Goran Radoslavljević Guri rođen je 1957. godine u Aranđelovcu. Završio je Fakultet za fizičku kulturu, a u policiji se zaposlio 1985. godine. Ubrzo postaje komandir jedne od specijalnih jedinica. Prošao je sve stepenice – od instruktora džudoa, do komandanta Žandarmerije. Iz službe je izašao sa činom general-potpukovnika. Više puta je vanredno nagrađivan i unapređivan.
Nakon što je tokom političkih promena u oktobru 2000. godine pomogao novim demokratskim vlastima, kao bivši komandant Posebnih jedinica policije dobija zadatak da formira Žandarmeriju, novu elitnu jedinicu od koje se očekivalo da kao visokoprofesionalna jedinica zameni Jedinicu za specijalne operacije koju je i pored formalne smene kontrolisao Milorad Luković Legija.
Vrlo brzo posle pada Milosevića, general Goran Radosavljević Guri je bio angažovan za uspostavljanje opšte bezbednosti na jugu Srbije, u oblastima oko Bujanovca, Medveđe i Preševa, kada se deo lokalnih Albanaca digao na oružje. U ovom slučaju ocena njegovog angažovanja iz Brisela bila je pozitivna – odlikovan je medaljom NATO za doprinos u oblasti bezbednosti.
Žandarmerija pod njegovom komandom podnela je najveći teret policijske akcije „Sablja“ tokom koje je uhapšen ili likvidiran veći broj osumnjičenih za ubistvo premijera Zorana Đinđića.
Radosavljevićeva smena najavljena je već u martu 2004. godine, nakon što su novu koalicionu vladu formirali DSS, NS i G17 Plus, ali je odložena nakon pobune Albanaca na Kosovu. Posle sporazumnog raskida radnog odnosa, od 1. februara 2005. više nije u policiji.
Radosavljević je tokom rata na Kosovu bio komandant „operativno-poternih“ grupa, malih jedinica za protivgerilsku borbu. Saborci su mu dali nadimak Guri, što na albanskom znači kamen.
Informacija da je Goran Radosavljević Guri pobegao iz zemlje zbog slučaja Bitići, pojavila se u srpskim medijima početkom juna prošle godine. Fatos Bitići, rođeni brat ubijenih Ilija, Agrona i Mehmeda Bitićija, kaže da za njega i njegovu porodicu dileme nema i da je naredbu za likvidaciju dao Radosavljević. To je, kaže, video u izjavi policajca iz Prištine koji je takvu izjavu dao istražnom sudiji u Kladovu.
Analitičar Miloš Vasić u razgovoru za Radio Slobodna Evropa kaže da general Radosavljević, ipak, nije ličnost iz kriminalnog sveta kakvih je mnogo zalutalo u srpsku policiju tokom ratnih devedesetih:
„Mislim da Guri spada u onu vrstu profesionalaca koji je jednostavno upao u tu igru. Za razliku, recimo, od Vlastimira Đorđevića Rođe koji je drugi slučaj, kojem je bilo sasvim jasno kako će ta stvar završiti, pa se zato na vreme izgubio i pitanje je da li će ikad biti nađen. Ovi ljudi su mislili ili da su radili nešto što treba, ili ako su mislili da rade nešto što ne treba, da se to neće nikad otkriti. Te se stvari, međutim, uvek otkriju, Koliko se vidi po dosadašnjim iskazima svedoka u ovom procesu oko braće Bitići, Guri je bio tamo negde; identifikovan je na licu mesta u kritičnom trenutku i po komandnoj odgovornosti je nezaobilazan u celoj ovoj priči.“
Radosavljeviću je dato vreme da pobegne i za to je postojala prećutna saglasnost, jer bi on dosad bio uhapšen, smatra predsednica Fonda za humanitarno pravo Nataša Kandić:
„Pored obilja podataka o tome da je on u neposrednoj vezi, da je komadant, neko ko upravlja, šef tog kampa za posebne jedinice policije u Petrovom Selu, gde nađena tela, gde su nađene i masovne grobnice, on jednostavno, bez panike i straha, odlazi iz zemlje, uz znanje svih nadležnih organa – policije, tužilaštva… Da ne pominjem da valjda i ministri u vladi prate ono što se piše u medijima. I sada se, posle toliko vremena, Goran Radosavljević dovodi u vezu, kada se zna da je nedostupan.“
Verujete li da će biti pronađen u skorije vreme?
„Ovde kod nas se pokazuje da onog ko u jednom trenutku nestane, njega gotovo više nema. Nije u pitanju to da ih niko ne može naći, već iznad tih nadležnih organa postoje političke instrukcije, naredbe i odluke. Oni koji nestanu, nestanu sa znanjem i voljom pre svega vlasti.“
Drugačije mišljenje je novinara Vremena Miloša Vasića:
Za Radosavljevića se kaže da je poslednjih godina često boravio u inostranstvu zbog potreba ugovaranja poslova za firmu „Sektrakon“, koja je deo kompanije „Maks Ekom“ i bavi se fizičko-tehničkim obezbeđenjem ljudi i objekata u svetu. To je nemačko-srpska firma koja neke od poslova visokog rizika obavlja na Bliskom istoku.
Nakon što je tokom političkih promena u oktobru 2000. godine pomogao novim demokratskim vlastima, kao bivši komandant Posebnih jedinica policije dobija zadatak da formira Žandarmeriju, novu elitnu jedinicu od koje se očekivalo da kao visokoprofesionalna jedinica zameni Jedinicu za specijalne operacije koju je i pored formalne smene kontrolisao Milorad Luković Legija.
Vrlo brzo posle pada Milosevića, general Goran Radosavljević Guri je bio angažovan za uspostavljanje opšte bezbednosti na jugu Srbije, u oblastima oko Bujanovca, Medveđe i Preševa, kada se deo lokalnih Albanaca digao na oružje. U ovom slučaju ocena njegovog angažovanja iz Brisela bila je pozitivna – odlikovan je medaljom NATO za doprinos u oblasti bezbednosti.
Žandarmerija pod njegovom komandom podnela je najveći teret policijske akcije „Sablja“ tokom koje je uhapšen ili likvidiran veći broj osumnjičenih za ubistvo premijera Zorana Đinđića.
Radosavljevićeva smena najavljena je već u martu 2004. godine, nakon što su novu koalicionu vladu formirali DSS, NS i G17 Plus, ali je odložena nakon pobune Albanaca na Kosovu. Posle sporazumnog raskida radnog odnosa, od 1. februara 2005. više nije u policiji.
Radosavljević je tokom rata na Kosovu bio komandant „operativno-poternih“ grupa, malih jedinica za protivgerilsku borbu. Saborci su mu dali nadimak Guri, što na albanskom znači kamen.
Informacija da je Goran Radosavljević Guri pobegao iz zemlje zbog slučaja Bitići, pojavila se u srpskim medijima početkom juna prošle godine. Fatos Bitići, rođeni brat ubijenih Ilija, Agrona i Mehmeda Bitićija, kaže da za njega i njegovu porodicu dileme nema i da je naredbu za likvidaciju dao Radosavljević. To je, kaže, video u izjavi policajca iz Prištine koji je takvu izjavu dao istražnom sudiji u Kladovu.
Analitičar Miloš Vasić u razgovoru za Radio Slobodna Evropa kaže da general Radosavljević, ipak, nije ličnost iz kriminalnog sveta kakvih je mnogo zalutalo u srpsku policiju tokom ratnih devedesetih:
„Mislim da Guri spada u onu vrstu profesionalaca koji je jednostavno upao u tu igru. Za razliku, recimo, od Vlastimira Đorđevića Rođe koji je drugi slučaj, kojem je bilo sasvim jasno kako će ta stvar završiti, pa se zato na vreme izgubio i pitanje je da li će ikad biti nađen. Ovi ljudi su mislili ili da su radili nešto što treba, ili ako su mislili da rade nešto što ne treba, da se to neće nikad otkriti. Te se stvari, međutim, uvek otkriju, Koliko se vidi po dosadašnjim iskazima svedoka u ovom procesu oko braće Bitići, Guri je bio tamo negde; identifikovan je na licu mesta u kritičnom trenutku i po komandnoj odgovornosti je nezaobilazan u celoj ovoj priči.“
Radosavljeviću je dato vreme da pobegne i za to je postojala prećutna saglasnost, jer bi on dosad bio uhapšen, smatra predsednica Fonda za humanitarno pravo Nataša Kandić:
„Pored obilja podataka o tome da je on u neposrednoj vezi, da je komadant, neko ko upravlja, šef tog kampa za posebne jedinice policije u Petrovom Selu, gde nađena tela, gde su nađene i masovne grobnice, on jednostavno, bez panike i straha, odlazi iz zemlje, uz znanje svih nadležnih organa – policije, tužilaštva… Da ne pominjem da valjda i ministri u vladi prate ono što se piše u medijima. I sada se, posle toliko vremena, Goran Radosavljević dovodi u vezu, kada se zna da je nedostupan.“
Verujete li da će biti pronađen u skorije vreme?
„Ovde kod nas se pokazuje da onog ko u jednom trenutku nestane, njega gotovo više nema. Nije u pitanju to da ih niko ne može naći, već iznad tih nadležnih organa postoje političke instrukcije, naredbe i odluke. Oni koji nestanu, nestanu sa znanjem i voljom pre svega vlasti.“
Drugačije mišljenje je novinara Vremena Miloša Vasića:
Za Radosavljevića se kaže da je poslednjih godina često boravio u inostranstvu zbog potreba ugovaranja poslova za firmu „Sektrakon“, koja je deo kompanije „Maks Ekom“ i bavi se fizičko-tehničkim obezbeđenjem ljudi i objekata u svetu. To je nemačko-srpska firma koja neke od poslova visokog rizika obavlja na Bliskom istoku.