Ovaj najavni džingl utakmice najbolje i planetarno najpoznatije košarkaške lige na svetu i učešće u njoj san je svakog dečaka koji je ikada probacio loptu kroz obruč. Vuk Ivanović 23 godišnji student Brigem Jang Univerziteta iz Solt Lejk Sitija iako vrhunski košarkaš u nečemu se razlikuje od svojih kolega sa terena. Još uvek nije raščistio da li po završetku studija želi da se posveti akademskoj ili sportskoj karijeri imajući u vidu da je pred njim sjajna perspektiva u oba smera. U razgovoru za naš radio kaže da se za odlazak na studije u Ameriku odlučio jer u Srbiji nije bilo uslova za uspešno napredovanje u košarci i nauci. Nakon tri godine provedene na Brigem Jangu sa grupom kolega nominovan je za Nobelovu nagradu u oblasti mikrobilogije i genetike:
“Imao sam sreću da dobijem da radim na projektovanju hromozoma, da ih kloniramo preko bakterija i da radimo sekvenciranje kompletnih hromozoma, kompletnog DNA ove biljke. A zašto te biljke? Ta biljka može da raste na tlu koje ima visoku koncentraciju soli, šta više donosi plodove koji su bogati proteinima i nutriciono vrlo važno za stanovništvo Južne Amerike. Mi smo već objavili nekoliko članaka u “American Science Journal”. Oni smatraju, pošto je to stravično veliki projekat jer smo mi sekvencirali tri puta više DNA nego što je iko do sada, da treba već da dobijemo, pošto smo već bili kandidovani, Nobelovu nagradu. Mi malo usporavamo zbog toga što je novac problem i što je ceo projekat stravično skup.”
Brigem Jang Univerzitet poznat po izuzetno jakom naučnom programu, gotovo je isto tako poznat i po košarkaškom timu čija je legenda sedamdesetih godina prošlog veka postao proslavljeni as Krešimir Ćosić i kome je dres u znak zahvalnosti podignut pod svodove dvorane. Vuk Ivanović objašnjava kako usklađuje obaveze u nauci i sportu i kako izgleda njegov radni dan:
“Oni mi zakazuju časove tako da školu imam u jutarnjim časovima, počinje u 7, 8, traje do 12, 13, 14 i onda kreću treninzi od 14 do 18 ili 19. Obično budu dva povezana treninga. Nakon toga ako imate odmor možda sat vremena, posle toga treniram individualno sa trenerom, od 21 do 23.”
RSE: Šta ostane za privatan život?
“Privatan život je nešto što treba da bude nađeno u nauci i sportu a izlaženje je nešto što možda može da se desi jednom mesečno ako se sklopi nekoliko stvari. Ja recimo spavam po 4-5 sati.”
Ne krije da ga je poziv u reprezentaciju Srbije iznenadio iako je iza sebe imao sportski gledano uspešnu sezonu. Kako je reagovao na tu vest i kakav prijem očekuje od saigrača koje ne poznaje:
“Bio sam u laboratoriji kada mi je javljeno, izgubio sam se. Ispala mi je epruveta iz ruke koja košta 150 dolara i koja je imala vrlo važan sadržaj. Mislio sam prvo da se šale sa mnom. Mislim da će to da bude kao i kada sam prvi put došao u Ameriku – to će biti ispitivanje stranog terena. Voleo bih samo da sve to ostane na sportsman nivou, da bude jedno pošteno takmičenje između svih nas. Koliko god ja njih ne znam toliko ni oni mene ne znaju, to može da bude faktor iznenađenja kao kada sam došao u Ameriku. Sigurno će biti iznenađenja.”
Vuk Ivanović naredne godine naći ce se na možda najozbiljnijoj životnoj prekretnici. Gotovo podjednako uspešan i u nauci i u sportu, moraće po završetku studija definitivno da se opredeli za jedan put. Kaže da o povratku u Srbiju nije razmišljao, a na pitanje koja će od dve njegove najveće ljubavi nauka ili košarka pobediti ovako odgovara:
“Može da se zaradi od košarke ali može dosta i od škole. Bitno je ono šta vas ispunjava, nije mi novac na pameti. Po završetku škole ću da vidim i da vagam šta mi je bolje da radim. Znam da je novac važan za život ali bitnije da ste ispunjeni.”
“Imao sam sreću da dobijem da radim na projektovanju hromozoma, da ih kloniramo preko bakterija i da radimo sekvenciranje kompletnih hromozoma, kompletnog DNA ove biljke. A zašto te biljke? Ta biljka može da raste na tlu koje ima visoku koncentraciju soli, šta više donosi plodove koji su bogati proteinima i nutriciono vrlo važno za stanovništvo Južne Amerike. Mi smo već objavili nekoliko članaka u “American Science Journal”. Oni smatraju, pošto je to stravično veliki projekat jer smo mi sekvencirali tri puta više DNA nego što je iko do sada, da treba već da dobijemo, pošto smo već bili kandidovani, Nobelovu nagradu. Mi malo usporavamo zbog toga što je novac problem i što je ceo projekat stravično skup.”
Brigem Jang Univerzitet poznat po izuzetno jakom naučnom programu, gotovo je isto tako poznat i po košarkaškom timu čija je legenda sedamdesetih godina prošlog veka postao proslavljeni as Krešimir Ćosić i kome je dres u znak zahvalnosti podignut pod svodove dvorane. Vuk Ivanović objašnjava kako usklađuje obaveze u nauci i sportu i kako izgleda njegov radni dan:
“Oni mi zakazuju časove tako da školu imam u jutarnjim časovima, počinje u 7, 8, traje do 12, 13, 14 i onda kreću treninzi od 14 do 18 ili 19. Obično budu dva povezana treninga. Nakon toga ako imate odmor možda sat vremena, posle toga treniram individualno sa trenerom, od 21 do 23.”
RSE: Šta ostane za privatan život?
“Privatan život je nešto što treba da bude nađeno u nauci i sportu a izlaženje je nešto što možda može da se desi jednom mesečno ako se sklopi nekoliko stvari. Ja recimo spavam po 4-5 sati.”
Ne krije da ga je poziv u reprezentaciju Srbije iznenadio iako je iza sebe imao sportski gledano uspešnu sezonu. Kako je reagovao na tu vest i kakav prijem očekuje od saigrača koje ne poznaje:
“Bio sam u laboratoriji kada mi je javljeno, izgubio sam se. Ispala mi je epruveta iz ruke koja košta 150 dolara i koja je imala vrlo važan sadržaj. Mislio sam prvo da se šale sa mnom. Mislim da će to da bude kao i kada sam prvi put došao u Ameriku – to će biti ispitivanje stranog terena. Voleo bih samo da sve to ostane na sportsman nivou, da bude jedno pošteno takmičenje između svih nas. Koliko god ja njih ne znam toliko ni oni mene ne znaju, to može da bude faktor iznenađenja kao kada sam došao u Ameriku. Sigurno će biti iznenađenja.”
Vuk Ivanović naredne godine naći ce se na možda najozbiljnijoj životnoj prekretnici. Gotovo podjednako uspešan i u nauci i u sportu, moraće po završetku studija definitivno da se opredeli za jedan put. Kaže da o povratku u Srbiju nije razmišljao, a na pitanje koja će od dve njegove najveće ljubavi nauka ili košarka pobediti ovako odgovara:
“Može da se zaradi od košarke ali može dosta i od škole. Bitno je ono šta vas ispunjava, nije mi novac na pameti. Po završetku škole ću da vidim i da vagam šta mi je bolje da radim. Znam da je novac važan za život ali bitnije da ste ispunjeni.”