Prva prepreka na koju studenti iz regiona nailaze prilikom realizacije odlaska u neku od zemalja Evropske unije su vize i sa njima spojene finansijske i administrativne poteškoće. Na koji način se mladi ljudi ipak snalaze i komuniciraju sa svojim kolegama iz ostatka Evrope i šta na to kažu naši sagovornici, studenti iz zemalja u regionu, od kojih većina nije imala priliku da uspostavi profesionalne kontakte sa inostranstvom?
Tanja Stanković, Medicinski fakultet u Beogradu: „Nama je najpre potrebno neko iskustvo koje ovde ne dobijamo u dovoljnoj meri, čisto da dobijemo bolji uvid u to šta se dešava ‘napolju', šta kod nas.”
Kako bi stekli nova saznanja, pratili nove tokove sa zapada i održavali kontakt sa strukom, studenti kao glavno sredstvo koriste internet.
Ema Đorđević, student pejzažne arhitekture u Beogradu: „Jedini način kod nas jeste internet. Veoma teško može da se stupi u direktan kontakt sa nekim.”
Vladimir Bidin: „Pored interneta, kao univerzalnog sredstva, dešava se ponekad da neki od naših kolega koji rade u inostranstvu održe neko predavanje na fakultetu ili eventualno pratimo neke časopise, ali oni uglavnom nisu novi, nisu redovni, tako da nisu baš najbolje sredstvo.”
Da ipak neke mogućnosti za razmenu iskustava i saznanja studenata u regionu sa kolegama iz inostranstva postoje, svedok je Ratko Janjić, student Elektrotehničkog fakulteta u Podgorici i član studentskog Parlamenta Univerziteta u Crnoj Gori, koji svoje iskustvo smatra dragocenim: „Naravno da je korisno, naravno da je poželjno što više tih međunarodnih razmjena u cilju što boljeg sticanja iskustava kao i praćenja nekih novih stvari, novih tehnologija.”
Jan Zlatan Kulenović, izvršni direktor Omladinske informativne agencije BiH, činjenicu da je građanima iz regiona potrebna viza za odlazak u inostranstvo doživljava kao diskriminaciju, a o mobilnosti studenata kaže:
„Tema mobilnosti je najvažnija stvar ukoliko želimo mlade ljude koji će imati bolje obrazovanje, koji će uspjeti razmeniti iskustva sa svojim kolegama, posebno sa onima iz uspješnijih i razvijenijih zemalja, ali ujedno nešto što je jako bitno je da su mladi bili pioniri pomirenja, ako uopćte možemo taj termin koristiti, kroz povezivanje, zajedničke događaje na prostoru Balkana.”
Kulenović smatra da je regionalna saradnja veoma korisna: „Poprilično je jaka saradnja, ali ću reći da je ona i bitna. Ne pro forme kao neki make up, da je to nešto što je korisno za razvoj naših zemalja, nego nešto što zaista nam može pomoći u radu.”
Kulenović takođe savetuje studentima da se sami moraju pobrinuti da nađu informacije: „Vi morate tražiti, vi morate surfati, vi morate kontaktirati raznorazne organizacije da biste našli informacije. Ne možete uopće okarakterisati da li smo mi na nekom stepenu razvoja, da li smo uspješni na nekom putu, ukoliko ne odete iz svoje kutije negdje drugdje i ne usporedite situaciju i onda ili plačete kad vidite šta sve drugi imaju ili pak vam bude drago šta ste uspjeli uraditi i postići u životu.”
Na pitanje da li smatraju da su u nečemu u prednosti u odnosu na svoje kolege studente sa zapada, neki od naših sagovornika su se slatko nasmejali:
Alma Suljević, student germanistike u Sarajevu: „Iskreno mislim da nemamo apsolutno nikakvih prednosti, osim što učimo malo više da se borimo da dođemo do nekih informacija, pošto nam se takođe ni to ne nudi, nego se sami borimo da dođemo do nekih knjiga na njemačkom jeziku, do neke proširene literature koju takođe nemamo i to je sve.”
Ratko Janjić, takođe na vidi prednosti u našem sistemu školovanja: „Uslovi u kojima studenti žive su neuporedivi, materijalne mogućnosti studenata za razmjenu su na dosta većem nivou nego kod nas. Takođe, materijalne mogućnosti za praćenje novih stvari, novih tehnologija su izvanredne, a suština je da se većina stvari svodi na taj praktičan rad kojeg upoređujući sa našim ima mnogo mnogo više nego kod nas.”
Ema Đorđević: „Pa jedino što može da bude prednost jeste da postanemo malo maštovitiji, s obzirom na to da nemamo toliko otvorenih mogućnosti da nešto odradimo, inače ovako teško da imamo neku prednost.”
Zemlje iz regiona se spremaju da se vrate u evropske tokove, te studenti iz ovih zemalja, uskoro možda neće morati da se oslanjaju samo na svoju borbenost ili maštu.