KARABEG: Da li mislite da je došao trenutak da međunarodna zajednica ode iz Bosne i Hercegovine?
SIMIĆ: Prošlo je više od 11 godina od Dejtonskog sporazuma i mislim da je vrijeme da međunarodna zajednica polako počne da napušta Bosnu i Hercegovinu. Smatram da smo mi u dobroj mjeri sazreli i da nas prisustvo međunarodne zajednice sputava da budemo kreativniji u traženju rješenja. U situaciji kada međunarodna zajednica nameće rješenja jedni očekuju da će ona biti njima u prilog, dok ih se drugi boje. Mislim da to nije dobra situacija. Bosna i Hercegovina ima dovoljno potencijala da sama kreira sopstvenu sudbinu.
DŽAFEROVIĆ: Ja mislim da se nisu stekli uvjeti da međunarodna zajednica i Ured Visokog predstavnika promijene svoj mandat u Bosni i Hercegovini. U Dejtonskom mirovnom sporazumu postoji Aneks 10 u kome piše da je Visoki predstavnik glavni autoritet kada je u pitanju tumačenje tog sporazuma. Da bismo mogli govoriti o odlasku međunarodne zajednice iz Bosne i Hercegovine, da bismo mogli govoriti o transformaciji Ureda Visokog predstavnika i o ukidanju bonskih ovlasti, o čemu se ovih dana govori, nužno je izvršiti ustavne promjene koje će Bosnu i Hercegovinu uspostaviti kao funkcionalnu, efikasnu i moderno uređenu državu koja može da funkcionira bez Ureda Visokog predstavnika. Takođe je nužno potpisati ugovor o stabilizaciji i pridruživanju s Evropskom unijom i pristupiti NATO savezu.
SIMIĆ: Nama su potrebne reforme radi nas samih, a ne radi Visokog predstavnika gospodina Švarc-Šilinga (Shwartz-Schilinga) ili nekog novog koji bi došao poslije njega. Polazim od one poznate teze američkog predsednika Džefersona (Jeffersona) da “svaka generacija ima pravo”, ja bih dodao i obavezu, “da sama uredi svoje odnose pišući svoj ustav.” Prema tome, ne vidim razloga da nam razni predstavnici međunarodne zajednice propisuju standarde i rješenja koja postoje u nekim drugim državama predstavljajući ih kao vrhunac demokratije. Nama se često nameću propisi koji su došli iz drugih država, koji su čak slabo i prevedeni, pa su kontradiktorni jedni sa drugima. Mislim da su građani Bosne i Hercegovine, a i njeni političari, zreli i sposobni da urede svoju državu na način da ona bude i funkcionalna i efikasna. Ne mislim da bi odlazak Ureda Visokog predstavnika usporio reforme.
DŽAFEROVIĆ: Ovdje nije je riječ o zakonima, već o tome da li postojeći ustav omogućava normalno funkcioniranje Bosne i Hercegovina bez interveniranja međunarodne zajednice. Postoji mnogo mehanizama blokade u Ustavu Bosne I Hercegovine koji mogu biti zloupotrijebljeni. Pomenuo bih jedan primjer. Mjesec dana prije izbora, u oktobru prošle godine, došlo je do blokade rada Parlamenta Bosne I Hercegovine. Poslanici iz Republike Srpske rekli su da neće da učestvuju u radu ukoliko Parlament ili Vijeće ministara ne formira komisiju za zločine u Sarajevu. Da nije bilo Ureda Visokog predstavnika ne znam da li bi ta blokada bila otklonjena i da li bi Parlament nastavio sa radom. To je je ono o čemu ja govorim kada je u pitanju uloga međunarodne zajednice u funkcioniranju Bosne i Hercegovine.
SIMIĆ: Gospodin Džaferović je naveo jedan primjer koji se zaista dogodio. Ali medalja ima dvije strane. Postavio bih pitanje - ko je u Savjetu ministara i u Parlamentu Bosne i Hercegovine blokirao zahtjev da se oformi ta komisija koja treba da ispita zločine koji su tokom rata počinjeni nad Srbima u Sarajevu. Zbog čega nije oformljena? Svi se slažemo da je preduslov da Bosna i Hercegovina počne funkcionisati kao normalna država da dođemo do potpune istine o zločinima počinjenim tokom rata i da se procesuiraju svi oni koji su ih počinili. Nije bilo nikakvog razloga da se komisija ne oformi s obzirom da je oformljena komisija za slučaj Srebrenice. Ta komisija je nametnuta od strane bivšeg Visokog predstavnika gospodina Ešdauna (Ashdawna), pa ljudi u Republici Srpskoj kažu: “Gospodin Ešdaun (Ashdawn) je nametnuo komisiju o Srebrenici, a komisije za Sarajevo nema.” To su stvari koje na izvjestan način unose nemir u među pripadnike srpske nacionalnosti .
DŽAFEROVIĆ: Gospodine Simiću, vi znate da se mi zalažemo da se oformi komisija za cijelu Bosnu I Herecegovinu kako bi se utvrdila istina o stradanju svih građana. Inače, mi smo glasali da se oformi komisija za Sarajevo, ali smo također predložili da se odmah nakon toga formira komisija za zločine počinje u Prijedoru, ali su poslanici iz Republike Srpske listom bili protiv toga. Ali nije problem u tim komisija. Radi se o tome da mi moramo imati takav ustav koji će osigurati da niko ne može doći u poziciju da, zbog toga što odbija da učestvuje u radu državnog parlamenta, blokira taj parlament ili bilo koju instituciju države Bosne i Hercegovine. Svakom se mora omogućiti učešće, ali niko svojim neučestovanjem ne može blokirati funkcioniranje institucija države Bosne i Hercegovine. Taj problem nije riješen u sadašnjem Ustavu Bosne i Hercegovine. Zbog toga ne možemo govoriti o odlasku Ureda Visokog predstavnika iz Bosne i Hercegovine i njegovoj transformaciji, kao ni o ukidanju bonskih ovlasti, sve dok se ne napravi takav ustavni sistem koji će onemogućiti blokade u funkcioniranju Bosne i Hercegovine. Rekao sam, u Aneksu 10 Dejtonskog sporazuma piše da je Visoki predstavnik glavni autoritet kada je u pitanju tumačenje tog sporazuma i ustava. Ko će nam biti glavni autoritet u tumačenju ustava ukoliko ode Visoki predstavnik prije nego što promijenimo ustav i uspostavimo Bosnu i Hercegovinu kao funkcionalnu i efikasnu državu? Svi mi govorimo o evropskom putu i svi kažemo da nam je jako stalo da Bosna i Hercegovina što prije postane članica Evropske unije i NATO saveza. Šta nam smeta Visoki predstavnik na tom putu? Umjesto da pričamo o njegovom odlasku, hajde da pričamo o ustavnim reformama, o reformi policije, o hapšenju optuženih za ratne zločine - sve to uslovi za prijem Bosne i Hercegovine u Evropsku uniju. Hajde da najprije uradimo taj posao, pa onda neće biti nikakav problem da Visoki predstavnik spakuje kofere i ode iz Bosne i Hercegovine, ne samo on nego i cjelokupna međunarodna zajednica.
SIMIĆ: Ja se slažem sa stavom gospodina Džaferovića o potrebi ustavnih promjena, ali problem nastaje onog momenta kada se postavi pitanje kako to uraditi. Ja smatram da mi to možemo uraditi sami, a vidim da je gospodin Džaferović za to da se to radi u prisutnosti međunarodne zajednice. U tom slučaju će svi očekivati da konačanu riječ ima međunarodna zajednica. Nama je Institut za mir iz Sjedinjenih Američkih Država bio mentor ustavnih promjena. Zašto? Došli su kao neko ko se ponudio da pomogne u pisanju ustava, a kasnije su se pretvorili u nekoga ko piše taj ustav. Slažem se da je dejtonski ustav u svojim odredbama vrlo kratak i štur, da je uspostavio samo kostur države i da je potrebno mnoge stvari doraditi, ali to ne treba da nam radi međunrodna zajednica. Evo, uzmimo reformu policije. Ona za nas nije upitna. Ali nama, Savezu nezavisnih socijademokrata, smeta što se u rješenjima koja se nude zanemaruje da Bosna i Hercegovina ima dva eniteta. Ova reforma koja se sada nudi je odlična, ali za Hrvatsku i Sloveniju, koje su uređene kao unitarne države, ne i za Bosnu i Hercegovinu koja ima složenu strukturu, kao što je danas ima 65 posto država u svijetu. Onaj ko je pravio reformu policije zanemario je tu činjenicu. Gospoda iz Stranke demokratske akcije i drugih partija koje to podržavaju očekuju da će Visoki predstavnik i međunarodna zajednica nametnuti tu reformu. Ona, međutim, nije održiva. Hajde da nađemo rješenja koje će biti naš proizvod, jer sve policije u svijetu nisu iste. Nađite mi u svijetu jednu policiju koja funkcioniše ovako kako je sada predloženo. Nema je. Pa nemojmo da Bosna i Hercegovina bude eksperimet.
DŽAFEROVIĆ: Gospodine Simiću, vi smatrate da se mi zalažemo da Ured Visokog predstavnika ostane u ovom obliku jer se, eto, kao nadamo da će, ukoliko se ne bude mogao postići dogovor, Visoki predstavnik nametnuti rješenje. Svima je, međutim, poznato da Visoki predstavnik neće nametati ni ustav, ni reformu policije, niti bilo šta drugo u Bosni i Hercegovini. Visoki predstavnik je to već nekoliko puta poručio i domaćoj i međunarodnoj javnosti. Ali morate biti svjesni da, ukoliko nema Visokog predstavnika sa bonskim ovlastima, pa makar i sa mogućnošću da reagira, možemo doći u situaciju da zbog neke opstrukcije ne znamo šta i kako dalje. I zato ja kažem - hajdemo raditi ove reforme, šta nam smeta Ured Visokog predstavnika, neka ga za slučaj da treba da intervenira. Pomenuli ste reformu policije. Zašto bi funkcionalna policijska regija koja prelazi međuentitetsku liniju ugrožavala ustavni poredak i postojanje entiteta u Bosni i Hercegovini? Radi se o sigurnosnom kriteriju. Pa, valjda je u interesu svih građana koji žive u Bosni i Hercegovini da imamo funkcionalnu i efikasnu policiju. No, očigledno je da se, kad je u pitanju reforma policije, ne slažemo u tumačenju evropskih principa. Ako je to tako, onda pustimo da te principe tumači onaj koji ih je dao, a to je Evropska komisija. Jer, oko evropskih standarda nema kompromisa, oni se moraju primjenjivati.
KARABEG: Da li mislite, gospodine Simiću, da se predstavnici međunarodne zajednice previše miješaju u poslove Bosne i Hercegovine? Recimo, nedavno je premijer Republike Srpske Milorad Dodik poručio Doris Pak, članu Evropskog parlamenta, da poštedi Republiku Srpsku svog daljeg angažovanja jer je ona, po njegovom mišljenju, primjer kako ne treba da se u Bosni i Hercegovini ponaša visoki međunarodni zvaničnik.
SIMIĆ: Potpuno se slažem sa gospodinom Dodikom, ne samo kad je u pitanju Republika Srpska, nego i cijela Bosna i Hercegovina. Otkud pravo gospođi Doris Pak da uređuje odnose u Bosni i Hercegovini? To je legitimno pravo gospodina Džaferovića, moje i drugih predstavnika koje je narod izabrao na izborima. Mislim da pojedini međunarodni predstavnici svoju političku promociju vrlo često traže nudeći rješenja u Bosni i Hercegovini. Nemam ništa protiv toga da se javno govori o uređenju Bosne u Hercegovine, mogu i ja govoriti o uređenju Njemačke, ali da gospođa Doris Pak nudi ustavna rješenja za Bosnu i Hercegovinu - to nikako ne ide. Pa, kada se to poslanik bilo kog parlamenta u svijetu mogao uplitati u unutrašnje stvari druge države? Ona bivša Jugoslavija nikome to nije dozvoljavala, a nama gospodin Sanader, premijer Hrvatske, poručuje kako treba uređivati Bosnu i Hercegovinu, on saziva međunarodnu konferenciju. Zaboga! Je li Bosna i Hercegovina nedonošče? To je ono što meni smeta. Bosna i Hercegovina mora imati svoj dignitet.
DŽAFEROVIĆ: Ne bih u isti koš stavljao lidere iz neposrednog bosanskohercegovačkog okruženja i gospođu Doris Pak, koja je ipak član Evropskog parlamenta i predsjednik Komiteta za jugoistočnu Evropu. Slažem se da nama nisu potrebni savjeti zemalja iz našeg neposrednog okruženja koje nisu u Evropskoj uniji. Neka one rade svoj posao, a Bosna i Hercegovina će raditi svoj. Ja, međutim, ne vidim razloga za neku nervozu kada jedan evropski parlamentarac, a pogotovu ako je to osoba kao što je gospođa Doris Pak koja je, kao što sam rekao, i predsjednik Komiteta za jugoistočnu Evropu, da Bosni i Hercegovini neki savjet ili ponudi neku inicijativu. Ja to razumijem kao dobronamjeran gest, jer neće Evropska unija ući u Bosnu i Hercegovinu, nego Bosna i Hercegovina treba da uđe u Evropsku uniju. Zato mislim da incijative koje dolaze iz Evropskog parlamenta i od evropskih parlamentaraca treba razmatrati sa dužnom pažnjom.
SIMIĆ: Slažem se da svaki savjet treba čuti, ali imam osjećaj da pojedini međunarodni predstavnici, uključujući tu i gospođu Doris Pak, često znaju preći granicu dobre mjere. Ipak je ovo suverena država.
KARABEG: Da vam postavim jedno hipotetično pitanje. Recimo, međunarodna zajednica je otišla iz Bosne i Hercegovine, nema više Visokog predstavnika. U jednom trenutku jedan dio Bosne i Hercegovine zatraži da se odvoji i da raspiše referendum o izdvajanju iz Bosne i Hercegovine. Ko u tom slučaju treba da presudi da li se takav referendum može raspisati ili ne?
SIMIĆ: Ja mislim da je pitanje referenduma regulisano propisima i da de facto ne postoji mogućnost da neko posegne za referendumom, ukoliko ne bi došlo do određenih poremećaja u funkcionisanju Bosne i Hercegovine koji bi dali legitimitet takvom činu. Kad smo mi u Savezu nezavisnih socijaldemokrata prije i tokom predizborne kampanje pominjali referendum, mi smo o njemu govorili kao sredstvu koje će biti upotrijebljeno ukoliko neko bude negirao Republiku Srpsku i ukoliko je bude pokušao ukinuti. To je, moram priznati, bilo djelotvorno, pa su prestale poruke o ukidanju Republike Srpske. Čak je i Stranka za Bosnu i Hercegovinu, koja je na svojim predizbornim plakatima isticala da je za ukidanje Republike Srpske, priznala Republiku Srpsku kao konstitutivni dio Bosne i Hercegovine, pa pitanje referenduma više niko ne postavlja. Morali bi se dogoditi veliki potresi unutar Bosne i Hercegovine i veliki poremećaji u funkcionisanju demokratskih institucija da bi to pitanje moglo dobiti legitimitet.
DŽAFEROVIĆ: Referendum kojim bi se ugrozio teritorijalni integritet Bosne i Hercegovine je isključen. Po Ustavu Bosne i Hercegovine takva mogućnost ne postoji i svaka aktivnost u tom pravcu bila bi protivustavni i antidejtonski čin, a zna se koje su konzekvence za onoga ko bi eventualno povukao takav potez. Nadam da nikome to neće pasti na pamet. Ja ne govorim slučajno o ustavnim promjenama, o reformama koje bi Bosnu i Hercegovinu uspostavile kao funkcionalnu državu koja bi u slučaju takvog pokušaja mogla efikasno da reagira i da zaštiti svoj teritorijalni integritet, kao što ne govorim slučajno ni i o potrebi da Bosna i Hercegovina postane članicom NATO saveza. Naš ključni, sigurnosno - politički cilj je da se iznad Bosne i Hercegovine konačno razapne sigurnosni kišobran koji se zove NATO savez.
SIMIĆ: Prošlo je više od 11 godina od Dejtonskog sporazuma i mislim da je vrijeme da međunarodna zajednica polako počne da napušta Bosnu i Hercegovinu. Smatram da smo mi u dobroj mjeri sazreli i da nas prisustvo međunarodne zajednice sputava da budemo kreativniji u traženju rješenja. U situaciji kada međunarodna zajednica nameće rješenja jedni očekuju da će ona biti njima u prilog, dok ih se drugi boje. Mislim da to nije dobra situacija. Bosna i Hercegovina ima dovoljno potencijala da sama kreira sopstvenu sudbinu.
DŽAFEROVIĆ: Ja mislim da se nisu stekli uvjeti da međunarodna zajednica i Ured Visokog predstavnika promijene svoj mandat u Bosni i Hercegovini. U Dejtonskom mirovnom sporazumu postoji Aneks 10 u kome piše da je Visoki predstavnik glavni autoritet kada je u pitanju tumačenje tog sporazuma. Da bismo mogli govoriti o odlasku međunarodne zajednice iz Bosne i Hercegovine, da bismo mogli govoriti o transformaciji Ureda Visokog predstavnika i o ukidanju bonskih ovlasti, o čemu se ovih dana govori, nužno je izvršiti ustavne promjene koje će Bosnu i Hercegovinu uspostaviti kao funkcionalnu, efikasnu i moderno uređenu državu koja može da funkcionira bez Ureda Visokog predstavnika. Takođe je nužno potpisati ugovor o stabilizaciji i pridruživanju s Evropskom unijom i pristupiti NATO savezu.
SIMIĆ: Nama su potrebne reforme radi nas samih, a ne radi Visokog predstavnika gospodina Švarc-Šilinga (Shwartz-Schilinga) ili nekog novog koji bi došao poslije njega. Polazim od one poznate teze američkog predsednika Džefersona (Jeffersona) da “svaka generacija ima pravo”, ja bih dodao i obavezu, “da sama uredi svoje odnose pišući svoj ustav.” Prema tome, ne vidim razloga da nam razni predstavnici međunarodne zajednice propisuju standarde i rješenja koja postoje u nekim drugim državama predstavljajući ih kao vrhunac demokratije. Nama se često nameću propisi koji su došli iz drugih država, koji su čak slabo i prevedeni, pa su kontradiktorni jedni sa drugima. Mislim da su građani Bosne i Hercegovine, a i njeni političari, zreli i sposobni da urede svoju državu na način da ona bude i funkcionalna i efikasna. Ne mislim da bi odlazak Ureda Visokog predstavnika usporio reforme.
DŽAFEROVIĆ: Ovdje nije je riječ o zakonima, već o tome da li postojeći ustav omogućava normalno funkcioniranje Bosne i Hercegovina bez interveniranja međunarodne zajednice. Postoji mnogo mehanizama blokade u Ustavu Bosne I Hercegovine koji mogu biti zloupotrijebljeni. Pomenuo bih jedan primjer. Mjesec dana prije izbora, u oktobru prošle godine, došlo je do blokade rada Parlamenta Bosne I Hercegovine. Poslanici iz Republike Srpske rekli su da neće da učestvuju u radu ukoliko Parlament ili Vijeće ministara ne formira komisiju za zločine u Sarajevu. Da nije bilo Ureda Visokog predstavnika ne znam da li bi ta blokada bila otklonjena i da li bi Parlament nastavio sa radom. To je je ono o čemu ja govorim kada je u pitanju uloga međunarodne zajednice u funkcioniranju Bosne i Hercegovine.
SIMIĆ: Gospodin Džaferović je naveo jedan primjer koji se zaista dogodio. Ali medalja ima dvije strane. Postavio bih pitanje - ko je u Savjetu ministara i u Parlamentu Bosne i Hercegovine blokirao zahtjev da se oformi ta komisija koja treba da ispita zločine koji su tokom rata počinjeni nad Srbima u Sarajevu. Zbog čega nije oformljena? Svi se slažemo da je preduslov da Bosna i Hercegovina počne funkcionisati kao normalna država da dođemo do potpune istine o zločinima počinjenim tokom rata i da se procesuiraju svi oni koji su ih počinili. Nije bilo nikakvog razloga da se komisija ne oformi s obzirom da je oformljena komisija za slučaj Srebrenice. Ta komisija je nametnuta od strane bivšeg Visokog predstavnika gospodina Ešdauna (Ashdawna), pa ljudi u Republici Srpskoj kažu: “Gospodin Ešdaun (Ashdawn) je nametnuo komisiju o Srebrenici, a komisije za Sarajevo nema.” To su stvari koje na izvjestan način unose nemir u među pripadnike srpske nacionalnosti .
DŽAFEROVIĆ: Gospodine Simiću, vi znate da se mi zalažemo da se oformi komisija za cijelu Bosnu I Herecegovinu kako bi se utvrdila istina o stradanju svih građana. Inače, mi smo glasali da se oformi komisija za Sarajevo, ali smo također predložili da se odmah nakon toga formira komisija za zločine počinje u Prijedoru, ali su poslanici iz Republike Srpske listom bili protiv toga. Ali nije problem u tim komisija. Radi se o tome da mi moramo imati takav ustav koji će osigurati da niko ne može doći u poziciju da, zbog toga što odbija da učestvuje u radu državnog parlamenta, blokira taj parlament ili bilo koju instituciju države Bosne i Hercegovine. Svakom se mora omogućiti učešće, ali niko svojim neučestovanjem ne može blokirati funkcioniranje institucija države Bosne i Hercegovine. Taj problem nije riješen u sadašnjem Ustavu Bosne i Hercegovine. Zbog toga ne možemo govoriti o odlasku Ureda Visokog predstavnika iz Bosne i Hercegovine i njegovoj transformaciji, kao ni o ukidanju bonskih ovlasti, sve dok se ne napravi takav ustavni sistem koji će onemogućiti blokade u funkcioniranju Bosne i Hercegovine. Rekao sam, u Aneksu 10 Dejtonskog sporazuma piše da je Visoki predstavnik glavni autoritet kada je u pitanju tumačenje tog sporazuma i ustava. Ko će nam biti glavni autoritet u tumačenju ustava ukoliko ode Visoki predstavnik prije nego što promijenimo ustav i uspostavimo Bosnu i Hercegovinu kao funkcionalnu i efikasnu državu? Svi mi govorimo o evropskom putu i svi kažemo da nam je jako stalo da Bosna i Hercegovina što prije postane članica Evropske unije i NATO saveza. Šta nam smeta Visoki predstavnik na tom putu? Umjesto da pričamo o njegovom odlasku, hajde da pričamo o ustavnim reformama, o reformi policije, o hapšenju optuženih za ratne zločine - sve to uslovi za prijem Bosne i Hercegovine u Evropsku uniju. Hajde da najprije uradimo taj posao, pa onda neće biti nikakav problem da Visoki predstavnik spakuje kofere i ode iz Bosne i Hercegovine, ne samo on nego i cjelokupna međunarodna zajednica.
SIMIĆ: Ja se slažem sa stavom gospodina Džaferovića o potrebi ustavnih promjena, ali problem nastaje onog momenta kada se postavi pitanje kako to uraditi. Ja smatram da mi to možemo uraditi sami, a vidim da je gospodin Džaferović za to da se to radi u prisutnosti međunarodne zajednice. U tom slučaju će svi očekivati da konačanu riječ ima međunarodna zajednica. Nama je Institut za mir iz Sjedinjenih Američkih Država bio mentor ustavnih promjena. Zašto? Došli su kao neko ko se ponudio da pomogne u pisanju ustava, a kasnije su se pretvorili u nekoga ko piše taj ustav. Slažem se da je dejtonski ustav u svojim odredbama vrlo kratak i štur, da je uspostavio samo kostur države i da je potrebno mnoge stvari doraditi, ali to ne treba da nam radi međunrodna zajednica. Evo, uzmimo reformu policije. Ona za nas nije upitna. Ali nama, Savezu nezavisnih socijademokrata, smeta što se u rješenjima koja se nude zanemaruje da Bosna i Hercegovina ima dva eniteta. Ova reforma koja se sada nudi je odlična, ali za Hrvatsku i Sloveniju, koje su uređene kao unitarne države, ne i za Bosnu i Hercegovinu koja ima složenu strukturu, kao što je danas ima 65 posto država u svijetu. Onaj ko je pravio reformu policije zanemario je tu činjenicu. Gospoda iz Stranke demokratske akcije i drugih partija koje to podržavaju očekuju da će Visoki predstavnik i međunarodna zajednica nametnuti tu reformu. Ona, međutim, nije održiva. Hajde da nađemo rješenja koje će biti naš proizvod, jer sve policije u svijetu nisu iste. Nađite mi u svijetu jednu policiju koja funkcioniše ovako kako je sada predloženo. Nema je. Pa nemojmo da Bosna i Hercegovina bude eksperimet.
DŽAFEROVIĆ: Gospodine Simiću, vi smatrate da se mi zalažemo da Ured Visokog predstavnika ostane u ovom obliku jer se, eto, kao nadamo da će, ukoliko se ne bude mogao postići dogovor, Visoki predstavnik nametnuti rješenje. Svima je, međutim, poznato da Visoki predstavnik neće nametati ni ustav, ni reformu policije, niti bilo šta drugo u Bosni i Hercegovini. Visoki predstavnik je to već nekoliko puta poručio i domaćoj i međunarodnoj javnosti. Ali morate biti svjesni da, ukoliko nema Visokog predstavnika sa bonskim ovlastima, pa makar i sa mogućnošću da reagira, možemo doći u situaciju da zbog neke opstrukcije ne znamo šta i kako dalje. I zato ja kažem - hajdemo raditi ove reforme, šta nam smeta Ured Visokog predstavnika, neka ga za slučaj da treba da intervenira. Pomenuli ste reformu policije. Zašto bi funkcionalna policijska regija koja prelazi međuentitetsku liniju ugrožavala ustavni poredak i postojanje entiteta u Bosni i Hercegovini? Radi se o sigurnosnom kriteriju. Pa, valjda je u interesu svih građana koji žive u Bosni i Hercegovini da imamo funkcionalnu i efikasnu policiju. No, očigledno je da se, kad je u pitanju reforma policije, ne slažemo u tumačenju evropskih principa. Ako je to tako, onda pustimo da te principe tumači onaj koji ih je dao, a to je Evropska komisija. Jer, oko evropskih standarda nema kompromisa, oni se moraju primjenjivati.
KARABEG: Da li mislite, gospodine Simiću, da se predstavnici međunarodne zajednice previše miješaju u poslove Bosne i Hercegovine? Recimo, nedavno je premijer Republike Srpske Milorad Dodik poručio Doris Pak, članu Evropskog parlamenta, da poštedi Republiku Srpsku svog daljeg angažovanja jer je ona, po njegovom mišljenju, primjer kako ne treba da se u Bosni i Hercegovini ponaša visoki međunarodni zvaničnik.
SIMIĆ: Potpuno se slažem sa gospodinom Dodikom, ne samo kad je u pitanju Republika Srpska, nego i cijela Bosna i Hercegovina. Otkud pravo gospođi Doris Pak da uređuje odnose u Bosni i Hercegovini? To je legitimno pravo gospodina Džaferovića, moje i drugih predstavnika koje je narod izabrao na izborima. Mislim da pojedini međunarodni predstavnici svoju političku promociju vrlo često traže nudeći rješenja u Bosni i Hercegovini. Nemam ništa protiv toga da se javno govori o uređenju Bosne u Hercegovine, mogu i ja govoriti o uređenju Njemačke, ali da gospođa Doris Pak nudi ustavna rješenja za Bosnu i Hercegovinu - to nikako ne ide. Pa, kada se to poslanik bilo kog parlamenta u svijetu mogao uplitati u unutrašnje stvari druge države? Ona bivša Jugoslavija nikome to nije dozvoljavala, a nama gospodin Sanader, premijer Hrvatske, poručuje kako treba uređivati Bosnu i Hercegovinu, on saziva međunarodnu konferenciju. Zaboga! Je li Bosna i Hercegovina nedonošče? To je ono što meni smeta. Bosna i Hercegovina mora imati svoj dignitet.
DŽAFEROVIĆ: Ne bih u isti koš stavljao lidere iz neposrednog bosanskohercegovačkog okruženja i gospođu Doris Pak, koja je ipak član Evropskog parlamenta i predsjednik Komiteta za jugoistočnu Evropu. Slažem se da nama nisu potrebni savjeti zemalja iz našeg neposrednog okruženja koje nisu u Evropskoj uniji. Neka one rade svoj posao, a Bosna i Hercegovina će raditi svoj. Ja, međutim, ne vidim razloga za neku nervozu kada jedan evropski parlamentarac, a pogotovu ako je to osoba kao što je gospođa Doris Pak koja je, kao što sam rekao, i predsjednik Komiteta za jugoistočnu Evropu, da Bosni i Hercegovini neki savjet ili ponudi neku inicijativu. Ja to razumijem kao dobronamjeran gest, jer neće Evropska unija ući u Bosnu i Hercegovinu, nego Bosna i Hercegovina treba da uđe u Evropsku uniju. Zato mislim da incijative koje dolaze iz Evropskog parlamenta i od evropskih parlamentaraca treba razmatrati sa dužnom pažnjom.
SIMIĆ: Slažem se da svaki savjet treba čuti, ali imam osjećaj da pojedini međunarodni predstavnici, uključujući tu i gospođu Doris Pak, često znaju preći granicu dobre mjere. Ipak je ovo suverena država.
KARABEG: Da vam postavim jedno hipotetično pitanje. Recimo, međunarodna zajednica je otišla iz Bosne i Hercegovine, nema više Visokog predstavnika. U jednom trenutku jedan dio Bosne i Hercegovine zatraži da se odvoji i da raspiše referendum o izdvajanju iz Bosne i Hercegovine. Ko u tom slučaju treba da presudi da li se takav referendum može raspisati ili ne?
SIMIĆ: Ja mislim da je pitanje referenduma regulisano propisima i da de facto ne postoji mogućnost da neko posegne za referendumom, ukoliko ne bi došlo do određenih poremećaja u funkcionisanju Bosne i Hercegovine koji bi dali legitimitet takvom činu. Kad smo mi u Savezu nezavisnih socijaldemokrata prije i tokom predizborne kampanje pominjali referendum, mi smo o njemu govorili kao sredstvu koje će biti upotrijebljeno ukoliko neko bude negirao Republiku Srpsku i ukoliko je bude pokušao ukinuti. To je, moram priznati, bilo djelotvorno, pa su prestale poruke o ukidanju Republike Srpske. Čak je i Stranka za Bosnu i Hercegovinu, koja je na svojim predizbornim plakatima isticala da je za ukidanje Republike Srpske, priznala Republiku Srpsku kao konstitutivni dio Bosne i Hercegovine, pa pitanje referenduma više niko ne postavlja. Morali bi se dogoditi veliki potresi unutar Bosne i Hercegovine i veliki poremećaji u funkcionisanju demokratskih institucija da bi to pitanje moglo dobiti legitimitet.
DŽAFEROVIĆ: Referendum kojim bi se ugrozio teritorijalni integritet Bosne i Hercegovine je isključen. Po Ustavu Bosne i Hercegovine takva mogućnost ne postoji i svaka aktivnost u tom pravcu bila bi protivustavni i antidejtonski čin, a zna se koje su konzekvence za onoga ko bi eventualno povukao takav potez. Nadam da nikome to neće pasti na pamet. Ja ne govorim slučajno o ustavnim promjenama, o reformama koje bi Bosnu i Hercegovinu uspostavile kao funkcionalnu državu koja bi u slučaju takvog pokušaja mogla efikasno da reagira i da zaštiti svoj teritorijalni integritet, kao što ne govorim slučajno ni i o potrebi da Bosna i Hercegovina postane članicom NATO saveza. Naš ključni, sigurnosno - politički cilj je da se iznad Bosne i Hercegovine konačno razapne sigurnosni kišobran koji se zove NATO savez.