Nakon što je na makedonskoj granici zaplijenjeno pola tone kokaina koje je na putu iz Južne Amerike za Grčku prokrstario brojne svjetske luke, uključujući i barsku, pitanje je koliko je ta crnogorska luka atraktivna za međunarodne krijumčare, te da li su crnogorska policija i policija u regionu spremne za obračun sa organizovanim kriminalom? O tome razgovaramo sa Markom Nicovićem, članom Borda direktora Međunarodne policijske asocijacije za suzbijenje droga.
RSE: Gospodine Nicoviću, u crnogorskoj policiji tvrde da nijesu imali operativna saznanja o pošiljci pola tone kokaina koja je pretovarena u barskoj luci, a koju je kasnije zaplijenila makedonska policija, te da s toga nijesu imali ni osnova da reaguju. Da li Vi uočavate neke propuste crnogorske policije u tom smislu?
NICOVIĆ: Obično kada se sve dogodi oko ovoga kao što je u ovom slučaju iz Amerike ka Evropi i evropskim destinacijama, odnosno kada se koriste brodovi, brodovi imaju beskrajan broj šupljina i samim tim je automatski i veliki broj mogućnosti da se prošvercuje roba, ostala roba koja se prevozi. Crnogorska policija nema veće iskustvo u smislu te ilegalne saradnje u tim međunarodnimoperacijama gde se ipak treba obučiti i na neki način edukovati vezu za uopšte presecanje tih velikih krijumčarskih kanala koji idu iz Južne Amerike ka Evropi, jer sve više krijumčari iz Južne Amerike koriste ne više španske luke ili francuske nego koriste albanske, crnogorske i hrvatske luke za krijumčarenje. I u tom smislu, sigurno je da Crnoj Gori treba dati neko vreme da se tehnički osposobi i plus profesionalno da osposobi svoje kadrove koji bi se bavili problemom opojnih droga da bi mogli da pariraju krijumčarima koji to krijumčare, sad u ovom slučaju preko crnogorske teritorije.
RSE: Ovo nije prva pošiljka droge koja putuje preko barske luke. Sličan slučaj smo imali kada je u Novom Sadu konfiskovan tovar od 200 kilograma kokaina koji je takođe dospio iz Venecuele preko luke u Baru. Da li mislite da se radi o uhodanoj maršruti i prepoznajete li neke okolnosti zbog kojih bi barska luka bila posebno atraktivna za međunarodne krijumčare?
NICOVIĆ: Barsku luku koriste sve više krijumčari i koristiće je sigurno i ubuduće, jer računajući da je to ipak velika luka i računajući da je ipak crnogorska policija, evo, skoro u onom smislu sticanjem nezavisnosti, postala nezavisna u postupanju, mada je ona i ranije postupala u odnosu na srpsku policiju nezavisno, ali ipak na neki način je primljena u Interpol, ima kontakata i aktivnosti u međunarodnim policijskim organizacijama. Ali barska luka je atraktivna zbog toga što oni ne moraju da idu na sever, ka hrvatskim lukama, jer barska luka, ako se računa blizina Albanije i blizina albanske luke Dure koja je sada ustvari raskrsnica pomorskih puteva iz Južne Amerike ka Evropi, što se tiče kokaina, mislim da će barska luka biti sigurno jedna od tih neuralgičnih tačaka za transport krijumčarima i Bar će biti kao luka interesantan za sve vrste krijumčare ne samo droge, već i svih vrsta drugih roba.
RSE: Zaplijenjeni tovar kokaina švercovao se među teretom čiji je vlasnik srpska firma. Trebalo je da završi u Grčkoj odakle bi se, navodno, transportovao u druge evropske zemlje. Makedonska policija vjeruje da su ovom lancu pripadnici raznih klanova zemalja iz regiona. Šta Vam govori ta činjenica?
NICOVIĆ: Ta činjenica govori da mafija među sobom nema nikakvih obzira što se tiče razlika, da oni zbog toga ne zaziru od saradnje niti gledaju da li se radi o etničkim, verskim, političkim ili nacionalnim razlikama. Mafija među sobom na ovim prostorima sarađuje toliko dobro da mogu da budu primer policijama u ovom regionu i političarima kako treba sarađivati u zajedničkom interesu. Mafijaši na ovom prostoru bivše Jugoslavije sve više razmenjuju uslugu za uslugu, ne plaćajući za uslugu novac, nego kao kontru urade uslugu za tu drugu mafijašku grupu.
RSE: Kažete da je saradnja mafije u regionu vrlo uspješna. Kako ocjenjujete saradnju policija u regionu na suzbijanju šverca narkotika i drugih vidova organizovanog kriminala?
NICOVIĆ: To je sada onaj problem koji treba da zabrine sve političke strukture u regionu bez obzira o kojoj se državi radi, uključujući da zabrine i posebno Ministarstvo unutrašnjih poslova, jer kao što postoji izvrsna saradnja u mafijama među policijama skoro da ne postoji saradnja i jedini izlaz skoro počitan u novinama ili uopše medijama vest da je zahvaljujući uspešnoj saradnji nekoliko policija iz regiona uhapšena neka krijumčarska grupa, što znači da još uvek postoji velika rezerva i podozrenje između policija u regionu jedinih prema drugima, zbog toga što se svaka aktivnost i svaki zahtev policije tumače u onom smislu dali je to neki politički benefit za establišment te zemlje ili ne i ako predviđaju da tobože ima neke političke konotacije oni izbegavaju tu saradnju ili se kroz birokratske prepreke ta saradnja onemogućava.