Tadašnja komunistička partija je u jednoj od sala Sava centra otpevala svoju Labudovu pesmu i najavila raspad zemlje. U istoj toj Sali je čuveni dirigent svetskog glasa, Zubin Mehta, došavši među prvima u postoktobarsku Srbiju, najavio povratak Beograda u svet posle dugo godina izolacije. U Sava centru obavljane su pripreme za neko davno zasedanje KEBS-a i to je bila pozornica jednog Titovog diplomatskog manevra o kojima akteri prvi put javno govore za RFE.
Kada se Tito vratio sa Konferenciji o evropskoj bezbednosti i saradnji, održanoj u Helsinkiju u leto 1975. godine, postavilo se pitanje gde će se održati naredni skup ove konferencije, s obzirom da je tadašnji predsednik Jugoslavije preuzeo obavezu da Jugoslavija bude domaćin te konferencije. Skup je trebalo da počne 15. juna 1977. godine i da traje oko 8 meseci ali se postavilo pitanje gde on u Beogradu može da se održi. Inicijativu za izgradnju objekta preuzelo je rukovodstvo Beograda, seća se tadašnji gradonačelnik, Živorad Kovačević:
"Ovde je bilo govora o tome kako je tadašnje gradsko rukovodstvo preuzelo taj rizik da u jednom tako kratkom roku napravi Sava centar, za 11 meseci prvu fazu i svaku dalju tako isto. Međutim, činjenica ostaje da je on napravljen, odnosno direktan povod za to je bila prilika koju smo mi, razume se, ščepali, to da je Konferencija o bezbednosti i saradnji u Helsinkiju odlučila da prvi naredni "follow up" bude u Beogradu i da traje 8 meseci, da će biti na ministarskom nivou itd."
Stojan Maksimović. Arhitekta i čovek koji je projektovao Sava centar objašnjava kako i kojom brzinom su podignuti objekti i čitav kompleks, mesto gde će se u to vreme osim Konferencije o evropskoj bezbednosti održavati i kongresi Svetske banke:
"Svaki objekat je, da kažem, isprojektovan uslovno, smišljen - bi bio bolji izraz, i napravljen za godinu dana jer su takvi bili rokovi - KEBS je godinu dana, od dana pobijanja šipova, otvaranja, Kongres partija je godinu dana i Svetska banka odmah iza njega i godinu dana hotel. Znači, 3 godine 3 objekta. Ukupno gledano, prevedeno u neke građevinske norme to vam je 110-120 hiljada kvadratnih metara upotrebljivog prostora."
Sava centar je enciklopedija, zdanje koje je obeležilo čitav jedan period, živa istorija, kaže Miloje Popović prvi direktor Sava centra i autor jedine monografije koja je napisana nakon 30 godina od izgradnje ovog zdanja pod nazivom "Sava centar - Hrabrost i avantura":
"To je, ustvari, živa istorija naše zemlje, i Beograda i Srbije i ondašnje velike Jugoslavije i sada će biti."
RSE: Čega se posebno sećate od tih velikih događaja?
"Prve dve godine najveći događaj je bio kada je predsednik Republike Tito došao kao jedna svetska ličnost, kao čovek zahvaljujući kome je ovaj Centar i podignut, njegov autoritet, njegova vizija da se ovako nešto napravi je učinila da mi danas imamo Sava centar. To je bio najveći događaj. Tu su bili i KEBS, razni događaji i hiljade i hiljade konferencija."
Bivši gradonačelnik Beograda Živorad Kovačević seća se jedne konferencije kojom je predsedavao alžirski predsednik Huari Bumedijan i velikog autoriteta predsednika Tita i njegovih diplomatskih manevara:
"Ja sam jedini bio prisutan tom razgovoru, koji ustvari nije bio razgovor. Tito je video da je Bumedijan bolestan i nije ga pitao - kako ste putovali, kako se osećate itd, nego je mirno pušio svoju cigaru i pio viski i ja sam mu se pridružio. Bumedijan je ćutao. U jednom trenutku Tito je rekao Bumedijanu: "Molio bih Vas, dragi predsedniče, da sutra nešto učinite na početku." "Brate predsedniče", odgovara mu ovaj, "svakako." "Kad Malmijerka", kubanski ministar inostranih poslova, pošto je predstojala konferencija u Havani, gde je Kuba odigrala ulogu perjanice okupljanja antiimperijalističkog bloka - "počne nešto ovako onako" - tako je Tito rekao - "ne dajte mu!" Bumedijan je rekao: "Svakako." I na tome je završeno. I stvarno Malmijerka je u tri navrata tako odsečno bio prekinut od strane Bumedijana da je na kraju bio ljut, crven u obrazima i izleteo sa svim papirima sa Konferencije. Niko se, od onih koji su bili spremni da ga podrže, nije ni javljao za reč. Eto, tako se to radilo."
U Sava centru je za trideset godina održano preko osam hiljada domaćih i međunarodnih skupova i manifestacija sa milion i šest stotina hiljada učesnika, kao i dvadesthiljada kulturnih manifestacija i programa sa deset miliona posetilaca. To je riznica iza čijih fasada se krije čitava jedna istorija.
Kada se Tito vratio sa Konferenciji o evropskoj bezbednosti i saradnji, održanoj u Helsinkiju u leto 1975. godine, postavilo se pitanje gde će se održati naredni skup ove konferencije, s obzirom da je tadašnji predsednik Jugoslavije preuzeo obavezu da Jugoslavija bude domaćin te konferencije. Skup je trebalo da počne 15. juna 1977. godine i da traje oko 8 meseci ali se postavilo pitanje gde on u Beogradu može da se održi. Inicijativu za izgradnju objekta preuzelo je rukovodstvo Beograda, seća se tadašnji gradonačelnik, Živorad Kovačević:
"Ovde je bilo govora o tome kako je tadašnje gradsko rukovodstvo preuzelo taj rizik da u jednom tako kratkom roku napravi Sava centar, za 11 meseci prvu fazu i svaku dalju tako isto. Međutim, činjenica ostaje da je on napravljen, odnosno direktan povod za to je bila prilika koju smo mi, razume se, ščepali, to da je Konferencija o bezbednosti i saradnji u Helsinkiju odlučila da prvi naredni "follow up" bude u Beogradu i da traje 8 meseci, da će biti na ministarskom nivou itd."
Stojan Maksimović. Arhitekta i čovek koji je projektovao Sava centar objašnjava kako i kojom brzinom su podignuti objekti i čitav kompleks, mesto gde će se u to vreme osim Konferencije o evropskoj bezbednosti održavati i kongresi Svetske banke:
"Svaki objekat je, da kažem, isprojektovan uslovno, smišljen - bi bio bolji izraz, i napravljen za godinu dana jer su takvi bili rokovi - KEBS je godinu dana, od dana pobijanja šipova, otvaranja, Kongres partija je godinu dana i Svetska banka odmah iza njega i godinu dana hotel. Znači, 3 godine 3 objekta. Ukupno gledano, prevedeno u neke građevinske norme to vam je 110-120 hiljada kvadratnih metara upotrebljivog prostora."
Sava centar je enciklopedija, zdanje koje je obeležilo čitav jedan period, živa istorija, kaže Miloje Popović prvi direktor Sava centra i autor jedine monografije koja je napisana nakon 30 godina od izgradnje ovog zdanja pod nazivom "Sava centar - Hrabrost i avantura":
"To je, ustvari, živa istorija naše zemlje, i Beograda i Srbije i ondašnje velike Jugoslavije i sada će biti."
RSE: Čega se posebno sećate od tih velikih događaja?
"Prve dve godine najveći događaj je bio kada je predsednik Republike Tito došao kao jedna svetska ličnost, kao čovek zahvaljujući kome je ovaj Centar i podignut, njegov autoritet, njegova vizija da se ovako nešto napravi je učinila da mi danas imamo Sava centar. To je bio najveći događaj. Tu su bili i KEBS, razni događaji i hiljade i hiljade konferencija."
Bivši gradonačelnik Beograda Živorad Kovačević seća se jedne konferencije kojom je predsedavao alžirski predsednik Huari Bumedijan i velikog autoriteta predsednika Tita i njegovih diplomatskih manevara:
"Ja sam jedini bio prisutan tom razgovoru, koji ustvari nije bio razgovor. Tito je video da je Bumedijan bolestan i nije ga pitao - kako ste putovali, kako se osećate itd, nego je mirno pušio svoju cigaru i pio viski i ja sam mu se pridružio. Bumedijan je ćutao. U jednom trenutku Tito je rekao Bumedijanu: "Molio bih Vas, dragi predsedniče, da sutra nešto učinite na početku." "Brate predsedniče", odgovara mu ovaj, "svakako." "Kad Malmijerka", kubanski ministar inostranih poslova, pošto je predstojala konferencija u Havani, gde je Kuba odigrala ulogu perjanice okupljanja antiimperijalističkog bloka - "počne nešto ovako onako" - tako je Tito rekao - "ne dajte mu!" Bumedijan je rekao: "Svakako." I na tome je završeno. I stvarno Malmijerka je u tri navrata tako odsečno bio prekinut od strane Bumedijana da je na kraju bio ljut, crven u obrazima i izleteo sa svim papirima sa Konferencije. Niko se, od onih koji su bili spremni da ga podrže, nije ni javljao za reč. Eto, tako se to radilo."
U Sava centru je za trideset godina održano preko osam hiljada domaćih i međunarodnih skupova i manifestacija sa milion i šest stotina hiljada učesnika, kao i dvadesthiljada kulturnih manifestacija i programa sa deset miliona posetilaca. To je riznica iza čijih fasada se krije čitava jedna istorija.