Prema nezvaničnim informacijama, među diplomcima Pravnog fakulteta ima dosta poznatih javnih ličnosti sa političke i estradne scene Srbije, pripadnika MUP-ova Crne Gore i Republike Srpske, ali i njihovih kolega iz Srbije. Sumnja se da su mnogi od njih diplomirali kupujući ispite ili koristeći svoj položaj, zbog čega pitanje poništavanja takvih diploma nije izlišno.
Rektor Miloš Đuran kaže da će kragujevački Univerzitet pokušati da pravni fakultet sačuva od propasti:
„Mi ne smemo dozvoliti da Pravni fakultet dođe u takvu situaciju jer Pravni fakultet ima 2.500 studenata. Mi ćemo napraviti sistem mera i koraka, koje u najkraćem vremenu treba da primenimo, kako bi počeli sa realizacijom nastave.“
Iako slučaj kragujevačkog Pravnog fakulteta ne silazi sa naslovnih strana gotovo dve nedelje, još uvek nema zvaničnih reagovanja iz vrha Ministarstva prosvete i vlade.
Profesor beogradskog Fakulteta političkih nauka Čedomir Čupić kaže da je ovaj slučaj najbolji dokaz organizovane korupcije, koja nije rešena, kako zakonskim tako i društvenim vrednostima, koje su obećane nakon 2000. godine:
„Ova korupcija koja se ispituje, pa naravno da je organizovana. A da vam ne govorim kakve posledice tek proističu iz tih lažnih diploma. Sve to treba da bude poništeno, svi ljudi koji se nalaze u tim institucijama treba da dobiju otkaz. Šta će uraditi Ministarstvo policije da preispita sve diplome svojih ljudi, odnosno da se vidi ko je za koliko vremena završio određeni fakultet?“
O koliko organizovanoj univerzitetskoj grupi se radi, moglo se pretpostaviti svakodnevnim proširivanjem spiska profesora saslušanih kod istražnog sudije. Programski direktor Transparentnosti Srbija Nemanja Nenadić kaže da ova afere može imati velikih posledica, posebno u vrednovanju srpskih univerzitetskih diploma, ukoliko država i njeni organi ne preduzmu energične mere u suzbijanju korupcije u visokoškolskim ustanovama:
„To naravno jeste pojedinačan slučaj i vezan za pojedince, i bilo bi jako loše ukoliko se negativno odrazi na one koji nisu direktno upleteni u sam događaj. Da li će do toga doći, mislim da pre svega zavisi od uverljivosti mera koje i naši univerziteti i državni organi budu preduzeli u vezi sa istraživanjem ovog i sličnih slučajeva.“
S druge strane, Studenska unija Srbije godinama je upozoravala na visok stepen korupcije i ona je za same studente postala prihvatljiva, kaže predsednik ove unije Nemanja Raković:
„Čak bi više od 70 posto studenata učestvovalo u korupciji kad bi za to imali priliku. Dakle, ne samo da je prihvatljiva, već je i poželjna.“
Raković dodaje da do sada nije bilo pritužbi studenata iz država regiona, i da bi bilo nužno bilo što pre utvrditi kako odgovornost, tako način i put kako su pojedinci preko noći postajali studenti kragujevačkog Univerziteta:
„Nismo imali direktne kontakte sa studentima iz okruženja, dakle Banjaluke, Sarajeva ili Zagreba, ali mislimo da ma koliko ovo bilo ružno i tužno i ma koliko ovo bio veliki šamar srpskom visokoobrazovnom sistemu, ovo svakako jeste potrebno i nužno. Jer, ako mi ne želimo da se bavimo korupcijom, onda će se korupcijom baviti ljudi iz okruženja, pa ćemo onda da vidimo hoćemo li šta raditi po tom pitanju.“
Rektor Miloš Đuran kaže da će kragujevački Univerzitet pokušati da pravni fakultet sačuva od propasti:
„Mi ne smemo dozvoliti da Pravni fakultet dođe u takvu situaciju jer Pravni fakultet ima 2.500 studenata. Mi ćemo napraviti sistem mera i koraka, koje u najkraćem vremenu treba da primenimo, kako bi počeli sa realizacijom nastave.“
Iako slučaj kragujevačkog Pravnog fakulteta ne silazi sa naslovnih strana gotovo dve nedelje, još uvek nema zvaničnih reagovanja iz vrha Ministarstva prosvete i vlade.
Profesor beogradskog Fakulteta političkih nauka Čedomir Čupić kaže da je ovaj slučaj najbolji dokaz organizovane korupcije, koja nije rešena, kako zakonskim tako i društvenim vrednostima, koje su obećane nakon 2000. godine:
„Ova korupcija koja se ispituje, pa naravno da je organizovana. A da vam ne govorim kakve posledice tek proističu iz tih lažnih diploma. Sve to treba da bude poništeno, svi ljudi koji se nalaze u tim institucijama treba da dobiju otkaz. Šta će uraditi Ministarstvo policije da preispita sve diplome svojih ljudi, odnosno da se vidi ko je za koliko vremena završio određeni fakultet?“
O koliko organizovanoj univerzitetskoj grupi se radi, moglo se pretpostaviti svakodnevnim proširivanjem spiska profesora saslušanih kod istražnog sudije. Programski direktor Transparentnosti Srbija Nemanja Nenadić kaže da ova afere može imati velikih posledica, posebno u vrednovanju srpskih univerzitetskih diploma, ukoliko država i njeni organi ne preduzmu energične mere u suzbijanju korupcije u visokoškolskim ustanovama:
„To naravno jeste pojedinačan slučaj i vezan za pojedince, i bilo bi jako loše ukoliko se negativno odrazi na one koji nisu direktno upleteni u sam događaj. Da li će do toga doći, mislim da pre svega zavisi od uverljivosti mera koje i naši univerziteti i državni organi budu preduzeli u vezi sa istraživanjem ovog i sličnih slučajeva.“
S druge strane, Studenska unija Srbije godinama je upozoravala na visok stepen korupcije i ona je za same studente postala prihvatljiva, kaže predsednik ove unije Nemanja Raković:
„Čak bi više od 70 posto studenata učestvovalo u korupciji kad bi za to imali priliku. Dakle, ne samo da je prihvatljiva, već je i poželjna.“
Raković dodaje da do sada nije bilo pritužbi studenata iz država regiona, i da bi bilo nužno bilo što pre utvrditi kako odgovornost, tako način i put kako su pojedinci preko noći postajali studenti kragujevačkog Univerziteta:
„Nismo imali direktne kontakte sa studentima iz okruženja, dakle Banjaluke, Sarajeva ili Zagreba, ali mislimo da ma koliko ovo bilo ružno i tužno i ma koliko ovo bio veliki šamar srpskom visokoobrazovnom sistemu, ovo svakako jeste potrebno i nužno. Jer, ako mi ne želimo da se bavimo korupcijom, onda će se korupcijom baviti ljudi iz okruženja, pa ćemo onda da vidimo hoćemo li šta raditi po tom pitanju.“