U Srbiji u ponoć počinje predizborna tišina uoči parlamentarnih izbora 21. januara. Izbori se ocjenjuju važnim i za region u svijetlu rješenja pitanja Kosova, te odnosa Srbije sa Bosnom i Hercegovinom. Kakve su moguće regionalne implikacije izborih rezultata u Srbiji? O tome smo razgovarali sa Miljenkom Deretom, direktorom beogradske Građanske inicijative.
RSE: Gospodine Dereta, kako je protekla izborna kampanja, koliko je bilo stvarnih zalaganja za građanske vrijednosti, za evropske, a koliko nekog populizma, nacionalizma?
DERETA: Kao u svakoj kampanji, bilo je i jednog i drugog i stvarnog zalaganja za Evropu i populizma i svega, ali to je valjda demokratija, da imate razne opcije. Ono čega je jako mnogo bilo je velikih obećanja i ono što je posebno zanimljivo i uvredljivo istovremeno jeste da su svi oni koji su trenutno u vlasti govorili o nekim stvarima koje su mogli da urade dok su bili na vlasti, a nisu, nego će to uraditi ako budu ponovo izabrani. Osnovno pitanje koje se nama postavlja jeste zašto to niste radili kada ste imali priliku.
RSE: Koliko je kampanja bila prljava?
DERETA: Ona se dosta isprljala u posljednjem trenutku. Mislim da je relativna čistoća kampanje proistekla iz činjenice da se ne zna ko će s kim u koaliciju, pa je verovatno razlog bio hajde da se ne svađamo, jer ko zna, možda su nam to sutra koalicioni partneri. S obzirom da se i u tom smislu već polako rasčišćava situacija, došlo je i do međusobnog kaljanja.
RSE: Ovi izbori nesumnjivo, osim za samu Srbiju, biće jako važni i za rješavanje odnosa sa Kosovom i za region u cjelini samim tim. U kom pravcu će izborni rezultat uticati na odnose sa susjedima?
DERETA: Tu ima više opcija zato što ne znamo rezultat. Onaj kojemu se mi nadamo jeste da će pobediti opcija koja će se zalagati za stabilne odnose u regionu, za dobrosusedske odnose u regionu, za priznavanje posebnosti i nezavisnosti novonastalih država u regionu i Kosova, naravno, kao buduće nezavisne države. Ono što je u celoj stvari donekle opasno jeste da postoji dosta jaka politička grupacija predvođena Radikalima, kojima je po mom mišljenju jako blizak DSS, koja zapravo ne želi stabilnost u regionu, koja ne želi evropske integracije, a koja ima velike šanse da osvoji značajan broj glasova.
RSE: Radikali ili neka građanska opcija? Šta je po Vama realnije u ovom momentu?
DERETA: U ovom momentu je realnije da dođe do neprincipijelnog kompromisa, varijante u kome bi deo te radikalne, to jest DSS varijante, bio u nekoj vrsti saradnje sa delom demokratske opcije, to jest sa G 17 i Demokratskom strankom. To je jedno odlaganje dosta važnih odluka i jedan kompromis koji je možda u ovom trenutku neizbežan.
RSE: Tokom kampanje stavovi o Kosovu bili su kod gotovo svih relativno tvrdi. Da li očekujete omekšavanje tih stavova po završetku izbora?
DERETA: Ja očekujem omekšavanje tih stavova zbog okolnosti u kojima ćemo živeti, a to je da zapravo od nas malo toga zavisi. Stavovi su bili relativno tvrdi. Bili su različiti. Videli ste kod predsednika Tadića određene kontradikcije u izjavama gde on govori o suočavanju sa istinom, ali istovremeno kaže da mi na tu istinu nećemo pristati. To je jedan politički govor koji je u predizbornim kampanjama neizbežan. Imamo tu LDP koji nema problem sa istinom i imamo ceo ostatak političkog spektra koji uporno ne želi da vidi u kom su odnosu Srbija i Kosovo danas, a kakvi će biti već sutra.
RSE: Koalicija okupljena oko LDP-a, kako ste rekli, nema problem sa istinom, ali čini se da ima prilično problema sa satanizacijom u samoj Srbiji.
DERETA: To je ozbiljan problem za tu grupaciju zato što, ako oko ičega postoji koncenzus to je da se pokuša sprečiti njihov ulazak u parlament. Lično mislim da bi i za Srbiju bilo ogromno osveženje od ogromne političke važnosti da takav glas bude prisutan u parlamentu. Danas čovek može biti pametan i žaliti za nekim dogovorima koji nisu ranije postignuti između SPO-a i te koalicije, koji bi garantovao ulazak i jednih i drugih u parlament. Sada je lako to govoriti i istovremeno znam koliko je teško u političkim uslovima u Srbiji praviti ozbiljne koalicije. Mislim da problem LDP-a nije samo satanizacija i taj zajednički front protiv njih, nego mnogo više činjenica da ga javni mediji ignorišu. S obzirom da nevladine organizacije prave monitoring svega toga biće zanimljivo videti rezultete na koji način je LDP bio prikazivan u takozvanom javnom servisu.
RSE: Kako ocjenjujete odnos međunarodne zajednice? Ovih dana Beograd posjećuju brojni zvaničnici. Koliko je prisutna strategija „štapa i šargarepe“ koju je Evropa najčešće primjenjivala kada je Balkan u pitanju?
DERETA: Mislim da je u ovom trenutku u Evropi pre svega prisutan strah da možda demokratske snage neće ostvariti rezultat koji bi bio povoljan.
RSE: Da li je taj njihov strah objektivan?
DERETA: U Srbiji je svaki strah objektivan. To smo valjda naučili. U Srbiji se dogode stvari čak za koje niste ni pomislili da se mogu dogoditi i zbog vas od toga nije bilo strah. Krajnje je neizvesno zato što imate DSS koji, isključivo govorim u svoje ime, nema jasnu koncepciju. Svi strepimo od toga da li će DSS možda pristati na koaliciju sa Radikalima samo da bi opstao u vlasti. Mislim da se i međunarodna zajednica od toga boji. Prosto su naučili da oni često ne govore istinu, da često daju različita obećanja koja se ne ispunjavaju i da na osnovu tog prethodnog iskustva sada pokušavaju ipak da ih obavežu na jednu demokratsku opciju, a ne na eventualno skretanja ka Radikalnoj stranci.
RSE: Do sada smo više puta bili u prilici da vidimo da podršak koju evropski zvaničnici daju demokratskim snagama u Srbiji i nije tako dobro prolazilo kod biračkog tijela. Kako se Vama to čini, da li to ima pozitivnog uticaja na javno mnjenje?
DERETA: Na deo javnog mnjenja to deluje pozitvno, a drugi deo naravno deluje negativno. Tu su često i krajnje lični, partijski, politički, ideološki motivi. Ono što mislim da je pomalo u ovom trenutku delikatno jeste određeni zamor Srbije temom Evropa, a bez ikakvih konkretnih pomaka u tom smislu, a otud možda se mogu percipirati ti razni evropski političari kao neko ko dolazi samo sa praznim obećanjima bez pravih ponuda i bez pravih konkretnih vidljivih rezultata.