Kragujevačka Zastava nekada je bila najveći proizvođač automobila u ovom delu Evrope. Popularnim Fićom, iako je bio predviđen za prevoz na kratkim relacijama, čitave familije putovale su u posetu rođacima sa jednog na drugi kraj tadašnje Jugoslavije. Zastavin Jugo bio je najsavršeniji tehnološki proizvod tadašnje jugoslovenske privrede u čijoj realizaciji su učestvovala mnoga preduzeća iz svih krajeva bivše zajedničke države. Neslavna sudbina Juga, u čijem imenu ima nekakve simbolike, koja je dostigla svoj zenit krajem devedesetih prodajom na američkom tržištu, najbolja je ilustracija katastrofalnih posledica raspada zajedničkog jugoslovenskog tržišta. Crni dani Zastave bili su u julu 2001. godine kada je ova fabrika dekomponovana i poput velikog zapuštenog imanja podeljena na manje celine kako bi ušla u proces privatizacije. Tada je skoro 14 hiljada radnika proglašeno za tehnološki višak. Ekonomisti su tada radnike Zastave nazivali tranzicionim gubitnicima, koji već dugo životare jer je zbog sankcija i vladavine Slobodana Miloševića izgubljen svaki kontakt s modernim tehnologijama i razvojem. Urednik u nedeljniku Ekonomist Miša Brkić:
“Sve ono što je bila desetogodišnja prednost Zastave istopilo se za 2 godine i tada je počelo veliko tehnološko zaostajanje Zastave koje se danas vidi kao nezabeleženo u istoriji automobilske industrije.”
Ova godina mogla bi biti novi početak Zastave. Generalni direktor Zastava vozila Zoran Radojević:
“Mislim da je za nas ključno i važno je da se ključna reč ‘socijalni program’ u Kragujevcu zameni sa rečju ‘razvoj’.”
Najpre je u junu u Kragujevcu počela montaža Fijatovih automobila, »zastava 10« kako se zovu u Srbiji. Ovaj automobil, koji je proizveden po italijanskoj licenci, mogao bi da bude presudan faktor obnavljanja pokidanih veza jer će oko sebe okupiti proizvođače auto delova iz Hrvatske, BiH i Makedonije. Danas je u kragujevačku Zastavu stigao i američki Dženeral Motors sa kojim je potpisan ugovor o proizvodnji automobila "opel astra". Za razliku od ugovora sa Fijatom, proizvodnja Opelovih automobila neće biti licencna što znači da će se »astra« u Kragujevcu proizvoditi pod imenom Opela.
Direktor prodaje Dženeral motorsa za centralnu i istočnu Evropu Dankan Aldred rekao da je ugovorom predviđeno sklapanje još jednog modela u Srbiji, ali da će tek nakon ispitivanja tržišta biti odlučeno koji će to model biti:
“U Zastavi smo pronašli jakog partnera sa tradicijom u automobilskom poslu. Mi vidimo ovo partnerstvo kao veliku mogućnost da se još više približimo ovom važnom tržištu.”
Ministar ekonomije i regionalnog razvoja Mlađan Dinkić ocenjuje da je ugovor sa DM šansa za oporavak domaće autoindstrije i dobar signal pred raspisivanje tendera za Zastavu u decembru:
“Zastava već sada sklapa ‘punto’. Ta proizvodnja je krenula ovih dana a sa ovim partnerstvom sa Dženeral Motorsom rastu šanse da dobijemo jednog dobrog strateškog partnera.”
Ekonomiski analitičar Miša Brkić, međutim upozorava da ne treba biti previše euforičan po ovom pitanju:
“Zavisi ko će se javiti, da li će uopšte biti strateških partnera i da li će kupac Zastave biti neka automobilska kompanija iz sveta ili neka trgovačka firma kojoj Zastavine hale trebaju za skladište.”
Predstava o Zastavi kao motoru razvoja Kragujevca u ovom trenutku ne stoji i tek će privatizacija biti test da li kragujevačka fabrika ima perspektivu ili ne, kaže Brkić. A paralela između kragujevačke Zastave i češke Škode je, prema njegovim rečima, potpuno izlišna:
“Škoda je pre više od 10 godina dobila strateškog partnera. Ovo su ad hok poslovi koje Fijat i Dženeral Motors ustupaju Zastavi da proizvodi modele koje oni napuštaju. To nije korbiznis Dženeral Motorsa. Fijat je sa puntom druge generacije takođe raskinuo i preselio proizvodnju u Kragujevac.”
Čekajući privatizaciju, korist od ugovora sa Dženeral Motorsom imaće kragujevački radnici:
“Pretpostavljam da, kada je ugovor potpisan, ima slobodnih kapaciteta i da će radnici, koji su do sada sedeli besposleni i primali plate iz budžeta Srbije, moći da rade posao za koji inače ta fabrika postoji.”
Zastava automobili je najveća fabrika za proizvodnju automobila na Balkanu, sa tradicijom dugom pet decenija. Osnovne delatnosti su razvoj, proizvodnja i plasman putničkih automobila i rezervnih delova za putničke automobile sa trenutnim kapacitetima za montažu oko 60.000 automobila godišnje. Pored opreme za kompletnu proizvodnju automobila raspolaže i kadrovima za naučno istraživačku delatnost, razvoj proizvoda od ideje do homologacije, kao i poslove projektovanja tehnoloških procesa i uređaja. Proizvedeno je preko 4.000.000 i izveženo preko 700.000 vozila u 77 zemalja sveta. Raspolaže sa više od 30 licenci za proizvodnju auto delova vodećih svetskih firmi, kao i sertifikat po standardu JUS ISO 9001, a sa akreditovanim laboratorijama verifikovana je za homologaciona ispitivanja po pojedinim ECE pravilnicima.
“Sve ono što je bila desetogodišnja prednost Zastave istopilo se za 2 godine i tada je počelo veliko tehnološko zaostajanje Zastave koje se danas vidi kao nezabeleženo u istoriji automobilske industrije.”
Ova godina mogla bi biti novi početak Zastave. Generalni direktor Zastava vozila Zoran Radojević:
“Mislim da je za nas ključno i važno je da se ključna reč ‘socijalni program’ u Kragujevcu zameni sa rečju ‘razvoj’.”
Najpre je u junu u Kragujevcu počela montaža Fijatovih automobila, »zastava 10« kako se zovu u Srbiji. Ovaj automobil, koji je proizveden po italijanskoj licenci, mogao bi da bude presudan faktor obnavljanja pokidanih veza jer će oko sebe okupiti proizvođače auto delova iz Hrvatske, BiH i Makedonije. Danas je u kragujevačku Zastavu stigao i američki Dženeral Motors sa kojim je potpisan ugovor o proizvodnji automobila "opel astra". Za razliku od ugovora sa Fijatom, proizvodnja Opelovih automobila neće biti licencna što znači da će se »astra« u Kragujevcu proizvoditi pod imenom Opela.
Direktor prodaje Dženeral motorsa za centralnu i istočnu Evropu Dankan Aldred rekao da je ugovorom predviđeno sklapanje još jednog modela u Srbiji, ali da će tek nakon ispitivanja tržišta biti odlučeno koji će to model biti:
“U Zastavi smo pronašli jakog partnera sa tradicijom u automobilskom poslu. Mi vidimo ovo partnerstvo kao veliku mogućnost da se još više približimo ovom važnom tržištu.”
Ministar ekonomije i regionalnog razvoja Mlađan Dinkić ocenjuje da je ugovor sa DM šansa za oporavak domaće autoindstrije i dobar signal pred raspisivanje tendera za Zastavu u decembru:
“Zastava već sada sklapa ‘punto’. Ta proizvodnja je krenula ovih dana a sa ovim partnerstvom sa Dženeral Motorsom rastu šanse da dobijemo jednog dobrog strateškog partnera.”
Ekonomiski analitičar Miša Brkić, međutim upozorava da ne treba biti previše euforičan po ovom pitanju:
“Zavisi ko će se javiti, da li će uopšte biti strateških partnera i da li će kupac Zastave biti neka automobilska kompanija iz sveta ili neka trgovačka firma kojoj Zastavine hale trebaju za skladište.”
Predstava o Zastavi kao motoru razvoja Kragujevca u ovom trenutku ne stoji i tek će privatizacija biti test da li kragujevačka fabrika ima perspektivu ili ne, kaže Brkić. A paralela između kragujevačke Zastave i češke Škode je, prema njegovim rečima, potpuno izlišna:
“Škoda je pre više od 10 godina dobila strateškog partnera. Ovo su ad hok poslovi koje Fijat i Dženeral Motors ustupaju Zastavi da proizvodi modele koje oni napuštaju. To nije korbiznis Dženeral Motorsa. Fijat je sa puntom druge generacije takođe raskinuo i preselio proizvodnju u Kragujevac.”
Čekajući privatizaciju, korist od ugovora sa Dženeral Motorsom imaće kragujevački radnici:
“Pretpostavljam da, kada je ugovor potpisan, ima slobodnih kapaciteta i da će radnici, koji su do sada sedeli besposleni i primali plate iz budžeta Srbije, moći da rade posao za koji inače ta fabrika postoji.”
Zastava automobili je najveća fabrika za proizvodnju automobila na Balkanu, sa tradicijom dugom pet decenija. Osnovne delatnosti su razvoj, proizvodnja i plasman putničkih automobila i rezervnih delova za putničke automobile sa trenutnim kapacitetima za montažu oko 60.000 automobila godišnje. Pored opreme za kompletnu proizvodnju automobila raspolaže i kadrovima za naučno istraživačku delatnost, razvoj proizvoda od ideje do homologacije, kao i poslove projektovanja tehnoloških procesa i uređaja. Proizvedeno je preko 4.000.000 i izveženo preko 700.000 vozila u 77 zemalja sveta. Raspolaže sa više od 30 licenci za proizvodnju auto delova vodećih svetskih firmi, kao i sertifikat po standardu JUS ISO 9001, a sa akreditovanim laboratorijama verifikovana je za homologaciona ispitivanja po pojedinim ECE pravilnicima.