Mada još uvek nisu prekršeni ustavni rokovi za formiranje novih državnih organa, sve je više nagoveštaja institucionalne krize u zemlje. Što se manje bude čekalo, manji su rizici da se dogodi institucionalna kriza, pojedini politički akteri – poput Demokratske stranke – iskazuju spremnost na kompromis, ali opasnost da se u zakonskom roku od tri meseca ne dođe do nove Vlade je još uvek realna, kaže doskorašnji predsednik Ustavnog suda Srbije Slobodan Vučetić:
“To bi nas zaista vodilo u jednu ozbiljnu krizu jer tada bi tek konstituisana Skupština morala po Ustavu biti raspuštena. Išlo bi se na dugotrajnu proceduru novih izbora koji bi se morali održati u roku od 60 dana od toga dana a onda još duža procedura, verovatno konstituisanje nove Skupštine, izbora nove Vlade, sa velikom neizvesnošću kakvi bi bili rezultati tih izbora. Prema tome, u tom trenutku Srbija bi zaista ušla u jednu ozbiljnu krizu.“
Kritičari delovanja onog dela demokratskog bloka koji predvodi Demokratska stranka Srbije premijera Koštunice zameraju i to što je u četvrtak, 29. marta Vlada Srbije donela uredbu, kojom je privremeno finansiranje države produženo, umesto da se ubrza proces konstituisanja novog parlamenta koji bi po hitnom roku, do kraja marta, donela novi zakon o budžetu. Kandidat Demokratske stranke za premijera Božidar Đelić smatra da vladina uredba predstavlja svojevrsan finansijski državni udar:
“Demokratska stranka i dalje misli da nije kasno da se ipak sazove ta sednica, da se izglasa ta dopuna zakona o budžetskom sistemu I da se tako naša država vrati u ustavni i zakonski okvir. U protivnom, mislim da će biti nekih formalnih postupaka za ocenu ustavnosti jedne takve uredbe. Mi ćemo se potruditi da ovo što se sada desi ne ugrozi pregovore oko sastavljanja Vlade Republike Srbije, mada realno gledajući to ih je u velikoj meri već otežalo.”
Portparol Demokratske stranke Srbije Andreja Mladenović, s druge strane, odbacuje tvrdnje da vladina uredba o privremenom finansiranju predstavlja kršenje Ustava i zakona:
“Ovaj potez je potpuno zakonit u smislu da nije prekršen Zakon o budžetskom sistemu, jer on ne predviđa nastavak finansiranja posle 31. marta što je jedna pravna praznina u tom zakonu. Ali postoji jedan drugi zakon, Zakon o javnim prihodima i rashodima koji predviđa da ukoliko se ne donese budžet do 31. marta, da se onda nastavlja privremeno finansiranje. To je potpuno u skladu sa zakonom. Ovo što se predlaže je opet jedno kratkoročno rešenje da se Zakon o budžetskom sistemu promeni u smislu da se do 6 meseci dozvoli privremeno finansiranje. Ali može da se desi situacija da se ne reši pravni vakum, znači da se konstituiše Skupština ili da možda dođemo do novih izbora i da opet tih 6 meseci ne bude dovoljno. “
Da je vremena za konačni dogovor sve manje, jer ističe tromesečni period u kome on mora da se postigne, upozorava u izjavi za Radio Slobodna Evropa i politikolog Jovan Komšić. On kao otežavajuću okolnost ističe činjenicu da je blokiran rad Ustavnog suda Srbije, zbog činjenice da još uvek nije izabran njegov predsednik:
“Ustavni sud, iako je mogao da izabere iz svog sastava vršioca dužnosti Ustavnog suda, sudije Ustavnog suda to nisu učinile. I Ustavni sud je sam sebe izmestio iz polja svoje osnovne funkcije. Nema autoritativne institucije koja bi u skladu sa Ustavom i zakonom razrešila odgovarajuće konflikte i različita mišljenja najodgovornijih aktera. Dodaćemo tome naravno i privremeno finansiranje koje se produžava Uredbom ove Vlade bez promene zakona iako je formalno ta mogućnost postojala u Parlamentu. Takođe politički akteri zbog cenkanja i podele plena naprosto ne koriste i to malo legalnih institucionalnih mogućnosti za nastavak demokratskih reformi za izvlačenje Srbije iz krize. Ostaćemo u situaciji u kojoj će pasti mrak na Srbiju.”
RSE: Da li je situacija popravljiva ili nepopravljiva?
“Popravljiva je, uvek život ponudi izvesna rešenja. Naprosto se naziru možda neke rane najave diktature. Ja naprosto ne mislim da bi bilo takvih avanturista koji bi pomislili da vreme radi za njih i za taj vid vlasti. Nastaje ponovo jedna vrsta hibridnog političkog sistema negde između parademokratije, poludemokratije i stabilizovanih procedura demokratskih. Mislim da se stvar ponovo svodi na poznatu adresu a ta paznata adresa jesu najodgovorniji politički akteri uključujući i najodgovornijeg subjekta danas a to je tehnička Vlada.“
“To bi nas zaista vodilo u jednu ozbiljnu krizu jer tada bi tek konstituisana Skupština morala po Ustavu biti raspuštena. Išlo bi se na dugotrajnu proceduru novih izbora koji bi se morali održati u roku od 60 dana od toga dana a onda još duža procedura, verovatno konstituisanje nove Skupštine, izbora nove Vlade, sa velikom neizvesnošću kakvi bi bili rezultati tih izbora. Prema tome, u tom trenutku Srbija bi zaista ušla u jednu ozbiljnu krizu.“
Kritičari delovanja onog dela demokratskog bloka koji predvodi Demokratska stranka Srbije premijera Koštunice zameraju i to što je u četvrtak, 29. marta Vlada Srbije donela uredbu, kojom je privremeno finansiranje države produženo, umesto da se ubrza proces konstituisanja novog parlamenta koji bi po hitnom roku, do kraja marta, donela novi zakon o budžetu. Kandidat Demokratske stranke za premijera Božidar Đelić smatra da vladina uredba predstavlja svojevrsan finansijski državni udar:
“Demokratska stranka i dalje misli da nije kasno da se ipak sazove ta sednica, da se izglasa ta dopuna zakona o budžetskom sistemu I da se tako naša država vrati u ustavni i zakonski okvir. U protivnom, mislim da će biti nekih formalnih postupaka za ocenu ustavnosti jedne takve uredbe. Mi ćemo se potruditi da ovo što se sada desi ne ugrozi pregovore oko sastavljanja Vlade Republike Srbije, mada realno gledajući to ih je u velikoj meri već otežalo.”
Portparol Demokratske stranke Srbije Andreja Mladenović, s druge strane, odbacuje tvrdnje da vladina uredba o privremenom finansiranju predstavlja kršenje Ustava i zakona:
“Ovaj potez je potpuno zakonit u smislu da nije prekršen Zakon o budžetskom sistemu, jer on ne predviđa nastavak finansiranja posle 31. marta što je jedna pravna praznina u tom zakonu. Ali postoji jedan drugi zakon, Zakon o javnim prihodima i rashodima koji predviđa da ukoliko se ne donese budžet do 31. marta, da se onda nastavlja privremeno finansiranje. To je potpuno u skladu sa zakonom. Ovo što se predlaže je opet jedno kratkoročno rešenje da se Zakon o budžetskom sistemu promeni u smislu da se do 6 meseci dozvoli privremeno finansiranje. Ali može da se desi situacija da se ne reši pravni vakum, znači da se konstituiše Skupština ili da možda dođemo do novih izbora i da opet tih 6 meseci ne bude dovoljno. “
Da je vremena za konačni dogovor sve manje, jer ističe tromesečni period u kome on mora da se postigne, upozorava u izjavi za Radio Slobodna Evropa i politikolog Jovan Komšić. On kao otežavajuću okolnost ističe činjenicu da je blokiran rad Ustavnog suda Srbije, zbog činjenice da još uvek nije izabran njegov predsednik:
“Ustavni sud, iako je mogao da izabere iz svog sastava vršioca dužnosti Ustavnog suda, sudije Ustavnog suda to nisu učinile. I Ustavni sud je sam sebe izmestio iz polja svoje osnovne funkcije. Nema autoritativne institucije koja bi u skladu sa Ustavom i zakonom razrešila odgovarajuće konflikte i različita mišljenja najodgovornijih aktera. Dodaćemo tome naravno i privremeno finansiranje koje se produžava Uredbom ove Vlade bez promene zakona iako je formalno ta mogućnost postojala u Parlamentu. Takođe politički akteri zbog cenkanja i podele plena naprosto ne koriste i to malo legalnih institucionalnih mogućnosti za nastavak demokratskih reformi za izvlačenje Srbije iz krize. Ostaćemo u situaciji u kojoj će pasti mrak na Srbiju.”
RSE: Da li je situacija popravljiva ili nepopravljiva?
“Popravljiva je, uvek život ponudi izvesna rešenja. Naprosto se naziru možda neke rane najave diktature. Ja naprosto ne mislim da bi bilo takvih avanturista koji bi pomislili da vreme radi za njih i za taj vid vlasti. Nastaje ponovo jedna vrsta hibridnog političkog sistema negde između parademokratije, poludemokratije i stabilizovanih procedura demokratskih. Mislim da se stvar ponovo svodi na poznatu adresu a ta paznata adresa jesu najodgovorniji politički akteri uključujući i najodgovornijeg subjekta danas a to je tehnička Vlada.“