu bili pravi pregovori, već jedna unapred vešto smišljena režija koja je trebala da imitira pregovore.
RSE: Ahtisarijev predlog o budućem statusu Kosova sada nema podršku svih zemalja u Savetu bezbednosti, koje imaju pravo veta, tako da Ujedinjene nacije neće u ovom trenutku moći da daju legitimitet kosovskoj nezavisnosti. Da li to znači da se Ahtisarijeva misija, uz sve one optužbe koje su se mogle čuti poslednjih dana, neslavno privodi svom kraju?
VLASI: Rusija pravi probleme. Ona ne želi da pridruži svoj glas za nezavisnost Kosova i zato odbija svaku rezoluciju. Drugim rečima samo što ne kaže – prebacite to pitanje na drugi kolosek, pa radite šta hoćete. Prema tome, lično mislim da velike sile ne treba zamarati time da kvare međusobne odnose zbog kosovskog pitanja. Ako se Ahtisarijev plan ne prihvati na Savetu bezbednosti, treba da se zahvalimo svima onima koji su angažovani i da proglasimo nezavisnost Kosova. Naše pravo na to nije ništa manje od prava crnogorskog naroda ili svojevremeno makedonskog naroda ili drugih.
MILENTIJEVIĆ: Ako neko dobije zadatak da završi neki deo posla i ne završi ga na zadovoljstvo i jednih i drugih, normalno da je to onda propalo. Ne vidim razlog za ponovno vraćanje na Ahtisarijev predlog, jer je za jednu stranu neprihvatljiv, a za drugu je prihvatljiv. Znači, tu nešto nije u redu. Čim nešto nije prihvatljivo i za jedne i za druge u sporu, onda to znači da pravedno nije doneto.
RSE: Zagovornici kosovske nezavisnosti najavljuju da će se proces određivanja statusa Kosova nastaviti izvan Saveta bezbednosti, otvarajući Pandorinu kutiju mogućnosti da svaka zemlja samostalno odluči o tome da li će priznati Kosovo, ukoliko ta pokrajina proglasi nezavisnost:
JAKŠIĆ: Srbija nikada neće moći da pristane, niti bi na to pristala bilo koja država, da joj se tako glatko otme 15 odsto teritorije. Srbija posle toga ne bi bila ovo što jeste danas. Mislim da se iole ozbiljan narod i iole ozbiljna država nikada ne bi odrekla dela svoje teritorije i trpela takvo poniženje u korist svojih, na neki način suseda. Albanaci su izvršili jedno jezivo etničko čišćenje, proterali više od 250.000 Srba, srušili toliko crkava, uništili toliko domova i da na kraju svega toga, kao nagradu, treba dobiju još jednu državu? Mislim da takvo jedno poniženje Srbija sebi nikada ne sme da dozvoli.
VLASI: Mislim da u datoj situaciji treba da se složimo sa određenim pomeranjem. Neka to pomeranje bude i do kraja ove godine. Za to vreme neka međunarodna diplomatija uradi to što misli da treba da uradi, neka se nastave ti napori. No, ništa što je ispod Ahtisarijevog plana ne može da bude prihvaćeno u Savetu bezbednosti i implementirano ovde. Kosovo je faktični nezavisno već osam godina. Srbija nema nikakve šanse, niti mogućnosti da ikada povrati vlast nad Kosovom, osim ukoliko opet ne dođe na vlast neki luđak kao Milošević i pokuša to silom, pa da prođe kao što je Milošević prošao 1999. godine.
RSE: Za razliku od američke administracije, koja obećava da će Kosovo na ovaj ili onaj način biti nezavisno, Evropska unija i dalje pokušava da budući status pokrajine dobije kakvo-takvo institucionalno pokriće. Jedini put za to predstavlja nastavak pregovora između Prištine i Beograda, ali se postavlja pitanje da li novi krug razgovora može doneti bilo kakvo rešenje koje će biti prihvatljivo za obe strane?
VLASI: Za Prištinu je to i neprihvatljivo i gubljenje vremena i besmisleno i bez ikakve nade i šanse da može da dovede do nečeg bolje od ove situacije koju imamo. Onaj ko predlaže nastavak razgovora samo želi da kupuje vreme, iako ne znam za šta. Valjda za neke nove diplomatske egzibicije. Međutim, ne treba gubiti vreme i gajiti iluzije da će se Beograd i Priština usaglasiti oko statusa. To odgađanje ne znači da će se Srbija vratiti na Kosovo, ni u kojoj formi.
MILENTIJEVIĆ: Status treba da bude utvrđen kroz nepristrane pregovore, sa nepristranim posrednikom i sa neoročavanjem rokova. Doduše, nisam ni za to da se to prolongira u nedogled. Treba uzeti sve činjenice, sve argumente, i jedne i druge strane, i onda u tom nekom postupku naći rešenje koje će da zadovolji i jednu i drugu stranu. Bez takvog, kompromisnog rešenja, mislim da je vrlo teško da bude trajnog mira na Balkanu.
RSE: Dani koji dolaze, u svakom slučaju će pokazati da li se moglo doći do boljeg predloga za status Kosova od onog koji je ponudio finski diplomata Marti Ahtisari. Bez obzira na rasplet kosovskog čvora, stanovnici Srbije i Kosova, i pre nego što su pokrenute najnovije optužbe o korupciji, već su izgradili svoj sud o ovom međunarodnom posredniku. Na koji će način ostati upamćen Marti Ahtisari?
VLASI: On će ostati zapamćen kao čovek koji je ponudio najbolje moguće, realistično rešenje. Diplomatske i političke aktivnosti mogu i dalje da se vode u raznim pravcima – neko može da kaže da je to propala stvar, neko može da kaže da se tome treba vratiti i tako dalje. Međutim, Marti Ahtisari je inače poznat po tome što je uspešno rešio nekoliko sličnih situacija po svetu i ni ova njegova misija u suštini ne može propasti, jer nikakve bolje varijante nema na pomolu.
MILENTIJEVIĆ: Ostaće upamćen po tome da je hteo svojim predlogom i svojim neargumentovanim nastojanjima da otme 15 posto teritorije Republike Srbije, što je za tu državu potpuno neprihvatljivo, a pogotovo za nas koji živimo na Kosovu. Na kraju krajeva, sve je u prethodnom vremenu pokazalo da na nezavisnom Kosovu za nas nema života.
RSE: Da li će Ahtisari u nekoj istorijskog perspektivi ostati zabeležen kao neka marginalna figura, ili kao neko ko je pokušao da donese trajnu stabilnost ovom delu Balkana?
JAKŠIĆ: On je mislio da će kraj svoje karijere da kruniše Nobelovom nagradom. Međutim, nažalost, završio je na sasvim drugačiji način. Makar u očima srpske javnosti, ali, čini mi se, i jednog dobrog dela svetske javnosti. Njegova karijera se na svom samom kraju zapravo prlja, pre svega raznim navodima o mitu i korupciji. Želeo je mnogo, a dobio malo.
BAJFORD: Niko od međunarodnih pregovarača i raznih izaslanika međunarodnih organizacija u Srbiji neće ostati zabeležen u istoriji kao neki naročito značajan lik. Verujem da će se o Ahtisariju govoriti isto kao što se danas govori o lordu Karingtonu (Carringtonu) i o drugim likovima iz devedesetih, znači ne kao o nekom ko je imao neku presudnu ulogu u celoj stvari. Mislim da je na neki način Ahtisarijeva uloga bila samo da da legitimitet stanju stvari koje je od početka bilo potpuno jasno – da je Srbija izgubila Kosovo.
RSE: Bez obzira što Ahtisari nije bio u prilici da proslavi usvajanje nove rezolucije, koja bi polazila od njegovih rešenja za Kosovo, svetske sile se neće lako odreći Ahtisarijevog plana. Ne zbog toga što je ovaj diplomata smislio nešto što je epohalo, već zato što je sproveo njihove ideje. A to je upravo ono što je prepoznala javnost u Srbiji, jer je mnogo lakše blatiti nekoga sa konkretnim likom, nego jurišati na amorfno telo međunarodne zajednice. Pogotovo što je još uvek sveže sećanje na neslavno iskustvo poslednjeg sukoba.
•Član srpskog pregovaračkog tima Marko Jakšić
• Savetnik kosovskog premijera Agima Čekua, prištinski advokat Azem Vlasi
• Predsednik Odbora za Kosovo Skupštine Srbije Vladimir Milentijević
• Socijalni psiholog Jovan Bajford (Byford), docent na Katedri za društvene nauke Otvorenog univerziteta, u britanskom gradu Milton Kins (Open University, Milton Keynes)
No, pre nego što se naši sagovornici posvete ovoj temi, čujmo šta direktor Fonda za otvoreno društvo u Srbiji Jadranka Jelinčić kaže o tvrdnjama da Ahtisari na Balkanu sprovodi naloge Džordža Soroša (George Soros):
„Gospodin Ahtisari apsolutno nikada nije radio za gospodina Soroša. Meni to liči na praksu koja već dosta dugo traje. Naime, postoji lista takozvanih neprijatelja Srbije i uvek kada nemamo objašnjenja za nešto ili kada nam se nešto ne dopada, onda prozovemo poneku ličnost sa te liste, pa i gospodina Soroša.“
* * * * *
RSE: Prve informacije o tome da je Ahtisari dobio mito od dva miliona evra da bi radio u korist kosovske nezavisnosti, objavio je banjalučki tabloid „Fokus“, da bi te optužbe, bez bilo kakve provere, preneli na kraju i državni mediji u Srbiji. Koliko su sumnjičenja o Ahtisarijevoj korumpiranosti uopšte utemeljena?
JAKŠIĆ: Gde ima dima, tu ima i vatre. Albanski lobisti odnosno albanska mafija, koja pokušava da napravi svoju državu, ne žali ni truda, ni vremena, ni novca – zarađenog pre svega od trgovine drogom – da potpomogne stvaranje još jedne albanske države na Balkanu.
VLASI: Te optužbe nemaju nikakvog osnova. To je čista laž. Pa nije valjda da je Ahtisari dobio nekakav novac od mafije u svoj džep i onda sada, za račun Ahtisarijevog džepa, Amerika, Velika Britanija, Francuska, Njemačka i sve druge zapadne zemlje to podržavaju i stalno ponavljaju da je upravo taj Ahtisarijev plan najprihvatljivije rešenje. Mi smo Ahtisarijev plan, takav kakav jeste, prihvatili kao jedan nužan kompromis sa međunarodnom zajednicom. Inače, nije da nam se baš sviđa. A znate, ako neko potplati nekoga, ako da pare, onda očekuje rešenje kakvo mu odgovara, a ne ispod nivoa koji mu odgovara.
RSE: Da li su uopšte ponuđeni bilo kakvi opipljivi dokazi kada se iznose tako ozbiljne i teške optužbe na račun Martija Ahtisarija?
BAJFORD: Mislim da se, na neki način, u toj najnovijoj preokupaciji srpskih tabloida zapravo mogu videti neke veze sa teorijama zavere koje su obeležile devedesete godine u Srbiji. I čini mi se da je ta sličnost na neki način najočiglednija na tom jednom funkcionalnom nivou. Ta priča o mitu, koji je navodno Ahtisari primio od albanske mafije, baš kao i klasične teorije zavere tipa novog svetskog poretka i tako dalje, privukla je pažnju javnosti, jer je u potpunosti u skladu sa jednim širim društvenim kontekstom i načinom na koji zvanične elite u Srbiji i politički establišment u toj zemlji predstavljaju kosovski problem. Ovakve konstrukcije kosovskog problema, osim što u potpunosti ignorišu i brišu iz sećanja stvari kao što su Batajnica, Mačkatica, hladnjače, progoni, policijski teror tokom devedesetih, zapravo tabloidima ili teoretičarima zavere zadaju temu za domaći zadatak.
MILENTIJEVIĆ: Razlikujem one koji su osumnjičeni za raznorazna krivična dela i one koji su osuđeni za raznorazna krivična dela. S obzirom da optužuju Ahtisarija, to je vrlo moguće i verovatno, ali dokle god se ne podigne optužnica, dokle god se taj slučaj ne ispita i ne dovede do kraja, ne mogu da kažem da je Ahtisari korumpiran. Bez obzira što imam svoj lični stav da postoji takva mogućnost. Jer, u celokupnim pregovorima i u tom procesu, mislim da nije bio nepristrastan.
RSE: Mada je kancelarija Martija Ahtisarija demantovala tvrdnje o njegovoj kroumpiranosti, u čitavu priču upleo se stanoviti američki obaveštajni servis – Globalni informacioni sistem. Jedan od saradnika ove, ne tako znane institucije, analitičar Gregori Kopli (Gregory Copley), ustvrdio je kako nemačka obaveštajna služba prva otkrila da Ahtisari prima novac od krugova bliskih albanskom podzemlju. Koliko je uopšte pouzdano pozivanje na ovakve izvore?
JAKŠIĆ: Jedna takva ugledna služba kao što je nemačka obaveštajna, sigurno da nije bez osnova izašla u javnost sa takvim podacima, s obzirom da se radi o čoveku koji je vodio tako važne i bitne pregovore. Sigurno da su imali dosta jasne i dosta opipljive dokaze čim se pojavila jedna takva informacija u javnosti.
BAJFORD: Ta upotreba izvora u srpskim tabloidima je vrlo karakteristična za teorije zavere. Mi smo tokom devedesetih imali brojne tvrdnje gde su se citirali navodni renomirani američki publicisti, a u pitanju su bili američki desničarski teoretičari zavere. Razne publikacije bliske američkoj desnici su predstavljane kao vrlo relevantne analize političke situacije. Ono što je zanimljivo jeste da je zapravo taj globalni informacioni servis ogranak nečega što se zove Institut za proučavanje strateških pitanja u Vašingtonu. Kakav je taj institut kojeg danas predstavljaju kao relevantan možda najbolje pokazuje činjenica da razne reportaže posle ratova na Balkanu, koje je ovaj institut objavljivao proteklih godina, redovno stavljaju reč „srebrenički masakr“ pod znake navoda, čime zapravo negiraju status masakra u Srebrenici kao istorijske činjenice.
RSE: No, s obzirom na ogromnu odgovornost Ahtisarijeve posredničke uloge, i same institucije koga ga je izabrala da rasplete kosovski čvor, da li bi možda trebalo u okviru odgovarajućih institucija Ujedinjenih nacija preispitati navode o Ahtisarijevoj korumpiranosti?
MILENTIJEVIĆ: To treba ispitati. Ti krugovi koji ga sumnjiče, vjerovatno imaju neke dokaze koji upućuju na to da je to tačno. Na kraju krajeva, Srbija je u svim ovim pregovorima oštećena, to jest Ahtisarijevim planom. I bilo bi normalno da Srbija traži da se to ispita.
VLASI: Notorne laži se ne dokazuju. Svako bi mogao da lansira bilo kakvu laž na račun bilo koga i ako bi se krenulo u ispitivanje svega toga, gde bi nas to odvelo? Nikakav novac na Ahtisarijev račun ne bi mogao da natera sve relevantne zapadne zemlje, a i mnoge druge, osim Rusije i Srbije, da prihvate taj plan.
RSE: Tvrdnje da je Marti Ahtisari maltene bio na platnom spisku albanskog milijardera Bedžeta Pacolija (Bexhet Pacoli), zbog čega je, navodno, bio šokiran i sam generalni sekretar Ujedinjenih nacija Ban Ki Mun (Ban Ki-Moon), samo su nova faza u diskreditovanju Martija Ahtisarija. I sam Ahtisari je tokom svoje posredničke misije pravio gafove i davao neodmerene izjave na račun srpskog naroda, ali je to ipak bilo nešto bitno drugačije od širenja priča kako je Ahtisarijev otac bio nacista, ili da je ovaj diplomata soroševski agent:
JAKŠIĆ: Imajući u vidu da se tokom ovih posredničkih pregovora nije držao neutralno, da se ponašao pristrano i da je faktički pokušavao da razruši celovitost i granice jedne države, takav čovek od strane te države ne može da očekuje pohvale i bilo kakvo drugo pozitivno vrednovanje.
BAJFORD: Priča o njemu kao soroševskom agentu se već duže vreme iznosi u javnosti. Ona je uglavnom vezana za Ahtisarijevu navodnu povezanost sa Međunarodnom kriznom grupom, koju je osnovao Džordž Soroš i tako dalje. Kad se krene u takve priče, obično se na kraju završi sa Rokfelerom i Rotšildom. To je jedna vrsta stvaranja impresije da se sve zapravo može svesti na jedan uzrok. Sada se kao glavni eksponent ove stvari pojavljuje i neki srpski lobista Džim Džatras (Jim Jatras). Cijela priča o Ahtisarijevoj korumpiranosti se pominje kao nekakav potencijalni PR puč, kojim će Srbija, navodno, promeniti celo stanje stvari u svoju korist. To nije samo situacija sa Ahtisarijem, to se radi s većinom političkim neistomišljenika u Srbiji, znači ta politika blaćenja i kompromitacije na taj način.
RSE: Od početka krize na prostoru bivše Jugoslavije, mnogi su na različite načine u Srbiji osetili na svojoj koži mehanizme intrigarenja i blaćenja, tako da najnoviji pokušaj diskreditacije Martija Ahtisarija podseća na matricu diskreditovanja neistomišljenika iz Miloševićevih vremena:
VLASI: Meni se čini da je to posezanje za onim arsenalom primitivne i prizemne propagande iz vremena režima Slobodana Miloševića – kad god bi vam neko zasmetao ili se ne bi uklapao u ono što se iz centra vlasti u Srbiji želi, onda se izmišljaju prljave stvari i intenzivno lansiraju u formi propagande. Po onoj poznatoj Gebelsovoj (Goebels) logici – što više i intenzivnije to ponavljaš, to više će se u to verovati.
JAKŠIĆ: Uvek kada Srbija želi da se napadne, onda se upotrebi Milošević, kao paradigma nečeg ružnog i lošeg – ko im se ne sviđa, hoće na miloševićevski način da ga omalovaže. Mislim da to nije tako. Svi znamo da je Ahtisari jako loše vodio ove pregovore. I veliki broj zapadnih političara tako misli, iako, doduše, to ne sme javno da kaže.
RSE: Ahtisarijevo delovanje tokom pregovora između Beograda i Prištine, u svakom slučaju zaslužuje jednu kritičku analizu, ali najnovijih napada na Ahtisarija sigurno ne bi bilo da se u njegovom planu ne zagovara nezavisnost Kosova. Ahtisarijevu neutralnost srpska strana je osporavala od samog početka, ali su sumnjičenja kulminirala kada je Ahtisarijev plan dobio jednoglasnu podršku Evropske unije i Amerike. Da li je Ahtisari pokušao da bude nepristrasan tokom određivanja buduće sudbine Kosova?
JAKŠIĆ: Celo vreme smo od strane gospodina Ahtisarija imali jednu pristranost. On je govorio o tome da Srbi, navodno, moraju da plate ceh Miloševićeve vladavine. Tako da smo u samom startu imali jedan neobjektivan stav čoveka koji je trebao da vodi pregovore. Ono što je važno i bitno, to je da je on bio predsednik Međunarodne krizne grupe, a svi znamo da je ta nevladina organizacija nastupala sa proalbanskog stanovišta i da se zalagala za stvaranje još jedne albanske države na Balkanu. Sigurno da je sve to moglo da navede na to da njegova posrednička uloga uopšte neće biti objektivna, da neće biti neutralna.
VLASI: Ja mislim da je on u tim razgovorima imao realističan pristup. Prištinska strana je rekla da neće da pregovara sa Beogradom o statusu Kosova, jer misli da Beograd nema legitimitet da učestvuje u nalaženju rešenja za status Kosova posle onoga što je Srbija uradila, a naročito posle raspada Jugoslavije. Znači, kosovska strana je rekla da je ne zadovoljava ništa što ne znači nezavisnost. A beogradska strana je takođe veoma jasno predočila svoju poziciju – da neće da razgovara ni o čemu u vezi sa statusom ako taj status porazumeva i nezavisnost. Tako da Ahtisari nije mogao silom da natera te dve strane da razgovaraju o nečemu o čemu neće da razgovaraju. Dakle, Srbija nije htela da razgovara o nezavisnosti, a Kosovo nije htelo da razgovara o autonomiji i tu je na samom početku završen svaki razgovor između ove dve strane na tu temu. Prema tome, Ahtisari se zadržao na praktičnim pitanjima koja život znače.
RSE: Uz more drugih nadanja, međunarodna zajednica je stalno ponavljala da očekuje da Ahtisari ponudi izbalansirano rešenje za status Kosova. Nije, naravno, bilo lako približiti dijametralno oprečne pozicije Beograda i Prištine, ali da li je ovaj međunarodni posrednik, koga sada optužuju za korupciju, uopšte probao da dođe do kompromisa između srpske i albanske strane?
VLASI: Ahtisari je predložio jedan realan i prihvatljiv plan, kakvim ga smatra i velika većina međunarodne zajednice. Nema ni tog Ahtisarija, ni toga Džordža Buša (George Bush), niti bilo koga ko bi predložio nešto manje od toga, a da mi to prihvatimo.
JAKŠIĆ: Ti pregovori su bili unapred smišljeni i izrežirani, tako da zapravo uopšte nisu ni bili pravi pregovori. Ishod se unapred znao. Nama je to bilo smešno. Njegov, odnosno tim UNOSEK-a, i albanski, nastupali su zajednički, nadopunjavali se, došaptavali se, menjali ceduljice… Što je jednostavno govorilo o tome da to i nisu bili pravi pregovori, već jedna unapred vešto smišljena režija koja je trebala da imitira pregovore.
RSE: Ahtisarijev predlog o budućem statusu Kosova sada nema podršku svih zemalja u Savetu bezbednosti, koje imaju pravo veta, tako da Ujedinjene nacije neće u ovom trenutku moći da daju legitimitet kosovskoj nezavisnosti. Da li to znači da se Ahtisarijeva misija, uz sve one optužbe koje su se mogle čuti poslednjih dana, neslavno privodi svom kraju?
VLASI: Rusija pravi probleme. Ona ne želi da pridruži svoj glas za nezavisnost Kosova i zato odbija svaku rezoluciju. Drugim rečima samo što ne kaže – prebacite to pitanje na drugi kolosek, pa radite šta hoćete. Prema tome, lično mislim da velike sile ne treba zamarati time da kvare međusobne odnose zbog kosovskog pitanja. Ako se Ahtisarijev plan ne prihvati na Savetu bezbednosti, treba da se zahvalimo svima onima koji su angažovani i da proglasimo nezavisnost Kosova. Naše pravo na to nije ništa manje od prava crnogorskog naroda ili svojevremeno makedonskog naroda ili drugih.
MILENTIJEVIĆ: Ako neko dobije zadatak da završi neki deo posla i ne završi ga na zadovoljstvo i jednih i drugih, normalno da je to onda propalo. Ne vidim razlog za ponovno vraćanje na Ahtisarijev predlog, jer je za jednu stranu neprihvatljiv, a za drugu je prihvatljiv. Znači, tu nešto nije u redu. Čim nešto nije prihvatljivo i za jedne i za druge u sporu, onda to znači da pravedno nije doneto.
RSE: Zagovornici kosovske nezavisnosti najavljuju da će se proces određivanja statusa Kosova nastaviti izvan Saveta bezbednosti, otvarajući Pandorinu kutiju mogućnosti da svaka zemlja samostalno odluči o tome da li će priznati Kosovo, ukoliko ta pokrajina proglasi nezavisnost:
JAKŠIĆ: Srbija nikada neće moći da pristane, niti bi na to pristala bilo koja država, da joj se tako glatko otme 15 odsto teritorije. Srbija posle toga ne bi bila ovo što jeste danas. Mislim da se iole ozbiljan narod i iole ozbiljna država nikada ne bi odrekla dela svoje teritorije i trpela takvo poniženje u korist svojih, na neki način suseda. Albanaci su izvršili jedno jezivo etničko čišćenje, proterali više od 250.000 Srba, srušili toliko crkava, uništili toliko domova i da na kraju svega toga, kao nagradu, treba dobiju još jednu državu? Mislim da takvo jedno poniženje Srbija sebi nikada ne sme da dozvoli.
VLASI: Mislim da u datoj situaciji treba da se složimo sa određenim pomeranjem. Neka to pomeranje bude i do kraja ove godine. Za to vreme neka međunarodna diplomatija uradi to što misli da treba da uradi, neka se nastave ti napori. No, ništa što je ispod Ahtisarijevog plana ne može da bude prihvaćeno u Savetu bezbednosti i implementirano ovde. Kosovo je faktični nezavisno već osam godina. Srbija nema nikakve šanse, niti mogućnosti da ikada povrati vlast nad Kosovom, osim ukoliko opet ne dođe na vlast neki luđak kao Milošević i pokuša to silom, pa da prođe kao što je Milošević prošao 1999. godine.
RSE: Za razliku od američke administracije, koja obećava da će Kosovo na ovaj ili onaj način biti nezavisno, Evropska unija i dalje pokušava da budući status pokrajine dobije kakvo-takvo institucionalno pokriće. Jedini put za to predstavlja nastavak pregovora između Prištine i Beograda, ali se postavlja pitanje da li novi krug razgovora može doneti bilo kakvo rešenje koje će biti prihvatljivo za obe strane?
VLASI: Za Prištinu je to i neprihvatljivo i gubljenje vremena i besmisleno i bez ikakve nade i šanse da može da dovede do nečeg bolje od ove situacije koju imamo. Onaj ko predlaže nastavak razgovora samo želi da kupuje vreme, iako ne znam za šta. Valjda za neke nove diplomatske egzibicije. Međutim, ne treba gubiti vreme i gajiti iluzije da će se Beograd i Priština usaglasiti oko statusa. To odgađanje ne znači da će se Srbija vratiti na Kosovo, ni u kojoj formi.
MILENTIJEVIĆ: Status treba da bude utvrđen kroz nepristrane pregovore, sa nepristranim posrednikom i sa neoročavanjem rokova. Doduše, nisam ni za to da se to prolongira u nedogled. Treba uzeti sve činjenice, sve argumente, i jedne i druge strane, i onda u tom nekom postupku naći rešenje koje će da zadovolji i jednu i drugu stranu. Bez takvog, kompromisnog rešenja, mislim da je vrlo teško da bude trajnog mira na Balkanu.
RSE: Dani koji dolaze, u svakom slučaju će pokazati da li se moglo doći do boljeg predloga za status Kosova od onog koji je ponudio finski diplomata Marti Ahtisari. Bez obzira na rasplet kosovskog čvora, stanovnici Srbije i Kosova, i pre nego što su pokrenute najnovije optužbe o korupciji, već su izgradili svoj sud o ovom međunarodnom posredniku. Na koji će način ostati upamćen Marti Ahtisari?
VLASI: On će ostati zapamćen kao čovek koji je ponudio najbolje moguće, realistično rešenje. Diplomatske i političke aktivnosti mogu i dalje da se vode u raznim pravcima – neko može da kaže da je to propala stvar, neko može da kaže da se tome treba vratiti i tako dalje. Međutim, Marti Ahtisari je inače poznat po tome što je uspešno rešio nekoliko sličnih situacija po svetu i ni ova njegova misija u suštini ne može propasti, jer nikakve bolje varijante nema na pomolu.
MILENTIJEVIĆ: Ostaće upamćen po tome da je hteo svojim predlogom i svojim neargumentovanim nastojanjima da otme 15 posto teritorije Republike Srbije, što je za tu državu potpuno neprihvatljivo, a pogotovo za nas koji živimo na Kosovu. Na kraju krajeva, sve je u prethodnom vremenu pokazalo da na nezavisnom Kosovu za nas nema života.
RSE: Da li će Ahtisari u nekoj istorijskog perspektivi ostati zabeležen kao neka marginalna figura, ili kao neko ko je pokušao da donese trajnu stabilnost ovom delu Balkana?
JAKŠIĆ: On je mislio da će kraj svoje karijere da kruniše Nobelovom nagradom. Međutim, nažalost, završio je na sasvim drugačiji način. Makar u očima srpske javnosti, ali, čini mi se, i jednog dobrog dela svetske javnosti. Njegova karijera se na svom samom kraju zapravo prlja, pre svega raznim navodima o mitu i korupciji. Želeo je mnogo, a dobio malo.
BAJFORD: Niko od međunarodnih pregovarača i raznih izaslanika međunarodnih organizacija u Srbiji neće ostati zabeležen u istoriji kao neki naročito značajan lik. Verujem da će se o Ahtisariju govoriti isto kao što se danas govori o lordu Karingtonu (Carringtonu) i o drugim likovima iz devedesetih, znači ne kao o nekom ko je imao neku presudnu ulogu u celoj stvari. Mislim da je na neki način Ahtisarijeva uloga bila samo da da legitimitet stanju stvari koje je od početka bilo potpuno jasno – da je Srbija izgubila Kosovo.
RSE: Bez obzira što Ahtisari nije bio u prilici da proslavi usvajanje nove rezolucije, koja bi polazila od njegovih rešenja za Kosovo, svetske sile se neće lako odreći Ahtisarijevog plana. Ne zbog toga što je ovaj diplomata smislio nešto što je epohalo, već zato što je sproveo njihove ideje. A to je upravo ono što je prepoznala javnost u Srbiji, jer je mnogo lakše blatiti nekoga sa konkretnim likom, nego jurišati na amorfno telo međunarodne zajednice. Pogotovo što je još uvek sveže sećanje na neslavno iskustvo poslednjeg sukoba.